MACUT NA KOPAONIKU: Industrija i prerađivački sektor ostaju ključni stubovi razvoja zemlje

Predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je danas, na zatvaranju 33. Kopaonik biznis foruma, da industrija i prerađivački sektor ostaju jedan od ključnih stubova razvoja Srbije i istakao da ti sektori učestvuju sa približno jednom četvrtinom u stvaranju bruto dodate vrednosti i nose najveći deo robnog izvoza, koji je u 2025. godini porastao za 8,4 odsto.

Prema njegovim rečima, sledeća faza zahteva dalje pomeranje ka višim fazama prerade, većoj tehnološkoj složenosti i snažnijem povezivanju industrije sa naučno-istraživačkim sektorom.

"Važan deo naše razvojne strategije jeste i otvaranje novih tržišta za domaću privredu. Tokom 2025. godine stupili su na snagu novi sporazumi o slobodnoj trgovini, čime je srpskim kompanijama omogućen povlašćen pristup velikim i rastućim tržištima. Time se dodatno učvršćuje osnova za stabilan rast izvoza u godinama koje dolaze", rekao je Macut.

Premijer Srbije je istakao da saradnja sa MMF-om predstavlja važan element makroekonomske stabilnosti, jer obezbeđuje kontinuitet reformi i potvrđuje kredibilitet politike koju sprovodimo.

Tanjug/Amir Hamzagić

 

"Svi vidimo da se dešavaju velike globalne promene, da raste nestabilnost, vrši se preraspodela moći i stvaraju se novi savezi. U takvom svetu, male zemlje koje se brzo prilagođavaju imaju šansu i mi nameravamo da budemo jedna od njih", rekao je Macut.

Osvrćući se na stanje u oblasti energetike, istakao je da sa rastom ekonomije raste i potreba za energijom.
"Pokrenuli smo proces donošenja odluke o nuklearnoj energiji. Kada poslovna zajednica pita da li će energetska infrastruktura pratiti njihove investicije u digitalizaciju i automatizaciju odgovor je da. Na tome radimo. Paralelno gradimo četiri data centra u naredne dve godine i proširujemo superkompjuterske kapacitete", rekao je Macut.

Naveo je da srpski IKT sektor upošljava 115.000 ljudi i da je u 2025. godini ostvario  rekordan izvoz od 4,5 milijardi evra.
"To su rezultati koji nas pozicioniraju u sam vrh regiona. Poznat je ekonomski fenomen da kad efikasnije koristimo neki resurs, on postaje jeftiniji i dostupniji, pa ga na kraju trošimo još više nego pre. Mislim da će isto biti i sa veštačkom inteligencijom", rekao je Macut.

On je istakao da razvoj IKT sektora zahteva promenu obrazovnog sistema.

"Trebaju nam stručnjaci sa jakim domenskim znanjem, koji znaju da koriste veštačku inteligenciju kao alat u svakodnevnom radu, koji umesto rutinskih zadataka fokusiraju svoje vreme na prosuđivanje, analizu i kreativno rešavanje problema. I ovo važi za sve oblasti, ne samo za IT. Lekari, inženjeri, pravnici, ekonomisti - svi će raditi sa AI alatima", rekao je Macut.

Kada je u pitanju evropski put Srbije, Macut kaže da on ostaje jasno definisan, ali da menjamo brzinu i način rada.

"Saradnja sa biznis zajednicom je tu ključna. Usklađivanje sa evropskim standardima unapređuje poslovno okruženje i direktno utiče na investicioni ambijent i konkurentnost naše privrede", ukazao je Macut.

Istakao je da rast i razvoj vidi kroz četiri temelja: zdravlje, znanje, zajednica i zemlja.
"Zdravlje je preduslov za sve ostalo. Znanje je jedina prednost koja ne zastareva. Zajednica je razlog da ljudi ostanu. A zemlja znači sposobnost da sami suvereno odlučujemo o svojoj budućnosti. Ovo nije zvanična klasifikacija, već način na koji ja gledam na ono što je suštinski važno za budućnost Srbije i okvir za organizovanje konkretnih inicijativa", naveo je premijer Srbije.

Dodao je da obrazovanje postaje ekonomska infrastruktura u svetu koji se sve brže menja.

"Trebaju nam ljudi širokog obrazovanja koji razumeju ekonomiju, tehnologiju, prirodne nauke i društvo. Ljudi koji mogu da povežu stvari iz različitih oblasti, da postave pravo pitanje, da procene da li im odgovor koji dobijaju ima smisla. Obrazovni sistem mora da proizvodi ljude koji razumeju kuda svet ide", ukazao je premijer Srbije.

On je naglasio da je potreban drugačiji pristup u nastavi i da je potrebno da se prati napredak svakog učenika, kao i da je potrebno da su najbolji obrazovni sadržaji podjednako dostupni i detetu iz Baljevca i detetu iz Beograda. 
"Zakon o dualnom obrazovanju već daje rezultate za mlade, ali sada širimo taj model i na starije. Pripremamo programe brze prekvalifikacije za odrasle u deficitarnim zanimanjima", rekao je Macut.

Istakao je da nas očekuje rast tražnje za profilima kao što su tehničari za solarne sisteme i baterije za skladištenje energije, kao i stručnjaci za pametne zgrade i automatizaciju.
"Sva ova nova zanimanja u svojoj osnovi imaju nove tehnologije. Moj osnovni princip za definisanje industrijske politike je sledeći: treba omogućiti pristup tehnologiji, ovladati veštinama za njenu upotrebu i onda maksimalno iskoristiti sve njene potencijale za primenu u domaćoj ekonomiji kako bi se podigla konkurentnost u oblastima gde imamo komparativnu prednost", naveo je Macut.
Dodao je da Srbija možda ne može da gradi skupe fabrike poluprovodnika, ali može da dizajnira čipove.

"Imamo ljude sa iskustvom u kompanijama koje su na vrhu te industrije. Isto važi za primenu AI u medicini, za softver za zelenu energetiku, za digitalne zdravstvene platforme", rekao je Macut.

Premijer Srbije je ukazao da moramo prihvatiti da se obrazovanje ne završava diplomom.
"Svet se menja prebrzo za to. Celoživotno učenje mora da postane normalan deo profesionalnog života. Vlada će stvoriti uslove, ali nam treba i vaš input", rekao je Macut.

Na Kopaoniku je održan 33. Kopaonik biznis forumu sa centralnom temom "Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije".

Tokom četiri dana foruma održano je 35 panela, tri plenarne sesije i šest specijalnih događaja, uz učešće više od 1.500 predstavnika poslovne zajednice, akademskog sektora, državnih institucija i međunarodnih organizacija, među kojima je bilo oko 210 panelista.

ALEKSANDAR MILOŠEVIĆ NA KBF: AI menja pravila igre u finansijama

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar