SITUACIJA SA NIS TRESE SRBIJU: Stručnjak u "Uranku" otkrio plan za najgori scenario - jedna stvar je ključna

Budućnost poslovanja Naftne industrije Srbije i dalje je pod znakom pitanja, dok pritisci međunarodnih okolnosti nastavljaju da oblikuju energetsko tržište. Srbija se nalazi u jednom od najizazovnijih perioda kada je reč o snabdevanju energentima, ali nadležni poručuju da su spremni za sve moguće scenarije. 

Iako se postavlja pitanje kako će se eventualne sankcije i političke odluke u regionu odraziti na naše tržište, građanima se šalje jasna poruka – stabilnost i sigurnost snabdevanja biće prioritet države.

Koje je sve mere do sada preduzela država, šta se još planira i možemo li u ovako složenim okolnostima zaista da sačuvamo potpunu energetsku sigurnost, analiziramo sa Rašom Kojčićem, bivšim pomoćnikom ministra za energetiku i gas, koji je o ovim temama govorio u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

K1 televizija

- Najbitnije je da održimo energetsku bezbednost i stabilnost, da naše tržište ne oseti probleme u snabdevanju. NIS je dominantna kompanija po pitanju proizvodnje i snabdevanja derivatima našeg tržišta. Osim NIS-a postoje energetski subjekti koji se bave uvozom naftnih derivata i koji su prisutni na našem tržištu. U prethodnom periodu, posebno 2021. godine, radilo se na povećanju rezervi, posebno sirove nafte i derivata, koje služe u ovakvim situacijama dok se ne nađe rešenje da naše tržište bude snabdeveno i da se eventualne teškoće ne osete. Rafinerija je prošle godine bila u remontu sto dana — da li je neko osetio problem u snabdevanju? Na tržištu se nije osetio bilo kakav poremećaj - rekao je Raša Kojčić i dodao:

- Ključni momenat je logistika. Sve naftne kompanije, uključujući i NIS, obezbedile su dodatne rezerve derivata, plus imaju operativne rezerve, a tu je i Republička direkcija za robne rezerve. Svi očekujemo da se što pre reši ova situacija. Ako se ne završe pregovori koji se vode iza zatvorenih vrata, važno je da NIS dobije licencu da nastavi sa radom. Da sirova nafta poteče Janafom i da rafinerija nastavi svoj rad u kontinuitetu - dodao je on.

Raša Kojčić objašnjava da, iako se svi nadaju najpovoljnijem ishodu, postoji jasan plan i za najgori scenario.

- Sigurno je da već postoje planovi oko uvoza, kako bi se razradili logistički modeli za dopremanje većih količina derivata. Pretpostavljamo da će se do rešenja doći veoma brzo — to je želja svih nas, kako ne bismo došli u poziciju da razmišljamo o nadomeštanju tih količina. Ipak, planovi postoje i znamo kako se takve situacije prevazilaze u datom momentu. Ključna je odluka OFAC-a - rekao je Raša Kojčić.

- Vremena je malo, pritisak je veliki - dodaje i nastavlja:

- Ima zaliha sirove nafte za nekoliko dana rada. Međutim, ono što je u ovom momentu najvažnije jeste da postoji velika zaliha gotovih proizvoda, što omogućava da se naše domaće tržište nesmetano snabdeva. Za to vreme očekujemo da će se doći do konačnog rešenja dok traju postojeće zalihe.

K1 televizija

Govoreći o rezervama koje obezbeđuju stabilnost snabdevanja, Raša Kojčić detaljno objašnjava kako je sistem u Srbiji organizovan.

- Postoje obavezne rezerve koje su pod direktnom ingerencijom Ministarstva rudarstva i energetike, odnosno Uprave za energetiku. One su vlasništvo Srbije i služe, zajedno sa Republičkom direkcijom za robne rezerve, za intervencije u situacijama kada dođe do poremećaja u snabdevanju tržišta. Takođe, postoji i nešto što se zove operativne rezerve, koje smo uveli u skladu sa direktivama EU — svaki energetski subjekt koji se bavi prometom nafte i naftnih derivata u ovom trenutku mora da ima zalihe za 7 do 10 dana u svojim skladištima. Nakon toga imamo i komercijalne rezerve, odnosno komercijalnu robu koja se koristi u svakodnevnom poslovanju i snabdevanju tržišta derivatima - objasnio je on.

Govoreći o snabdevanju prirodnim gasom, Raša Kojčić naglašava da Srbija trenutno koristi više pravaca i mehanizama kako bi obezbedila stabilnost energetskog sistema.

- Što se tiče snabdevanja prirodnim gasom, u ovom momentu treba napomenuti da mi gas dobijamo iz dva pravca. Jedan je Balkanski tok, na osnovu ugovora sa ruskim Gasprom eksportom, preko kojeg nabavljamo najveći deo potrebnih količina. Drugi pravac je interkonekcija sa Bugarskom, gasovod Niš–Dimitrovgrad, preko kojeg dobijamo gas iz Azerbejdžana. Na godišnjem nivou ugovoreno je 400 miliona kubnih metara, a u zimskom periodu stiže dodatnih 150 miliona kubnih metara. To su naša dva osnovna pravca snabdevanja - objašnjava i dodaje:

- Imamo i podzemno skladište u Banatskom Dvoru, koje je trenutno puno, a u toku je i njegovo proširenje. Treba imati u vidu da se veliki infrastrukturni projekti u energetici ne mogu brzo završiti — traju minimum godinu do dve godine, što je deo postojeće problematike.
Pored toga, imamo uskladištene količine prirodnog gasa i u Mađarskoj, što predstavlja važan oslonac ukoliko u nekom periodu ne stižu dovoljne količine gasa iz primarnih pravaca - kazao je Kojčić i natavio:

- Po pitanju snabdevanja prirodnim gasom postoji i uvoz preko pristupne tačke Horgoš. Mađarska je trenutno ključno čvorište: povezana je sa LNG terminalom na Krku, preko kojeg takođe može da se dopremi gas. Ima interkonekciju sa Austrijom, gde se slivaju različiti gasovodi, kao i sa Rumunijom, koja ima značajnu domaću proizvodnju prirodnog gasa. Povezana je i sa Bugarskom, preko Tapa i Tanapa, što omogućava više pravaca snabdevanja.

- Što se tiče gasa, situacija je svakako relaksiranija - kazao je i dodaje:

- Rezerve ne treba trošiti do kraja - uvek ih treba ostaviti zbog sigurnosti. Srbija na godišnjem nivou troši oko 3 do 3,2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa. U ovom trenutku imamo oko milijardu kubnih metara uskladištenih u Banatskom Dvoru i u Mađarskoj - zaključio je Raša Kojčić za našu televiziju.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar