ŽELITE DA SMRŠATE? Vodite računa, ovakve dijete nisu dobre...probajte da jedete više sočiva i kuvani ovas

Dijete bogate proteinima su u vrlo popularne poslednjih godina, jer nude instant rešenje za gubitak težine i shodno tome za poboljšanje zdravlja, ali stručnjaci upozoravaju da situacija nije tako jednostavna. Proteini su izuzetno važni za zdrav život i postaju još značajniji kako starimo. Ipak, nisu svi proteini isti.

- Uobičajeno gledište je da treba da smanjimo unos hrane bogate proteinima kako starimo, ali istraživanja među populacijom starijom od 50 godina to ne potvrđuju - kaže je dr Suzana J. Feri koja je specijalizovana za anti-ejdžing i regenerativnu medicinu.

Njen stav potkrepljen je naučnim istraživanjima koja pokazuju da starijim osobama treba više proteina u odnosu na mlađe.

Foto: Pixabay.com

To je uglavnom zbog gubitka mišićne mase koje dolazi s godinama. Zdravstveni zvaničnici trenutno preporučuju 50 grama proteina dnevno u okviru ishrane od 2.000 kalorija.

Greška je u forsiranju proteina 

Međutim, problem nije u proteinima samim po sebi, već u vrsti koju ljudi biraju, odnosnonezdravim izvorima, poput onih životinjskog porekla. Istraživanja sugerišu da su oni mnogo rizičniji za zdravlje u odnosu na biljne izvore. 

- Mnogi misle da što više proteina unose, to će biti zdraviji, što često vodi do prekomernog unosa mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Previše proteina životinjskog porekla zapravo može da ubrza starenje i narušiti zdravlje na ćelijskom nivou, suprotno popularnom verovanju. Razlog za to su dva štetna jedinjenja - krajnji proizvodi glikacije (AGEs) i trimetilamin-N-oksid (TMAO) - naglašava dr Moniša Banot, takođe stručnjak za dugovečnost i dodaje:

- Prvi se formiraju kada se proteini ili masti kombinuju sa šećerom u krvi. Životinjski proizvodi pripremljeni na roštilju, prženi ili pečeni sadrže visoke nivoe ovih jedinjenja, što dovodi do oksidativnog stresa i upala - glavnih uzroka starenja ćelija.

Biljni izvori 

Najbolji biljni izvori proteina su soja i proizvodi od soje (tofu, tempeh), sočivo, pasulj, leblebije, kinoa, čija semenke, semenke bundeve i suncokreta, bademi, orasi, ovas i integralne žitarice, sugerišu stručnjaci.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar