ZABRINJAVAJUĆE OTKRIĆE: Previše gledanja televizije negativno utiče na funkcije mozga!

„Ugasi taj TV, mozak će ti istruliti!“ rečenica je koja se decenijama ponavlja u mnogim domovima.

Iako je „truljenje“ možda previše jak izraz, istraživači otkrivaju da ovo upozorenje ipak ima osnova, saopštio je Koledž Dornsif pri Univerzitetu Južne Kalifornije.

Studija objavljena nedavno u Alzheimer’s and Dementia: Journal of the Alzheimer’s Association otkrila je da su osobe koje su u srednjim godinama izjavile da „veoma često“ gledaju televiziju, kasnije pokazale smanjen volumen u oblastima mozga povezanim sa pamćenjem, manje frontalne i okcipitalne režnjeve, kao i oštećenja bele mase koja su povezana sa starenjem, rizikom od moždanog udara, kognitivnim padom i demencijom.

"Godinama smo se fokusirali na to koliko ljudi sede. Naši nalazi sugerišu da bi trebalo da obratimo pažnju i na to šta rade dok sede", rekao je Dejvid Rajhlen, profesor bioloških nauka i antropologije na USC i jedan od glavnih autora studije.

Ovi nalazi nisu bili uzrokovani isključivo sedelačkom prirodom gledanja televizije.

Naučna studija pokazala je da druge vrste sedelačkih aktivnosti nisu imale iste asocijacije, što ukazuje na to da je ono što radimo dok sedimo mnogo važnije nego što se ranije mislilo.

Istraživači su analizirali podatke oko 1.700 odraslih osoba, prosečne starosti 53 godine, koje su se prijavile za studiju ARIC (Atherosclerosis Risk in Communities) između 1987. i 1989. godine. ARIC je dugogodišnja studija američke populacije dizajnirana za istraživanje zdravlja kardiovaskularnog sistema i mozga.

Učesnici su pitani koliko često, na skali od „nikada/retko“ do „veoma često“, gledaju televiziju u slobodno vreme i koliko radnog vremena provode sedeći.

Više od dve decenije kasnije, učesnici su podvrgnuti magnetnoj rezonanci (MRI) mozga. U poređenju sa ljudima koji su rekli da „nikada“ ili „retko“ gledaju TV, oni koji su ga gledali „veoma često“ pokazali su rasprostranjene strukturne razlike u celom mozgu.

Istraživači su pronašli manje volumene u oblastima povezanim sa ranim znacima Alchajmerove bolesti i veći broj hiperintenziteta bele mase, što je indikator bolesti malih krvnih sudova mozga povezanih sa kognitivnim padom i demencijom. Ovi učesnici su takođe imali manje okcipitalne i frontalne režnjeve, regione zadužene za vizuelnu obradu i izvršne funkcije.

Razlike su se zadržale čak i kada su istraživači kontrolisali faktore kao što su fizička aktivnost, dijabetes, indeks telesne mase, pušenje i upotreba alkohola.

Važno je napomenuti da su se istraživači oslanjali na podatke o potrošnji TV programa koje su učesnici sami prijavili, što može biti manje precizno od merenja vremena. Takođe, učesnici nisu prošli kroz početni MRI pregled na startu studije. Buduća istraživanja bi mogla da počnu sa baznim MRI snimkom kako bi se konkretnije demonstrirale promene tokom vremena.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar