U čemu je tajna uspeha rasta BDP-a naše zemlje? Šta su najveći izazovi za srpsku ekonomiju u narednih godinu dana i može li nas globalna kriza usporiti? O ovim temama razgovarali smo sa prof. dr Nebojšom Savićem, članom Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS).
Gde smo po pitanju inflacije i aranžmana sa MMF-om?
“Srbija, na sopstvenu inicijativu, ima aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom. Mi ne povlačimo nikakva sredstva, niti se zadužujemo. Taj odnos traje još od perioda pre pandemije korona virusa, da bismo tokom kovida delimično promenili aranžman i potom se vratili u trenutnu poziciju. Nama MMF služi kao savetnik koji nam daje preporuke šta treba raditi, a koje nisu obavezujuće. Veoma je važno što strani investitori i partneri pažljivo prate te preporuke. Za Srbiju je od velikog značaja da Međunarodni monetarni fond daje pozitivno mišljenje o onome što se radi u zemlji“, istakao je Nebojša Savić.
On dalje objašnjava samu suštinu saradnje:
“Suština ovog aranžmana, što stoji i u zvaničnim dokumentima, jeste pomoć u unapređenju rasta. Mi više nemamo problem sa likvidnošću, javnim dugom ili zaduženošću. Oni nam sada daju savete kako da unapređujemo naš rast i razvoj u aktuelnim okolnostima.“
Savić se osvrnuo i na standard građana u odnosu na Evropsku uniju:
“Sada smo otprilike na 50 odsto nivoa EU, mereno prema BDP-u po glavi stanovnika, što je standardno merilo. Naša primanja su na nivou polovine proseka EU. Razlika je smanjena i na tome treba dalje raditi.“
Javni dug i evropski kriterijumi
Govoreći o nivou duga, profesor Savić naglašava da se Srbija kreće u sigurnim okvirima:
“Nalazimo se negde između 41 i 45 odsto učešća javnog duga u BDP-u. Ispod smo granice od 60 odsto, što je opšta preporuka EU, a ispunjavamo i drugi uslov – da fiskalni deficit ne bude veći od tri odsto godišnje. Uklapamo se u evropske kriterijume, ali poštujemo i jedan dodatni, domaći propis. Naime, uvedena je preporuka da u privredama kao što je srpska, odnosno u centralnoevropskim privredama, javni dug bude manji od 45 odsto. Godinama je bio preko te granice, ali je sada smanjen i ispunjavamo i taj kriterijum.“
Zašto Srbija ne može da se zadužuje kao moćne sile?
Profesor Savić je pojasnio i razliku u mehanizmima zaduživanja između velikih sila i zemalja u razvoju:
“Najzaduženije zemlje na svetu su Japan i SAD, ali mi nismo ti moćnici. Mi imamo apsolutni rast duga i to se često koristi kao argument da smo prezaduženi. Međutim, pravilna mera nivoa zaduženosti je koliki je dug u odnosu na BDP. Kako je naš BDP porastao, mi bismo teoretski mogli više da se zadužujemo, ali se relativno ne prezadužujemo jer učešće duga u BDP-u pada, a imamo veću vrednost iz koje možemo da vraćate obaveze.“
On je napravio paralelu sa američkom ekonomijom:
“Nivo zaduženosti Amerike je blizu 40 biliona (40 hiljada milijardi) dolara. To je nešto više od njihovog BDP-a, dakle preko sto odsto. Kada im zafali novca, oni ga odštampaju. Mi to ne možemo, jer oni imaju dominantnu svetsku valutu. Ipak, ta prevelika praksa zaduživanja im je odgovarala jer su tako finansirali sve što su želeli. Primera radi, ukupni vojni izdaci u svetu iznose oko dve hiljade milijardi dolara, a gotovo polovina toga je budžetski deficit SAD-a od 900 milijardi godišnje – to neko mora da finansira.“
Proces dedolarizacije i zlato
Kao ključni momenat u globalnoj ekonomiji, Savić izdvaja proces dedolarizacije:
“Dolar je dominantna valuta, ali je zamrzavanje ruske imovine u Belgiji od 300 milijardi dolara na početku rata u Ukrajini pokrenulo proces koji se sada odvija – dedolarizaciju. Zemlje su rekle: 'U redu, ali ako neko može naše rezerve da drži zamrznute, to je ozbiljna opasnost'. Zato se masovno prešlo na kupovinu zlata. Taj proces je sada vidljiv i kod nafte; Kina, na primer, ugovara kupovinu u juanima, a ne više isključivo u dolarima“, kazao je prof. dr Nebojša Savić.
K1 televizija
Energetska bezbednost i veštačka inteligencija kao stubovi rasta
Profesor Savić objašnjava da se uloga MMF-a menja u zavisnosti od stabilnosti države.
“Međunarodni monetarni fond prvenstveno brine o tome da sistem bude stabilan i da zemlja može da izvršava svoje spoljne obaveze. Pošto mi nemamo problem sa likvidnošću i otplatom obaveza, njihova uloga kod nas je da pomognu u obezbeđivanju rasta, kako bismo i u budućnosti zadržali finansijsku stabilnost“, ističe Savić.
Prema njegovim rečima, ključ uspeha leži u prilagođavanju novim globalnim okolnostima kroz pronalaženje faktora koji će doprineti daljem razvoju.
“Na prvom mestu su veštačka inteligencija i izgradnja kompletne infrastrukture za razvoj digitalnog sveta. To podrazumeva Data centre, ali i razvoj energetike, jer bez energetske sigurnosti i bezbednosti ne možete pokrenuti ništa. Mi nemamo veliki izbor; izvori nafte su ograničeni, a ono što smo imali, iscrpljeno je poslednjih godina. Zbog toga moramo aktivno tražiti rešenja za našu energetsku bezbednost, gde je zelena energija jedna od ključnih komponenti.“, kazao je Savić.
Geopolitička trka za resurse: Čipovi i retki metali
Profesor Savić upozorava da tehnološki razvoj direktno zavisi od globalne borbe za sirovine.
“Trebaju nam energenti da bismo pokrenuli Data centre, a za njih su nam neophodni čipovi. Sa druge strane, za proizvodnju čipova potrebni su retki metali. Postoji 18 do 19 takvih elemenata, a najveći deo tih resursa kontroliše Kina“, objašnjava on.
U tom kontekstu, Savić se osvrnuo na trgovinski rat između velikih sila:
“Kada najmoćnija zemlja (SAD) odluči da ne izvozi čipove u Kinu, dobija odgovor sa druge strane – pošto nećete da izvozite gotove proizvode, nećete imati ni sirovine od kojih biste ih pravili. To je trka dve velike sile u multipolarnom, odnosno bipolarnom svetu, gde se postavlja ključno pitanje kako ćemo tretirati 'trećeg igrača' u tom poretku“, dodaje Savić.
Nove investicije i dodata vrednost
Profesor Savić je zaključio priču o investicijama naglašavajući promenu kursa Srbije:
“Strane investicije treba da podstičemo jer je to nekreditni oblik kapitala – tu se ne zadužujemo. Međutim, one sada moraju biti usmerene u visoke tehnologije i više faze prerade kako bi stvarale što veću dodatu vrednost. To znači da polako napuštamo fazu koju figurativno zovemo 'motanje kablova'.“
Ipak, Savić ističe da ne treba zaboraviti značaj takvih fabrika za manje razvijene delove zemlje:
“Za delove Srbije gde je bila velika nezaposlenost, čak i takva fabrika bila je dragocena jer je ljude izvlačila iz nerazvijenosti. Tamo gde nije bilo posla, ponuda radnog mesta, bez obzira na nivo plate, značila je ogroman prosperitet za taj region” - dodaje.
Ostavite komentar