KVAR NA JANAF-U MOGAO BI DA BUDE OTKLONJEN ZA 10 DANA Stručnjak otkrio da li će biti goriva, ali i šta preti Srbiji

Kvar na Jadranskom naftovodu (JANAF), zbog kojeg je obustavljen transport sirove nafte prema Srbiji, mogao bi da bude otklonjen u roku od pet do deset dana, procenio je stručnjak za energetiku Željko Marković. Prema njegovim rečima, ukoliko popravka bude završena u tom roku, ne bi trebalo da dođe do poremećaja u snabdevanju gorivom.

Ipak, Marković je upozorio da bi duži prekid isporuke mogao da izazove probleme, dok se Srbija istovremeno suočava i sa ozbiljnim izazovima u proizvodnji električne energije. Zbog suše, problema u termoelektranama i otežanog dopremanja uglja, naša zemlja uvozi oko četvrtine struje koju troši, što Elektroprivredu Srbije (EPS) dnevno košta između osam i devet miliona evra.

Kvar na JANAF-u mogao bi da bude popravljen za deset dana

Govoreći o oštećenju na Jadranskom naftovodu, Marković je za RTS rekao da bi, prema dostupnom opisu, kvar trebalo da bude saniran u roku od pet do deset dana.

„Prema opisu oštećenja, to je nešto što bi trebalo da se popravi u roku od pet do 10 dana. Naravno, ukoliko postoje neki skriveni problemi na mestu gde je došlo do pucanja cevi, možda će to trajati i nešto duže. Ipak, verujem da će kvar biti brzo otklonjen“, rekao je Marković.

On je objasnio da NIS raspolaže sopstvenim rezervama sirove nafte, zbog čega kraći prekid transporta ne bi trebalo da ugrozi rad rafinerije u Pančevu.

„Naftna industrija Srbije ima i sopstvene rezerve, tako da rafinerijski proces neće biti ugrožen. I dalje će se proizvoditi derivati, tako da tržište to ne bi trebalo uopšte da oseti“, istakao je stručnjak.

Podsetio je i da je rafinerija u prethodnom periodu, tokom sankcija i prekida isporuka, gotovo mesec dana radila oslanjajući se na postojeće rezerve.

Ipak, upozorio je da bi situacija mogla da postane ozbiljnija ukoliko popravka potraje duže.

„Ukoliko mesec dana ne bi mogli da poprave kvar, onda bi moglo da dođe do potencijalnih problema“, naveo je Marković.

Srbija 80 odsto nafte nabavlja iz uvoza

Prema njegovim rečima, oko 80 odsto sirove nafte koja se prerađuje u Srbiji dolazi iz uvoza, dok domaća proizvodnja pokriva približno 20 odsto potreba.

JANAF predstavlja glavni pravac snabdevanja Srbije sirovom naftom, a dodatni problem predstavlja nizak vodostaj Dunava, koji otežava dopremanje većih količina nafte alternativnim putem.

„Ne može se nešto mnogo dopremati. Vodostaj Dunava je i dalje nizak. Imamo problem i sa uvozom uglja koji dolazi iz Indonezije do luke Konstanca, pa se baržama dovozi u Srbiju za potrebe naših termoelektrana. I taj uvoz je dosta stao“, objasnio je Marković.

On je ukazao i na to da su popravka naftovoda i sanacija zemljišta na mestu izlivanja nafte dva odvojena posla. Kako je naveo, sanacija zemljišta mogla bi da traje duže od same popravke cevovoda.

Podsećamo, transport nafte preko JANAF-a obustavljen je nakon havarije na hrvatskom delu naftovoda, koja se dogodila u petak na deonici između Siska i Slavonskog Broda. Prema procenama, iz cevi je tada isteklo oko 500.000 litara nafte.

Srbija uvozi četvrtinu struje, EPS dnevno daje milione evra

Pored problema sa snabdevanjem naftom, Srbija se suočava i sa velikim izazovima u proizvodnji električne energije.

Marković je upozorio da je tokom oktobra iz uvoza obezbeđeno 26 odsto ukupne potrošene struje, a da se sličan trend nastavio i tokom prvih desetak dana novembra.

Kao glavne razloge naveo je sušu i smanjenu proizvodnju hidroelektrana, probleme sa dopremanjem uvoznog uglja, lošiji kvalitet domaćeg uglja, kao i česte ispade starih termoenergetskih blokova.

„Proizvodnja EPS-a trenutno može da zadovolji oko 75 odsto domaće tražnje. Znači, 25 do 26 odsto se uvozi. Tako je bilo u oktobru, a tako je i ovih prvih desetak dana novembra“, istakao je Marković.

Posebno zabrinjavaju visoke cene električne energije na evropskim i domaćim berzama. Prema njegovim rečima, prosečna cena struje tokom prethodnog dana iznosila je oko 350 evra po megavat-satu, dok je u večernjim satima dostizala i 600 evra.

Zbog toga se za uvoz potrebnih količina električne energije svakodnevno izdvaja između osam i devet miliona evra.

„Cene po kojima je Elektroprivreda ugovarala električnu energiju nisu dovoljne da zadovolje te potrebe za uvozom, tako da Elektroprivredi treba još novca da bi mogla da ostvari taj uvoz“, upozorio je Marković.

Od čega zavisi da li će Srbija imati dovoljno struje tokom zime?

Govoreći o predstojećoj zimi, Marković je naglasio da će snabdevanje električnom energijom zavisiti od mogućnosti uvoza i raspoloživih finansijskih sredstava.

„Ako se budemo oslonili na uvoz i ukoliko bude sredstava, imaćemo“, poručio je stručnjak.

On je istakao da Srbija mora da ulaže u nove proizvodne kapacitete, posebno u obnovljive izvore energije i sisteme za skladištenje električne energije.

Objasnio je da solarne elektrane tokom zime imaju ograničenu proizvodnju, ali da njihovo korišćenje tokom leta može da omogući očuvanje vode u akumulacijama za periode kada hidroelektrane proizvode manje struje.

Takođe, ukazao je na značaj pravovremenog planiranja uvoza električne energije i nabavke unapred, kada su cene povoljnije, umesto kupovine iz dana u dan.

Marković apelovao na građane da štede struju

Na kraju, Marković je pozvao građane i privredu da racionalnije koriste električnu energiju kako bi se smanjili troškovi uvoza, ali i računi potrošača.

„Trebalo bi svi da se potrudimo da štedimo, kako bismo pomogli Elektroprivredi da nema toliko velike troškove prilikom uvoza, a kako bismo i sebi obezbedili niže račune za električnu energiju, naročito što će ta cena morati da se menja“, zaključio je Marković.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar