OPASNA NAVIKA ILI NE? Da li bi trebalo da prestanete da pucketate prstima?

Za neke ljude pucketanje zglobovima prstiju samo je nesvesna navika. Drugima prija osećaj koji se javlja kada to rade. A sudeći po velikom broju video-snimaka kiropraktičkih tretmana koji su postali popularni na društvenim mrežama, mnogima pričinjava zadovoljstvo i sam zvuk pucketanja.

Dok je odrastao, Donald Unger je stalno slušao upozorenja – od majke, nekoliko tetaka, a kasnije i tašte – da će neprestano pucketanje zglobovima prstiju dovesti do artritisa. Odlučan da dokaže da nisu u pravu, najmanje dva puta dnevno tokom 50 godina pucketao je zglobovima prstiju leve ruke – ukupno oko 36.500 puta – dok je desnu ruku ostavljao na miru.

Godine 1998, kada je imao 72 godine, uradio je rendgenske snimke obe šake kako bi video rezultat svog višedecenijskog eksperimenta. „Ni u jednoj šaci nije bilo artritisa, niti je bilo vidljivih razlika između dve šake“, zaključio je.

Naravno, reč je o uzorku od samo jedne osobe. Istraživanja pokazuju da između 20 i 50 odsto ljudi pucketa zglobovima prstiju. Treba li, onda, zbog toga da brinemo – može li svako pucketanje, škljocanje i krckanje da ostavi trajne posledice?

Sve je u mehurićima

Ono što se dešava kada „pucketamo“ zglobovima zapravo je relativno jednostavno. Zglob je mesto na kojem se spajaju dve kosti, a zglobovi prstiju, vrata i leđa okruženi su sinovijalnom tečnošću – supstancom nalik belancetu koja služi kao sredstvo za podmazivanje.

Kada uvijate, povlačite ili savijate zglobove kako biste izazvali pucketanje, prostor unutar zgloba privremeno se povećava. Zbog toga opada pritisak u sinovijalnoj tečnosti, pa gasovi koji su do tada bili rastvoreni u njoj počinju da se izdvajaju u obliku mehurića.

Zvuk pucketanja zgloba – koji je zapravo zvuk kolapsa nastalih mehurića – može da bude iznenađujuće glasan, čak do 83 decibela. To je otprilike jačina zvuka dizel kamiona koji prolazi brzinom od oko 64 kilometra na sat.

Kada su naučnici sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu ultrazvukom posmatrali zglob u trenutku pucketanja, opisali su prizor na ekranu kao nešto nalik „eksploziji vatrometa“.

Uglavnom bezopasna navika

Iako može biti bučno, zvuk pucketanja zglobova predstavlja „samo normalan fiziološki proces“, kaže Kimi Hajrič, reumatolog sa Univerziteta u Mančesteru u Velikoj Britaniji.

Ali, da li ono što je normalno nužno znači i da je bezopasno?

„Očigledno postoje znaci upozorenja, poput bola ili otoka u zglobovima“, navodi neurohirurg dr Džej Džaganatan,  koji je lečio pacijente koji su imali istegnuća i druge probleme nakon što su previše snažno pucketali vratom – što se apsolutno ne preporučuje.

Ipak, uopšteno govoreći, kada osetite potrebu da pucketate zglobovima, to se smatra prilično bezopasnim, navodi Džaganatan.

Neki ljudi i dalje strahuju da bi snažno pucketanje zglobovima prstiju moglo da dovede do iščašenja prsta ili povrede tetiva, naročito ako se primeni prevelika sila ili se prst naglo povuče na način koji bi mogao da dovede do njegovog iskakanja iz zgloba. Takvi slučajevi zaista su zabeleženi.

Na primer, jedan hirurg šake iz Filadelfije je 1999. godine opisao slučajeve dva pacijenta koji su uganuli prste jer su bili previše uporni u nameri da čuju zadovoljavajući zvuk pucketanja.

Međutim, kada se zglobovi pucketaju uz primenu manje sile, takvi slučajevi su retki.

Ono što ljude koji redovno pucketaju zglobovima najviše brine jeste mogućnost da će razviti osteoartritis – najčešći oblik artritisa, povezan sa habanjem hrskavice, zaštitnog tkiva koje ublažava kontakt kostiju u zglobovima.

„To je nešto što me mnogi pitaju i u ordinaciji, ali i za stolom tokom večere“, kaže Hajrič. „Osnovni odgovor je – ne, pucketanje ne izaziva osteoartritis“, ističe reumatološkinja.

Nekoliko istraživanja opovrglo je ovo staro verovanje. U jednom istraživanju, objavljenom 1975. godine, naučnici su proučavali 28 stanara doma za stare i otkrili da su oni koji su redovno pucketali zglobovima imali približno istu učestalost degenerativnog artritisa kao oni koji to nisu radili.

U novijoj retrospektivnoj studiji istražena je istorija pucketanja zglobovima kod 215 pacijenata sa osteoartritisom, a rezultati su upoređeni sa kontrolnom grupom ljudi koji nisu imali to oboljenje.

Zaključak je bio isti: ni učestalost ni dužina perioda tokom kojeg je neko pucketao zglobovima tokom života nisu uticali na rizik od razvoja osteoartritisa.

Šta je sa snagom stiska šake

Još jedna navodna opasnost od pucketanja zglobovima jeste da ono utiče na snagu stiska šake – važan pokazatelj zdravstvenog stanja koji se povezuje sa nizom zdravstvenih ishoda, uključujući srčana oboljenja, kognitivno opadanje, depresiju i neke vrste raka.

Studija iz 1990. godine, u kojoj su učestvovale 74 osobe koje su pucketale zglobovima između 18 i 60 godina, pokazala je da su imale slabiji stisak šake i izraženije oticanje šaka u poređenju sa onima koji nisu imali tu naviku.

Ni učestalost ni dužina perioda tokom kojeg je neko pucketao zglobovima tokom života nisu uticali na rizik od razvoja osteoartritisa

Međutim, ti rezultati su dovedeni u pitanje 2017. godine, kada je druga studija utvrdila da ne postoji povezanost između pucketanja zglobovima i smanjene snage stiska šake.

Postoje i drugi mitovi, poput tvrdnji da često pucketanje može da dovede do uvećanja zglobova prstiju ili olabavljivanja tetiva, ali Hajrič kaže da nijedna od tih tvrdnji nije tačna.

To potvrđuje i pomenuta studija u kojoj je korišćen ultrazvuk: kada su lekari fizički pregledali ljude koji pucketaju zglobovima, nisu utvrdili nikakve otoke niti bilo kakvo narušavanje funkcije šake.

Nekim ljudima pucketanje može da donese osećaj olakšanja i privremeno poveća pokretljivost zgloba, jer se zglob na taj način isteže i prolazi kroz veći opseg pokreta.

Prema jednoj teoriji, pucketanje stimuliše nervne završetke oko zgloba, što opušta okolne mišiće, istovremeno smanjujući bol i podstičući oslobađanje endorfina – ali ta teorija nije dokazana.

S obzirom na to da je pucketanje zglobovima prstiju uglavnom bezopasno, možda i nema mnogo razloga da prestanete sa tom navikom. Ipak, ako želite da je se oslobodite, dr Džaganatan preporučuje da primenite tehnike poput kognitivne terapije kako biste postali svesniji onoga što radite i pronašli načine da sebi skrenete pažnju i sprečite pucketanje.

Na primer, možete da vodite beleške o situacijama koje vas podstiču na to – da li pucketate zglobovima kada ste pod stresom, kada vam je dosadno ili to radite potpuno nesvesno – i pokušate da ruke zaokupite antistres lopticom ili nekom drugom igračkom za ruke.

Oprezno sa vratom

Iako pucketanje zglobovima prstiju verovatno ne predstavlja problem, isto se ne može reći za pucketanje vrata i leđa.

Kroz vrat prolaze važni nervi, uključujući kičmenu moždinu.

„Pored toga, imate i dve veoma važne arterije koje prolaze zadnjim delom vrata i vode ka mozgu“, napominje dr Džaganatan.

Ti delovi tela su osetljivi – nepravilna manipulacija može da dovede do ozbiljnih povreda i neželjenih posledica, poput peckanja u udovima i vrtoglavice.

„Svaka vrsta preterane manipulacije je opasna“, upozorava neurohirurg.

Samostalno pucketanje vrata se ne preporučuje, a čak su i profesionalne manipulacije predmet rasprave.

Nil O'Konel iz Centra za istraživanje i rehabilitaciju Univerziteta Brunel i njegove kolege su 2012. godine kiropraktičke manipulacije vrata opisali kao „nepotrebne i nepreporučljive“.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar