NEMANJA MILOVIĆ U "URANKU" RAZBIO ZABLUDU SRBA O ZDRAVOM DORUČKU Svi ga jedemo, a ne treba (FOTO)

U vremenu kada se savršen izgled često poistovećuje sa srećom i uspehom, pritisak da budemo "fit" nikada nije bio veći.

Međutim, da li lepota dolazi spolja ili iznutra? I gde je granica između zdravog načina života i opsesije idealom?

O tome kako pronaći meru između tela, uma i društvenih normi, govorio je fitnes edukator Nemanja Milović, gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

K1 televizija

Dva ekstrema – ni jedan nije rešenje

- Danas imamo dva talasa. Prvi je ekstremno zdravo – sve merimo, gledamo da li je organski, gledamo kako ćemo da treniramo. A drugi je totalno inercijski – 'ja ću onako kako mi prija, kako mi društvo namesti, tako ću'. Ni jedan ni drugi nije dobar, treba da se nađe balans - objašnjava Milović.

Po njemu, ključ zdravlja nije u savršenstvu već u doslednosti.

- Fora u balansu ne znači 50:50. Filozofija je da 80% stvari u toku dana ili nedelje radiš kako treba. Međutim, 20% imaš otvorenog prostora za burek, slatkiše i slično. Ne mora da bude striktno sve. Za sve navike to važi. Svima kojima sam rekao – rekli su: 'Pa ja to mogu!' Mnogo je važan pristup i promena uverenja - naglašava.

Najveće zablude – doručak i masti

Jedna od čestih zabluda vezana je za voćni doručak. Iako voće ima reputaciju zdrave hrane, njegov efekat na telo ujutru može biti problematičan.

- Spavate osam sati bez hrane i postajemo insulinski osetljivi. Ako pojedemo neki šećer na prazan stomak ujutru, ugljeni hidrati iz kaše podići će šećer u krvi mnogo više nego da taj obrok uzmemo kao užinu. Proteinska ovsena kaša sa bobičastim voćem ima i te kako nutritivno odobrenje, međutim možda nije najbolja za doručak - objašnjava.

Preporuka za prvi obrok u danu je jasna: proteini i masti

- Za doručak je možda najbolje kombinovati neku vrstu proteina i masti – jaja, slaninu – jer su masti najbitnije za hormonsko zdravlje. Kada izbacimo masti iz ishrane, prvo strada hormonski balans – a tu spadaju raspoloženje, energija, imunitet. Masti su jako bitne i trebamo ih unositi jedan gram po kilogramu telesne mase, svako od nas - ističe.

K1 televizija

Nezasićene i zasićene masti – obe su važne

Milović objašnjava da masti ne treba izbegavati, već razumeti.

- Imamo zasićene i nezasićene masti. Nezasićene su poli i mono – to su orašasti plodovi, avokado, maslinovo ulje, riba... Odličan su izvor zdravih masti. Ali imamo i te zasićene masti koje se nalaze u mesu životinjskog porekla. I one su potrebne, ali treba balansirati. Sa mastima treba paziti na količinu. Jedan gram masti ima devet kilokalorija, dok jedan gram proteina i ugljenih hidrata ima četiri. Jer odokativnim metodama lako unesemo previše kalorija, a kalorije goje – ne vrsta namirnice.

Inflamacija – tihi ubica

Posebno upozorava na hroničnu inflamaciju, koja je nevidljiva ali izuzetno opasna.

- Previše unosimo omega-6, šećere, stres, kortizol – sve to pravi inflamatorni koktel u organizmu. Inflamacija je specifična zato što nema simptome – zovu je tihi ubica. Prođe 10, 20, 30 godina, pa vam se javi neka hronična inflamacija u kostima, pa onda, posle 20 godina, saznate da imate osteoporozu - kaže Milović.

Kako je prepoznati?

- Prepoznaje se po inflamatornim markerima, i to ljudi ne razumeju. Vade se iz krvi. Najlakša metoda su CRP i IL-6 – to su dva markera pomoću kojih možeš da vidiš otprilike gde si sa inflamacijom, i to treba raditi jednom godišnje.

Inflamacija može ostaviti ozbiljne posledice u organizmu – u srcu izaziva kardiovaskularne probleme, u mozgu demenciju i Alchajmerovu bolest. Prevencija, tvrdi, nije komplikovana.

- Da bismo pazili na inflamaciju, moramo unositi dosta vlakana, povrća, polifenola (voće), antioksidanasa i omega-3 masnih kiselina. Može i suplementacija, ako nema ribe - savetuje.

Fruktoza – nije svejedno u kom obliku

Milović razbija još jedan mit – o fruktozi.

- Fruktoza iz voća je šećer. Sama fruktoza, ako se uzima u vidu sirupa – to je katastrofa. Ali kada je priroda napravila voće, nije napravila samo fruktozu, nego je stavila i vlakna. Kada to kombinujemo, smanjujemo porast nivoa šećera u krvi, za razliku od čistog šećera. Voće je dobrodošlo i treba ga uzimati – najbolje posle obroka, a može i kao užina - rekao je.

Zdrava ishrana – nije sve u tome šta jedemo, već i koliko

Jedna od najčešćih zabluda u vezi sa zdravom ishranom jeste verovanje da „ako je nešto zdravo – možeš ga jesti koliko hoćeš“. Nemanja Milović upozorava da kvantitet može biti jednako opasan kao i izbor namirnica.

- Ne znači da jednu namirnicu možete da jedete koliko hoćete, ako je zdrava. Jedino sa čime može da se preteruje je povrće, jer ono ima nula kalorija. Količina hrane je bitna, jer može da vas učini gojaznim. A kada dođe do gojaznosti, onda vam kriva rasta za uzročnike smrti – za kardiovaskularna oboljenja, za neurodegenerativna oboljenja, za hormonski disbalans. Energija vam pada enormno. Možete da jedete zdravu hranu u velikim količinama, postanete gojazni – i postanete bolesni - naglašava Milović.

Upravo zbog toga, balansirana ishrana ne podrazumeva samo "zdrave" izbore, već i svest o količini unosa, vremenu i načinu kombinovanja namirnica.

Promena svesti – zdravlje iznad estetike

Na kraju, Milović podvlači da su motivi za vežbanje i zdrav način života kod mnogih danas zreliji nego ranije – više se ne radi samo o izgledu.

- Trening, ishrana, suplementacija ne idu više samo u smeru da ti budeš zgodan na plaži. Okrenulo se mnogo više ka tome da je to zdravlje. Fizilka aktivnost najviše utiče na dugovečnost - kazao je. 

Fizička aktivnost – pronađite ono što vama prija

Dok s jedne strane postoji inertnost, s druge je sve više ljudi koji odlaze u drugu krajnost – preteruju sa treninzima koji im zapravo ne prijaju. Milović ističe da je suština u slušanju sopstvenog tela.

- Ljudima preporučujem da probaju dosta stvari i da slušaju signale svog tela. Ako vam se ne sviđa teretana – morate da tražite dalje. Da li je to trčanje, krosfit, šetanje... - savetuje.

Cilj vežbanja, kaže, nije da se ukalupi u ono što je trenutno popularno, već da fizička aktivnost postane deo svakodnevice – onako kako to pojedincu najviše odgovara.

Dodaci ishrani – kada i kako ih koristiti?

U svetu suplemenata često vlada konfuzija – koliko ih treba koristiti i da li su zaista bezbedni? Milović ističe da su pojedini suplementi dokazano korisni i bezbedni, ali da sve zavisi od potreba organizma.

- Ne postoji tačan broj suplemenata koji možemo odjednom da koristimo. U isto vreme može da se pije vitamin D, magnezijum, kreatin - monohidrat... Kreatin je jako dobar za obnovu energije - objašnjava.

Posebno preporučuje kreatin kao univerzalni suplement:

Savet: svi treba da uzimamo 3 do 5 grama kreatina dnevno. Urađena su istraživanja na svim poljima – zdravo, istraženo, sigurno, i postoji preko 30 godina“, dodaje. 

Motivacija iz prve ruke – baka od 94 godine koja trenira svakog dana

Za kraj razgovora, Nemanja Milović podelio je i lični primer koji pokazuje da za zdrav način života nikada nije kasno. Njegova baka, koja ima čak 94 godine, redovno vežba – i to dva puta dnevno!

- Ona trenira dva puta dnevno. Ima jutarnju gimnastiku čim ustane – oko 15 minuta. I onda u pet popodne ima svaki dan par vežbica koje sam joj ja odredio, sa sopstvenom težinom tela - priča Milović.

Vežbe su jednostavne, ali efikasne – sedenje i ustajanje sa stolice, blagi čučnjevi uz vrata uz izdržaj „koliko da je zapeku butine“, vežbe za mobilnost ramena i kukova u ležećem položaju.

- Baka je neverovatna – vrlo je aktivna, bistra, citira Desanku Maksimović, ima smisao i svrhu u životu - dodaje sa ponosom.

Kada je najbolje vreme za trening – i da li jesti pre vežbanja?

U moru saveta o idealnom trenutku za fizičku aktivnost, fitnes edukator Nemanja Milović ističe da ne postoji univerzalno vreme koje svima odgovara, ali jedno pravilo ipak važi za sve:

- Pravilo je da se ne trenira šest sati pre spavanja, da ne narušimo san - kaže on.

Za sve ostalo – najvažnije je slušati svoje telo i životni ritam. Neki ljudi su produktivniji ujutru, drugi imaju više energije popodne.

Umesto da se trudimo da uklopimo u tuđe režime, najbolje je pronaći vreme koje nam prija i koje možemo redovno da održavamo.

A kada je reč o doručku pre jutarnjeg treninga?

- Ako ustaješ u šest, a ideš na trening u devet – sasvim je u redu doručkovati oko pola sedam ili sedam. Potrebno je vreme da se hrana svari, jer nije dobro ni za digestiju, ni za sam trening da jedemo neposredno pre fizičke aktivnosti - objašnjava Milović.

San – ključ zdravlja koji najviše zanemarujemo

Iako se sve češće govori o važnosti sna, Nemanja Milović smatra da ljudi i dalje ne razumeju njegovu pravu vrednost.

- Kvalitet sna je najpotcenjenija oblast, koju kada bismo malo popravili, mogli bismo da utičemo na kvalitet celog života - kaže.

Preporuka da spavamo između 7 i 9 sati jeste važna, ali nije i dovoljna. Kvalitetan san ne zavisi samo od trajanja, već i od njegove dubine i strukture.

- To je mnogo dublji problem – to je fragmentacija sna. Ako se budiš između 3 i 5 puta tokom noći, cepaš arhitekturu sna. Tokom dubokih faza sna dolazi do čišćenja mozga od toksina. Ako ih nemaš dovoljno, imaš velike šanse da jednog dana razviješ Alchajmerovu ili Parkinsonovu bolest - objašnjava Milović.

Još jedan ključni segment je REM faza, o kojoj se takođe retko govori, a ima veliku ulogu u emocionalnom zdravlju.

- REM faza sna je naš prirodni psihoterapeut. Tokom nje se emocionalno konsoliduješ, učiš, formiraju se obrasci ponašanja. Mnogi danas ni ne sanjaju ili se ne sećaju svojih snova – a to je znak da nešto nije u redu sa strukturom sna - upozorava.

Uravnotežen san – koji traje dovoljno dugo, nije isprekidan i uključuje sve faze – direktno utiče na mentalno zdravlje, hormone, pamćenje i dugovečnost. I upravo zato, ističe Milović, spavanje ne sme da bude poslednje na listi prioriteta.

Nije zdravo naglo gubiti kilograme – evo koja je prava mera

U eri brzih rešenja i instant dijeta, mnogi ljudi teže da što pre izgube višak kilograma. Međutim, Nemanja Milović upozorava da nagli gubitak kilograma može biti kontraproduktivan i opasan po zdravlje.

- Zdravo je skinuti najviše 1% svoje telesne mase nedeljno, i to tako da oko 80% tog gubitka bude iz masnih naslaga – tada govorimo o dobrom i održivom programu - objašnjava on.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar