DA LI ĆEMO OD 1. JANUARA PLAĆATI NOVI POREZ? Privreda traži jasna pravila i zaštitu tržišta, evo o čemu je reč

Zaštita od nelojalne konkurencije, osnivanje fonda za dekarbonizaciju i verifikacija stvarnih emisija od  domaćih verifikatora, ključni su zahtevi privrede pogođene CBAM uredbom, poručeno je na panelu "Klimatska i trgovinska politika - da li je region spreman za CBAM" posvećenom uvođenju nacionalnog poreza na emisije ugljen-dioksida od 1. januara, navodi se u najnovijem biltenu NALED-a.

Pomoćnica ministra u Ministarstvu energetike Jovana Joksimović istakla je da je Srbija poslednje dve i po godine intenzivno radila sa Evropskom komisijom kako bi domaći mehanizam bio priznat u EU.

- Uspešno smo izdejstvovali da se karbon takse zemalja koje zavise od uglja, kao što je Srbija gde se 60 odsto struje dobija iz uglja, smatraju usklađenim sa EU politikama - rekla je ona.

Dodala je da je Srbija najspremnija u regionu, jer već ima usvojen plan energetske tranzicije i klimatski plan.

Član Fiskalnog saveta Slobodan Minić podsetio je da dve trećine izvoza Srbije ide ka EU, a da je domaća privreda energetski intenzivna, sa dvostruko većim emisijama od evropskog proseka.

- Ukupan makroekonomski efekat neće biti dramatičan, ali će pojedine industrije biti značajno pogođene, pre svega, gvožđe i čelik. Uticaj na cement bi bio ograničen, jer Srbija mali deo proizvodnje izvozi - rekao je on. 

Tehnički direktor fabrike cementa, Holcim Srbija Marko Muhadinović je poručio da su „ljudi i njihove kompetencije ključni za tranziciju“, i istakao da je kompanija do sada uložila 150 miliona evra u dekarbonizaciju u Srbiji te da očekuje da domaća regulativa prati evropsku mapu puta. 

Naglasio je da su ključne mere u cementnoj industriji zamena sirovina i goriva, prelazak na obnovljive izvore energije i jasna regulativa. 

Posebno je istakao važnost da se deo prihoda od CBAM-a zadrži u zemlji i usmeri u industriju kroz namenski fond.

- Ako hoćemo da se takmičimo u Evropi, taj novac mora ostati u sektoru dekarbonizacije - naglasio je on. 

Direktor kompanije Metalfer Branko Zečević istakao je da je ova kompanija uložila 120 miliona evra u nove tehnologije, ali da neće svi moći da pređu na nove tehnologije.

- Određene zemlje koje to ne mogu spuštaju cene i postaju nelojalna konkurencija - rekao je on i poručio da globalna slobodna trgovina de facto više ne postoji, jer sve države uvode zaštitu svojih proizvođača. 

- Ako je naše tržište jedno od retkih potpuno otvorenih, sve investicije u dekarbonizaciju biće uzaludne ukoliko dozvolimo ulazak proizvoda koji u tranziciju ne ulažu - poručio je on.

Dodao je da će veliki deo proizvoda iz zemalja koje nisu u CBAM-u tražiti nova, nezaštićena tržišta, među kojima i naše.

Panel "Klimatska i trgovinska politika – da li je region spreman za CBAM" održan je u okviru konferencije Core days 2025, koju je organizovao NALED, uz podršku Švedske Vlade i u saradnji sa Partnerstvom za konkurentan region.

Konferencija je okupila više od 300 učesnika - predstavnika vlada, opština, privrede i civilnog sektora iz regiona i EU, sa ciljem razmene iskustava i dobrih praksi primene ESG standarda, sa fokusom na prava radnika, rodnu ravnopravnost, socijalne javne nabavke, socijalno preduzetništvo i jačanje održivosti u lancima snabdevanja.

Bonus video:

Ostavite komentar