MINISTAR FINANSIJA SINIŠA MALI U POSETI VAŠINGTONU Učestvovaće na Prolećnom zasedanju MMF i Grupacije SB
podeli vest:
Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali započeće danas radnu posetu Vašingtonu, gde će učestvovati na Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Grupacije Svetske banke.
Prolećno zasedanje MMF-a i Grupacije SB počelo je u ponedeljak, 13. aprila, i trajaće do subote, 18. aprila.
Na skupu u Vašingtonu sastaju se guverneri centralnih banaka, ministri finansija i razvoja, predstavnici privatnog sektora, civilnog društva i akademske zajednice, kako bi razgovarali o pitanjima od globalnog značaja.
Tokom boravka u Vašingtonu, ministar finansija Siniša Mali sastaće se sa zamenikom generalnog direktora MMF-a Bo Lijem, direktorom Sektora za Evropu u MMF-u Alfredom Kamerom, kao i sa potpredsednicom Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Antonelom Basani, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Mali će imati sastanke sa predstavnicima tri međunarodne rejting agencije "Moody΄s", "Standard and Poor΄s" i "Fitć Ratings", kao i sa više investitora kojima će predstaviti potencijale Srbije za dalja ulaganja.
Takođe, ministar će prisustvovati sastanku Konstituence.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije će se, tokom boravka u Vašingtonu, obratiti i na prijemu, u Rezidenciji Republike Srbije, koji će biti posvećen promociji Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO 2027, čiji će Srbija biti domaćin, navedeno je u saopštenju ministarstva.
Narodna banka Srbije najavila je ranije da će delegacija Srbije održati sastanke Međunarodnog monetarnog i finansijskog komiteta i Zajedničkog komiteta za razvoj, savetodavnih organa MMF-a i Grupacije SB.
U fokusu ovogodišnjih sastanaka biće globalna ekonomska stabilizacija u uslovima pojačanih geopolitičkih i trgovinskih tenzija, održivost duga, svetski ekonomski izgledi i rizici, kao i pitanja od značaja za makroekonomsku i finansijsku stabilnost u izazovnom globalnom okruženju.
Predstavnici Srbije i tokom ovog Prolećnog zasedanja imaće, kako je saopštila NBS, niz bilateralnih susreta s rukovodstvom ovih institucija kako bi razgovarali o aktuelnim programima saradnje i podršci daljem očuvanju makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje.
Delegacija Srbije učestvovaće i na zajedničkom sastanku Konstituence Švajcarske, kao i sastanku zatvorenog tipa koji direktor Sektora za Evropu MMF organizuje sa guvernerima i ministrima finansija zemalja srednje, istočne i jugoistočne Evrope, a na kome će biti razmatrani ekonomski izgledi za Evropu za naredni period.
MMF je u utorak objavio prognozu za Srbiju u kojoj se navodi da će privredni rast usporiti na 2,8 odsto ove godine, uz rast inflacije na 5,2 odsto.
Prethodna januarska korigovana prognoza privrednog rasta za Srbiju bila je tri odsto, dok je u oktobru prošle godine MMF procenjivao da će srpska ekonomija u 2026. godini porasti 3,6 odsto.
Pored toga, MMF očekuje da će inflacija u Srbiji ubrzati do kraja 2026. godine na 5,2 odsto.
Međunarodni monetarni fond smanjio je i prognozu globalnog ekonomskog rasta u 2026. na 3,1 odsto, što je za 0,2 odsto manje u odnosu na januarsku projekciju, dok je očekivani rast za sledeću, 2027. ostao nepromenjen na 3,2 odsto.
Globalna inflacija će porasti na 4,4 odsto u 2026. i zatim opasti na 3,7 odsto u 2027. godini, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodne procene.
MMF je smanjio prognoze ekonomskog rasta i evrozone na 1,1 odsto u 2026, što je za 0,2 odsto manje u odnosu na januarski izveštaj, dok istovremeno prognozira neznatno ubrzanje na 1,2 odsto u 2027, što je takođe za 0,2 odsto manje u odnosu na prethodnu procenu.
Prema ovoj prognozi, Nemačku očekuje privredni rast od 0,8 odsto u 2026. i 1,2 odsto u 2027, u oba slučaja za 0,3 odsto manje nego u prethodnoj projekciji.
Francuska, druga najveća privreda evrozone, zabeležiće privredni rast od po 0,9 odsto u obe godine, pri čemu je prognoza za ovu godinu smanjena za 0,1 odsto, a za sledeću za 0,3 odsto.
Velika Britanija, prema mišljenju MMF-a, može da očekuje 0,8 odsto rast u 2026. i 1,3 odsto u 2027, pri čemu je prognoza za ovu godinu revidirana naniže za čak 0,5 odsto, a za 2027. za 0,2 odsto.
Kina beleži blaže pogoršanje izgleda, sa očekivanim rastom od 4,4 odsto u 2026, što je neznatno ispod ranije procene od 4,5 odsto, kao i četiri odsto u 2027. godini.
Sjedinjene Američke Države mogu da očekuju rast od 2,3 odsto u 2026. i 2,1 odsto u 2027. godini.
Indija će, kako navodi MMF u proceni, u ovoj i sledećoj godini zabeležiti rast od po 6,5 odsto, a prognoza je u oba slučaja blago povećana za 0,1 odsto.
Najveći pad očekuje se u regionu Bliskog istoka i centralne Azije, gde bi rast trebalo da uspori na 1,9 odsto u 2026, sa 3,6 odsto u prošloj godini.
Glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinša ocenio je da je sukob na Bliskom istoku "zaustavio zamah rasta" i naglasio da će konačni efekti zavisiti od trajanja i intenziteta konflikta.
On je istakao da će ključni faktor biti brzina normalizacije proizvodnje i transporta energije nakon završetka sukoba, što direktno utiče na globalne cene i ekonomske tokove.
Lideri MMF, Grupacije SB i Međunarodne agencije za energetiku (IEA) upozorili su da rat na Bliskom istoku ima snažan i neravnomeran uticaj na globalnu ekonomiju, posebno pogađajući zemlje koje zavise od uvoza energije.
Zajedničko saopštenje objavljeno je nakon sastanka u Vašingtonu, održanog u okviru koordinacione grupe formirane početkom aprila, sa ciljem usklađivanja odgovora na energetske i ekonomske posledice sukoba u regionu.
Tri institucije ističu da je šok izazvan ratom doveo do rasta cena nafte, gasa i đubriva, što dodatno povećava zabrinutost za sigurnost snabdevanja hranom i stabilnost tržišta rada, naročito u siromašnijim državama.
Posebno su pogođene zemlje uvoznice energije, dok su pojedini izvoznici nafte i gasa sa Bliskog istoka pretrpeli značajan pad prihoda od izvoza usled poremećaja na tržištu, dodaje se u saopštenju.
"Situacija je i dalje veoma neizvesna, a brodarski saobraćaj kroz Ormuski moreuz još uvek nije normalizovan. Čak i nakon obnavljanja redovnog brodarskog saobraćaja kroz moreuz, biće potrebno vreme da se globalne zalihe ključnih roba vrate na nivoe pre sukoba, a cene goriva i đubriva mogu da budu povišene duže vreme s obzirom na štetu na infrastrukturi. Zbog poremećaja u snabdevanju, nestašica ključnih inputa verovatno će imati implikacije na energetsku, prehrambenu i druge industrije", upozoravaju organizacije.
Iako će zvanično u fokusu Prolećnog zasedanja MMF i SB biti rasprave o rastu, inflaciji i razvoju, ipak jedna od glavnih diskusija biće o tome kako reformisati te svetske finansijske institucije i ko kontroliše globalni finansijski sistem, SAD ili Kina, ali i pitanje odnosa SAD prema MMF-u i SB pod politikom predsednika Donalda Trampa.
Postoji sve veći jaz između Zapada koji želi da zadrži kontrolu i Globalnog juga i Kine koji traže veći uticaj.
Trampova doktrina "America First" ima fokus na domaće interese, dok su MMF i SB zasnovane na multilateralizmu, što je u sukobu s tim pristupom.
SAD su ključni finansijer i imaju ogroman uticaj u MMF i SB i Vašingtonu bi mogao da smanji podršku i uspori odluke i tako parališe njihov rad.
BONUS VIDEO:
