STIŽE ZAKON O STALNOM SEZONCU U CRNOJ GORI: Evo šta tačno donosi radnicima, a šta brine poslodavce

Crna Gora je ovogodišnju letnju turističku sezonu prošla bez zaposlenja kroz model stalne sezone, ali Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga tvrdi da će se to promeniti u narednoj - jer će uskoro biti usvojen Zakon o stalnoj sezoni.

Iz Ministarstva rada, na čijem je čelu Naida Nišić, za „Vijesti“ su rekli da očekuju da će ovaj zakon biti usvojen do kraja ove godine, što je slično njihovoj izjavi iz novembra prošle godine, kada su najavili da će biti usvojen do kraja januara 2025. godine kako bi Crna Gora bila spremna za sezonu i imala pripremljene sezonske radnike.

Iako pozdravljaju uvođenje novina na tržište rada, deo sindikata i investitora je za „Vijesti“ rekao da su zabrinuti što nemaju informacije o sudbini zakona nakon završetka javne rasprave krajem aprila, ali i da je potrebno promeniti model jer poslodavci nisu dovoljno zaštićeni i motivisani da primenjuju mere.

Cilj zakona je smanjenje nezaposlenosti i regulisanje nedostatka radne snage tokom turističke sezone kroz uvođenje stalne sezone, što bi omogućilo zaposlenima da ostanu na istim poslovima u vansezoni, primaju naknadu i uplatu doprinosa čak i kada ne rade, dok bi poslodavci dobijali stalnu radnu snagu za delove godine sa manjim obimom posla. Prema Nacrtu zakona, naknadu bi isplaćivala država preko Zavoda za zapošljavanje, a poslodavci bi doprinosili penzijskom i invalidskom osiguranju.

„Predlog Zakona o stalnim sezonskim radnicima je u završnoj fazi - trenutno je na usaglašavanju u Sekretarijatu za zakonodavstvo, gde se vrši pravno i nomotehničko usklađivanje teksta. Suština Zakona ostaje ista u odnosu na verziju koja je prošla javnu raspravu. Planirano je da Zakon bude usvojen do kraja godine, tako da će njegova primena biti moguća već od sledeće sezone. Predložena rešenja su osmišljena tako da budu održiva i da ne nameću dodatne troškove privredi, već doprinose formalizaciji sezonskog rada i smanjenju sive ekonomije“, rekli su iz Ministarstva rada.

Prema nacrtu koji je bio na javnoj raspravi, naknadu za stalne sezonske radnike isplaćivala bi država preko Zavoda za zapošljavanje, a poslodavci bi doprinosili penzijskom i invalidskom osiguranju, što nije bilo prihvatljivo za Uniju poslodavaca i Privrednu komoru (PKCG).

Unija poslodavaca je kratko saopštila da je već dala svoje mišljenje o tekstu zakona i da je on ostao nepromenjen, a da će više reći kada vide konačni Nacrt i tekst razmatra Socijalni savet Crne Gore. Iz PKCG su za „Vijesti“ rekli slično, odnosno da će više reći kada vide konačni tekst. Ove institucije su u aprilu za „Vijesti“ rekle da je potrebna finansijska pomoć države kako bi model bio održiv i stimulativan za privredu.

Održiv model, bez dodatnih troškova

Ministarstvo rada smatra da kroz stalno sezonsko zapošljavanje radnici dobijaju kontinuitet u osiguranju i veću socijalnu zaštitu, dok poslodavci dobijaju mogućnost da zadrže obučene i verifikovane zaposlene za naredne sezone. Naglasili su da je zakon donet kako bi se poboljšalo sezonsko zapošljavanje i pružila veća sigurnost radnicima koji su godinama angažovani na ovim poslovima.

„Na ovaj način, radnici dobijaju kontinuitet u osiguranju i veću socijalnu zaštitu, dok poslodavci dobijaju mogućnost da zadrže obučene i verifikovane radnike za naredne sezone. Predložena rešenja su osmišljena tako da budu održiva i da ne nameću dodatne troškove privredi, već doprinose formalizaciji sezonskog rada i smanjenju sive ekonomije“, istakli su u odeljenju.

Pixabay/Arttabel

Iz Unije slobodnih sindikata Crne Gore (USSCG) su za „Vijesti“ rekli da se zalažu za uvođenje ovog modela skoro deceniju, i da su podržali konačnu verziju Nacrta zakona. Ističu da su imali brojne primedbe, pa je radna verzija Nacrta značajno izmenjena pre nego što je stavljena na javnu raspravu, i da je to značajan korak napred u socijalnom dijalogu i zaštiti prava građana.

Navode da su svesni da će primena u praksi sigurno pokazati nedostatke ili neodređenost jer se prvi put uvode stalni sezonski radnici, ali da je nacrt predvideo prostor za zaštitu sezonskih radnika, bolje pretpostavke za zapošljavanje i zadržavanje domaće radne snage, dok privrednici uz podršku države dobijaju i šansu za adekvatnu i profesionalnu radnu snagu...

„USSCG ovo vidi kao dobru početnu osnovu, šansu i priliku i za privrednike i za građane koji svoje profesionalno angažovanje vide u sezonskim poslovima. Model ne vidimo kao teret, budući da stvaramo preduslov za dostojanstveniji rad sezonskih radnika, što podrazumeva više sigurnosti i pravde (pošto će radnik biti osiguran i plaćen čak i u onim mesecima van sezone u kojima nije angažovan na poslu, što neće biti prepreka za njegovo angažovanje kod drugog poslodavca po nekoj vrsti obligacionog odnosa). Ono što nas i ovom prilikom brine, a nije prvi put, jeste činjenica da kao socijalni partner (koji je direktno učestvovao u kreiranju ovog zakonskog rešenja, čije je usvajanje prvo najavljeno za kraj 2024. godine, a zatim produženo do početka ovogodišnje letnje turističke sezone), nemamo informacije o daljoj sudbini Nacrta, nakon završetka javne rasprave“, istakli su iz USS-a.

Dodali su da su i tokom javne rasprave imali preporuke za poboljšanje Nacrta, otklanjanje kolizija između njega i važećeg Zakona o radu, ali i zahtev da se agencije za privremeno raspoređivanje zaposlenih ne mogu tretirati kao poslodavci i povećanje finansijske pomoći tokom perioda kada zaposleni ne rade...

Prema Nacrtu koji je bio na javnoj raspravi, naknadu za stalne sezonske radnike isplaćivala bi država preko Zavoda za zapošljavanje, a poslodavci bi doprinosili penzijskom i invalidskom osiguranju, što nije bilo prihvatljivo za Uniju poslodavaca i Privrednu komoru.

Niske subvencije i zaštita

Savet stranih investitora u Crnoj Gori je izjavio da pažljivo prati proces donošenja zakona, zbog njegovog velikog značaja za njihove članove koji se bave turizmom, ugostiteljstvom i drugim poslovima, i da podržava napore Ministarstva rada da doprinese stabilnijem tržištu rada i obezbedi kontinuitet sezonskog zapošljavanja.

Oni su za „Vijesti“ rekli da bi u narednom periodu trebalo dodatno preispitati i unaprediti pojedine odredbe Zakona, u delu mehanizama zaštite i prava poslodavca i zaposlenog, ali i da Savet smatra da bi jači sistem subvencija mogao podstaći više privrednika da se odluče za njegovu primenu.

„Prema mišljenju naših članova, predloženo rešenje trenutno ne pruža dovoljno jake mehanizme koji bi motivisali poslodavce da se u većem broju odluče za njegovu primenu. Ključni izazovi odnose se na nedostatak jasne pravne zaštite poslodavaca u slučaju nepoštovanja ugovora od strane zaposlenih, kao i na nizak nivo predviđenih subvencija. Troškovi i rizici koje bi kompanije potencijalno snosile prevazilaze koristi koje bi mogle ostvariti, što rešenje čini teškim za primenu u realnim uslovima poslovanja. Ne vidimo predloženo rešenje kao prepreku, ali bi dodatna poboljšanja doprinela većoj stabilnosti i održivosti sezonskog zapošljavanja, što je u najboljem interesu i poslovne zajednice i države“, naglasili su.

Freepik.com

Biraju nezaposlene, studente i penzionere

Prema Nacrtu zakona o stalnom sezonskom zapošljavanju, poslodavci mogu da zaposliju nezaposlena lica prijavljena kod Zavoda za zapošljavanje, penzionere i studente za stalno sezonsko zapošljavanje u sektorima turizma, ugostiteljstva, trgovine, građevinarstva, botaničkih i zooloških bašta, nacionalnih parkova i poljoprivrede.

Planirano je da se za ove poslove potpiše ugovor o radu na minimum šest meseci, a najviše osam meseci. Stalnim sezonskim radnicima (osim penzionera) na kraju sezone Zavod će isplatiti naknadu koju će primati do sledeće sezone, a tokom vansezone poslodavac će im plaćati poreze i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Naknada koju bi dobijali od Zavoda tokom pauze između dve sezone iznosila bi 120 odsto obračunske vrednosti koeficijenta u skladu sa opštim propisima o radu, bez poreza. Prema odluci Vlade, ovaj koeficijent je 90 evra, što znači da je naknada 108 evra. Prosečna plata u Crnoj Gori trenutno je oko 1.000 evra, od čega oko 190 evra ide na poreze i doprinose.

Takođe je predviđeno da ako stalni sezonski radnik odbije da potpiše novi ugovor o radu za narednu sezonu, mora vratiti novac isplaćen Zavodu za naknadu štete i poslodavcu za doprinose. Pored toga, ako poslodavac ne ponudi sezonskom radniku novi ugovor u narednoj sezoni, moraće da vrati Zavodu sav novac koji je isplaćen za naknadu štete.

Radi zaštite stalnih sezonskih radnika, u Nacrtu zakona se takođe navodi da ako rade za kompaniju duže od osam meseci godišnje, automatski dobijaju stalni posao.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar