ŠTA ĆE SPASITI NIS I KAKO IZGLEDA KUPOVINA IZA KULISA Ministarka Đedović Handanović otkriva nove detalje u "Uranku"

Koliko će od NIS-ovog kolača uzeti Ujedinjeni Arapski Emirati? Da li Rafinerija nafte Pančevo radi pod pritiskom? Da li će nas i kada spasiti nuklearna energija? Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na ova pitanja odgovara u jutarnjem programu "Uranak" na K1 televiziji.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je u emisiji "Uranak" govorila o aktuelnoj sednici Vlade Srbije, kojoj je prisustvovao i predsednik Aleksandar Vučić, kao i o kritikama iznetim na
račun rada pojedinih državnih preduzeća.

Osvrnula se i na pitanja energetske bezbednosti Srbije, nakon što su MOL i Gaspromnjeft dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora, uz napomenu da konačna realizacija zavisi od odluke američkog OFAK-a i dobijanja dozvole za transakciju. Ministarka je u emisiji govorila i o tome čemu nas je naučila „saga o NIS-u“ i da li Srbija u budućnosti može imati stabilniji i manje zavisan

energetski sistem.

- To su dobronamerne kritike sa osvrtom na budućnost. Ono što smo uradili u prošlosti, a uradili smo mnogo - pokazuje da smo, po mom mišljenju, u poslednje tri godine uradili više nego u prethodnih 30. Poslednji proizvodni kapacitet pušten je u rad 1991. godine, a nakon toga smo, posle 33 godine, krajem 2024. godine pustili u rad novi termoblok u Kostolcu. Tokom 2025. godine planiramo i prvu solarnu elektranu u okviru našeg državnog energetskog sistema, kao i vetroelektranu. Sve to ukupno čini
426 megavata novih kapaciteta.

- Diversifikovali smo i izvore snabdevanja gasom - izgradili smo gasnu interkonekciju između Srbije i Bugarske, što znači da gas možemo da dopremamo alternativnim pravcima, pre svega iz Grčke, ali i iz Azerbejdžana. To je izuzetno važno za sigurnost snabdevanja, iako te količine nisu dovoljne za snabdevanje celog srpskog tržišta. Zbog toga se ubrzano radi na pripremi novih gasnih konekcija, pre svega sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. To, naravno, ne znači da ne treba da se oslanjamo na najjeftiniji gas koji trenutno dobijamo iz Rusije - kazala je ministarka.

Ministarka ističe da se Srbija oslanja na najpovoljnije izvore gasa dokle god je to moguće, ali da se istovremeno završavaju nove gasne konekcije, poput one sa Bugarskom, kako bi zemlja imala više opcija i različite izvore snabdevanja.

- Verovatno će postojati cenovne razlike, ali mi možemo da ih pokrijemo i da obezbedimo sigurnost snabdevanja gasom. Moramo da radimo naše domaće zadatke, dok na geopolitička kretanja na evropskoj i svetskoj sceni ne možemo da utičemo - naglasila je Đedović Handanović.

Govoreći o značaju diversifikacije, ministarka je dodala da ona omogućava povoljnije izvore snabdevanja i veću energetsku sigurnost i bezbednost.

- To radimo i u naftnom sektoru - ne oslanjamo se samo na Jadranski naftovod. Planiramo i vrlo brzo ćemo započeti izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske - kazala je je ministarka.

Govoreći o reformama u energetskom sektoru i evropskim integracijama, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je Srbija postigla istorijske rezultate.

- Mi smo treću godinu zaredom prva zemlja kada je u pitanju reformski proces. Srbija je lider Energetske zajednice i to se ranije nikada nije dogodilo. Takođe, mi smo prva zemlja koja nije članica Evropske unije, a koja je ispunila sve uslove. Cilj tog procesa nije samo Balkan, već i Moldavija, Ukrajina i Gruzija, odnosno širi region jugoistočne i istočne Evrope, kako bi se priključili evropskom energetskom tržištu.
Trenutno je u toku proces verifikacije u evropskim institucijama.

- Rečeno nam je da bi taj proces mogao da traje od godinu do dve, ali se nadam da će biti završen što pre, jer će nam omogućiti bržu razmenu električne energije, pristup povoljnijim cenama i veću sigurnost da možemo brzo da reagujemo. To su složeni procesi u kojima bez dobrog tima ne bi bilo moguće ostvariti rezultate. Kod velikih projekata ne učestvuje samo jedno resorno ministarstvo, već cela država. Na primer, u pojedinim razvojnim fazama reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ uključeno je oko 30 različitih institucija na različitim nivoima - kazala je.

O privatnom životu

Voditeljka Jovana Joksimović upitala je ministarku kako usklađuje porodicu i posao. Dubravka Đedović Handanović otkrila je da nakon radnog dana koji traje gotovo do ponoći, vodi računa i o svojoj četvoromesečnoj bebi. Sve o tome šta je ministarka rekla o svom privatnom životu, pročitajte OVDE.  

"MOL je većinski vlasnik - sa njima se dogovaramo"

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da je predviđeno da MOL preuzme od Gaspromnjefta 56 odsto vlasništva u NIS-u, a onda Srbija da dobije od MOL-a još pet odsto udela, kao i da u MOL i ADNOC u zajedničkoj kompaniji imaju nešto preko 51 odsto u Naftnoj industriji Srbije.

Đedović Handanović je rekla na TV K1 da će u novoj kompanijia MOL-a i ADNOC-a svakako MOL biti većinski vlasnik i da se mi sada dogovaramo, pre svega, sa MOL-om.

- Gaspronjeft prodaje MOL-u, kao glavnom kupcu, a iza toga bi trebalo da postoji zajednička kompanija između MOL-a i ADNOC-a. Oni će urediti svoje odnose, odnosno procente. Ti pregovori nisu još uvek završeni, tako da ja nemam precizan podatak da ga kažem, ali udeo ADNOC-a nije beznačajan - rekla je Đedović Handanović za TV K1.

Na pitanje da li će se kada američki OFAC odobri dogovoreni aranžman praviti nova firma između MOL-a i ADNOC-a, ministarka je rekla da hoće ili da će se to raditi paralelno, kao da će to sve biti predstavljeno transparentno američkoj administraciji.

- U tom smislu i nakon toga Srbija od MOL-a otkupljuje tih pet odsto, ali to se sve dešava paralelno, ili od MOL-a i ADNOC-a zajedno. Mi se u svakom slučaju dogovaramo u ovom momentu sa MOL-om, a znamo da u pozadini, naravno, razgovaramo i sa ADNOC-om. Oni prave zajedničku firmu. Ideja je da zajednička firma ima 56 odsto, a da Srbija dobije dodatnih pet odsto - kazala je ona.

Na pitanje ko Arapima prodaje procenat, Đedović Handanović je rekla da će MOL i ADNOC imati ukupno oko 51,15 odsto vlasništva u NIS-u i da će u zajedničkoj kompaniji učestvovati u određenom procentu. Napomenula je da će vlasnik tih oko 51 odsto biti zajednička firma, a ne MOL i ADNOC pojedinačno.

- Ali u toj firmi većinski vlasnik je MOL i mi se s MOL-om dogovaramo, on će kao većinski vlasnik odlučivati - rekla je Đedović Handanović.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar