EKSPERIMENTALNA VAKCINA PROTIV RAKA BUBREGA POKAZALA OBEĆAVAJUĆE REZULTATE: Kod svih devet pacijenata razvijen snažan imunski odgovor

Eksperimentalna vakcina protiv raka bubrega pokazala je obećavajuće rezultate u malom kliničkom ispitivanju prve faze. Istraživanje je obuhvatilo devet osoba sa svetloćelijskim karcinomom bubrega, kojima su tumori prethodno potpuno hirurški uklonjeni. Sedmoro je imalo bolest u trećem, a dvoje u četvrtom stadijumu. Rezultati su objavljeni 5. februara 2025. godine u časopisu Nature.

Pacijenti nakon operacije nisu imali vidljive znakove bolesti, ali su bili pod visokim rizikom od njenog povratka. Vakcina je primenjena kao dodatna terapija, sa ciljem da imunološki sistem prepozna i uništi eventualno preostale ćelije raka. Petoro učesnika uz vakcinu je primilo i male doze imunoterapijskog leka ipilimumaba, davane potkožno u blizini mesta vakcinacije.

Šta znači da se bolest nije vratila?

U trenutku analize rezultata, ni kod jednog od devet pacijenata nije zabeležen povratak karcinoma. Medijana praćenja nakon operacije iznosila je 40,2 meseca, odnosno približno tri godine i četiri meseca. To je srednja vrednost kada se pojedinačna vremena praćenja poređaju po dužini, a ne znači da su svi praćeni podjednako dugo. Od početka vakcinacije medijana praćenja bila je 34,7 meseci.

Važno je i da vakcina nije uklonila tumore. Oni su već bili odstranjeni operacijom. Istraživači su ispitivali da li ovakav pristup može da pomogne u sprečavanju povratka bolesti.

Kako se vakcina pravi za svakog pacijenta?

Personalizovana vakcina izrađuje se na osnovu karakteristika tumora određene osobe. Naučnici analiziraju tumorsko tkivo uklonjeno tokom operacije i traže promene koje stvaraju takozvane neoantigene, izmenjene proteinske delove koje imunološki sistem može da prepozna kao strane.

Na osnovu tih podataka prave se peptidi, kratki delovi proteina, koji ulaze u sastav vakcine. Cilj je da se odbrambene ćelije usmere na specifične mete u tumoru tog pacijenta. Reč je o terapijskoj vakcini za osobe koje su već obolele, a ne o vakcini namenjenoj zdravim ljudima radi sprečavanja nastanka raka.

Prema Institutu za rak Dana-Farber, ovakav pristup posebno je izazovan kod raka bubrega, jer ti tumori obično imaju manje mutacija od melanoma, pa je i izbor potencijalnih meta za vakcinu manji. Ipak, vakcina je uspešno napravljena za svakog od devet učesnika.

Imunološki odgovor kod svih učesnika

Kod svih devet pacijenata razvijen je odgovor T-ćelija na antigene iz vakcine. Kod sedmoro je u laboratorijskim ispitivanjima potvrđeno i da te ćelije mogu da prepoznaju njihove sopstvene tumorske ćelije.

Kod mnogih učesnika, T-ćelije koje su prepoznavale ciljane neoantigene bile su prisutne u krvi i godinama nakon poslednje doze. To ukazuje na mogućnost dugotrajnog imunološkog odgovora, ali samo po sebi ne dokazuje da je sprečen povratak bolesti.

Najčešće neželjene reakcije bile su blaže reakcije na mestu uboda i prolazni simptomi nalik gripu. Prema saopštenju Dana-Farbera, nisu prijavljene neželjene reakcije višeg stepena.

Zašto su potrebna veća istraživanja?

Devet pacijenata je premalo za pouzdan zaključak o efikasnosti. Studija nije imala kontrolnu grupu sa kojom bi se uporedili rezultati, a deo učesnika primao je i ipilimumab.

Američki Nacionalni institut za rak naglašava da pacijenti sa operabilnim rakom bubrega mogu godinama nakon operacije ostati bez povratka bolesti. Zato iz ovog ispitivanja nije moguće utvrditi da li je odsustvo povratka raka posledica vakcine.

Dosadašnji nalazi pružaju razlog za nastavak istraživanja. Da bi se utvrdilo koliko ovakve vakcine zaista pomažu pacijentima, potrebni su rezultati većih, kontrolisanih kliničkih ispitivanja, piše Mondo.

BONUS VIDEO: Rak bubrega: Nova nada za pacijente | URANAK1