KADA VAS KUPANJE RAZBOLI: Ovi bolesti možete pokupiti u vodi

Kupanje je pravo osveženje tokom letnjih vrućina, ali voda u bazenima i jezerima može da krije razne bakterije, gljivice i parazite koji mogu izazvati zdravstvene probleme. Posledice mogu biti dijareja, upala uha, osip, infekcije kože, očiju ili mokraćnih puteva.

Iako niko ne želi da razmišlja o tome dok uživa na kupanju, crvene oči, bol u ušima ili osip nisu retkost posle dana provedenog na bazenu ili jezeru. Potpuno izbegavanje mikroorganizama gotovo je nemoguće.

Šta sve može da se nađe u vodi bazena?

U bazensku vodu dospevaju dlake, mrtve ćelije kože, znoj, urin, ostaci krema za sunčanje, dezodoransa, pa čak i tragovi izmeta. Sve to može da doprinese razmnožavanju bakterija i drugih mikroorganizama, naročito u toploj vodi. Ako dospeju u organizam kroz usta, nos, oči ili sluzokožu, mogu izazvati infekcije.

Zašto hlor ne uništava sve bakterije?

Iako hlor uništava većinu mikroorganizama za nekoliko minuta, postoje i oni koji mogu da prežive mnogo duže. Među njima su paraziti kriptosporidijum (Cryptosporidium), koji izazivaju jaku vodenastu dijareju, bolove u stomaku, mučninu i povišenu temperaturu.

Rizik od infekcije može znatno da se smanji ako se pridržavate nekoliko jednostavnih pravila:

• Ne ulazite u bazen ili jezero ako imate dijareju.
• Pokušajte da ne gutate vodu tokom kupanja.
• Istuširajte se pre ulaska u bazen.
• Posle korišćenja toaleta obavezno operite ruke.
• Decu redovno vodite u toalet.
• Pelene menjajte isključivo u svlačionici, jer pelene za kupanje nisu potpuno nepropusne.
• Bol u uhu posle kupanja

Upala spoljašnjeg ušnog kanala, poznata kao "plivačko uho", nastaje kada voda ostane u uhu i stvori toplu i vlažnu sredinu pogodnu za razvoj bakterija. Simptomi su svrab, bol, crvenilo i otok ušnog kanala.

Ako tegobe ne prolaze ili se pogoršavaju, potrebno je javiti se lekaru. Terapija može da podrazumeva protivupalne ili antibiotske kapi.

Da biste sprečili ovu upalu, posle kupanja dobro osušite uši peškirom. Po potrebi možete koristiti fen na najnižoj temperaturi i sa dovoljne udaljenosti.

Peckanje i crvenilo očiju

Crvene, suzne i nadražene oči nisu uvek posledica samog hlora. Najčešće ih izazivaju hloramini, jedinjenja koja nastaju kada se hlor pomeša sa znojem, urinom i drugim organskim materijama u vodi.

Oni iritiraju sluzokožu oka i mogu da dovedu do upale konjunktive. Ako peckanje traje duže od jednog dana, pojave se bol, gnojni sekret ili problemi sa vidom, potrebno je obratiti se oftalmologu.

Da li postoji alergija na hlor?

Prava alergija na hlor veoma je retka. Međutim, hlor može da izazove iritaciju kože i disajnih puteva, naročito kod osoba koje imaju suvu kožu, astmu ili druge alergije.

Gljivice na stopalima najčešće vrebaju u svlačionicama

Gljivice koje izazivaju atletsko stopalo najlakše se prenose u vlažnim prostorijama oko bazena i u svlačionicama. Posle kupanja koža je omekšana i podložnija infekciji.

Rizik možete smanjiti ako nosite papuče i dobro osušite stopala, naročito između prstiju. Ukoliko se gljivice ipak pojave, potrebno ih je lečiti antimikoticima, a ako simptomi ne prolaze – javiti se lekaru.

Dijareja posle kupanja

U vodi mogu da se nađu i crevne bakterije poput Ešerihije koli (E. coli). Nekada je dovoljna i mala količina zagađene vode da izazove stomačne tegobe, zbog čega treba izbegavati gutanje vode tokom kupanja.

Upala bešike posle kupanja

Bakterije poput Ešerihije koli mogu da izazovu infekcije mokraćnih puteva, posebno kod žena.

Svrab, peckanje ili bol u intimnoj regiji mogu biti prvi znaci infekcije. Ako bakterije dospeju u bešiku, može da se razvije upala mokraćne bešike.

Osip posle hidromasažne kade

U loše održavanim đakuzijima bakterije se zbog tople vode mnogo brže razmnožavaju.

To može da dovede do osipa koji svrbi, uz crvene fleke, sitne čvoriće ili gnojne promene na koži. Simptomi često prolaze sami, ali ukoliko su izraženi ili dugo traju, potrebno je javiti se lekaru.

Da li su jezera bezbednija od bazena?

Prirodna jezera nisu dezinfikovana kao bazeni i nisu namenjena za piće. Čak i kada je voda ocenjena kao ispravna za kupanje, u njoj mogu da budu prisutne bakterije i drugi mikroorganizmi, naročito na mestima gde ima mnogo ptica.

Gutanje vode ili kupanje sa oštećenom kožom može da izazove dijareju, mučninu, povraćanje, povišenu temperaturu ili osip na koži. Zato stručnjaci savetuju da se voda ne guta i da se izbegava kupanje ukoliko na koži postoje otvorene rane ili iritacije.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar