IMA LI NADE ZA SRPSKE PACIJENTE? Stručnjaci u "Uranku" otkrili kako funkcioniše personalizovana vakcina protiv raka

Savremena medicina prolazi kroz istorijsku prekretnicu u borbi protiv malignih bolesti. Tradicionalne metode polako ustupaju mesto personalizovanoj onkologiji, pristupu koji obećava znatno veću efikasnost uz manje neželjenih efekata.

O tome kako ova terapija funkcioniše, kada bi mogla postati dostupna pacijentima u Srbiji, kao i o detaljima lečenja naših građana u Moskvi personalizovanim vakcinama, razgovaramo sa čuvenim onkologom profesorom dr Vladimirom Kovčinom i prof. dr Vladimirom Jakovljevićem.

Kraj ere „univerzalnih“ lekova: Šta je personalizovana terapija?

Dosadašnji standard lečenja karcinoma u velikoj meri se oslanjao na hemoterapiju, koja sa sobom nosi ozbiljne nuspojave. Dr Kovčin objašnjava ključnu razliku između starih i novih metoda:

„Ako pogledamo dosadašnji način lečenja, najčešće su korišćeni citostatici. Međutim, oni ne prave nikakvu selekciju između zdravih i bolesnih ćelija, što je bila velika mana ove terapije. Pre deset godina napravljeni su prvi koraci u oblasti personalizovane medicine. Ona se zasniva upravo na individualnoj analizi svakog pojedinačnog tumora i određivanju njegovih specifičnih genetskih karakteristika kako bi se na njih delovalo ciljano.“

Doktor naglašava da dijagnoza više ne određuje terapiju sama po sebi, jer se ista bolest manifestuje potpuno drugačije kod različitih ljudi.

„Ako imamo karcinom pluća ili karcinom dojke, moramo znati da kod dve različite osobe to može biti potpuno različita bolest, upravo zbog specifičnih bioloških karakteristika ili biomarkera. Zato nije svaki tumor pogodan za lečenje imunoterapijom ili biološkom terapijom. Potrebna je detaljna i složena analiza genskog materijala tumora, kao i površinskih antigena, odnosno markera na površini maligne ćelije, kako bismo uopšte znali da li možemo primeniti individualni pristup.“

Vladimir Kovčin K1 televizija

Da li je stara terapija nekada ipak bolji izbor?

Iako personalizovana medicina zvuči kao idealno rešenje, dr Kovčin upozorava da ona još uvek nije univerzalni odgovor za sve pacijente. Na pitanje da li tradicionalni lekovi u nekim slučajevima i dalje daju bolje rezultate, doktor odgovara potvrdno:

„Upravo tako. Dokazano je da pojedini tumori, za sada, nemaju mogućnost lečenja imunoterapijom ili biološkom terapijom. Određeni tipovi karcinoma pluća, kao i pojedini tumori bešike ili dojke, jednostavno nisu pogodni za ove savremene metode.“

Kako se pravi personalizovana vakcina protiv raka?

Proces kreiranja personalizovane vakcine je izuzetno složen, tehnološki napredan i zahteva multidisciplinaran pristup. Dr Kovčin slikovito objašnjava ovaj proces:

„Da bi se napravila vakcina ili lek, moramo tačno znati histopatološki tip bolesti, a zatim uraditi dodatne pretrage koje podrazumevaju analizu genskih mutacija na tom tumoru. Posebno su nam važne takozvane 'drajving' (pokretačke) mutacije koje dovode do razvoja tumora, njegove progresije i agresivnosti“, kazao je i dodao:

„Genske mutacije možemo zamisliti kao neku vrstu kompjuterskog programa koji za rezultat daje određeni proizvod. Taj proizvod je obično strani protein koji nije svojstven našem organizmu. Upravo na taj protein se potom pravi vakcina. Zbog toga je neophodno uraditi biopsiju kako bi se na živom tkivu izvršila dodatna analiza i otkrile specifične karakteristike tumora za koje se potom kreira personalizovani pristup“, objašnjava.

Kada počinje lečenje pacijenata iz Srbije u Moskvi?

Jedno od ključnih pitanja koje zanima domaću javnost jeste kada će pacijenti iz Srbije moći da dobiju ovu naprednu terapiju i kada počinje primena personalizovanih vakcina razvijenih u naučnim centrima u Moskvi.

Ko su prvi kandidati za rusku vakcinu protiv raka?

Dok se javnost sa nestrpljenjem pita koji pacijenti će prvi dobiti priliku da isprobaju ovu inovativnu metodu, dr Kovčin daje precizne kriterijume selekcije. Prvi na listi biće pacijenti sa specifičnim oblicima bolesti kod kojih su standardne terapije dale delimične rezultate.

„Prvi kandidati su pacijenti oboleli od nesitnoćelijskog karcinoma pluća i melanoma. To su pacijenti koji su već prošli etapu lečenja trenutno dostupnim imunološkim terapijama. Ako je ta terapija u početku imala efekat, a potom ga izgubila, oni bi mogli biti najbolji kandidati za primenu ove ruske tehnologije“, ističe dr Kovčin.

Nova biopsija kao ključ uspeha: Tumor menja svoje lice

Da bi se pacijent uopšte kvalifikovao za rusku vakcinu, pređašnji medicinski nalazi neće biti dovoljni. Doktor naglašava da je u onkologiji vreme presudan faktor, jer se i same maligne ćelije konstantno menjaju i prilagođavaju kako bi preživele.

„Neophodno je uraditi potpuno novu biopsiju kako bi se ponovo detaljno ispitale karakteristike tumora. Postoji velika mogućnost da je tumor u međuvremenu mutirao i promenio svoja svojstva u odnosu na ono što je prethodno analizirano. Bez svežeg uzorka tkiva i preciznog uvida u trenutno stanje, nemoguće je napraviti efikasnu personalizovanu vakcinu koja će targetirati prave mutacije“, zaključuje profesor dr Vladimir Kovčin.

Realna nada ili čudo: Šta pacijenti mogu da očekuju?

Suočavanje sa teškom dijagnozom prirodno budi nadu u revolucionarna rešenja, ali stručnjaci pozivaju na oprez i strpljenje dok se ne prikupe svi klinički podaci.

„Svi pacijenti očekuju čudo. Ipak, još uvek moramo da budemo rezervisani dok ne dobijemo prve preliminarne rezultate ove nove tehnologije“, iskren je dr Kovčin.

Međutim, dosadašnji rezultati sa srodnim terapijama daju ogroman razlog za optimizam i pokazuju da se granice medicine ubrzano pomeraju.

„Ono što do sada znamo i što je već korišćeno u praksi jeste da imamo slučajeve pacijenata i sa melanomom i sa nesitnoćelijskim karcinomom pluća koji su primali standardnu imunoterapiju i koji se danas nalaze u dugotrajnim remisijama. To znači da kod njih nema povratka metastaza koje je ranije bilo praktično nemoguće trajno eliminisati. Postoji opravdana nada da su ti pacijenti na pragu izlečenja ili, ako ništa drugo, da su pod dugom kontrolom uz dugotrajno mirovanje bolesti“, zaključuje profesor dr Vladimir Kovčin.

Profesor dr Vladimir Jakovljević objašnjava šta je sve potrebno da bi se ovakve terapije proizvodile u Srbiji, gde se nalazimo u odnosu na svet i kako nam Institut „Torlak“ u tome može pomoći.

„To je proces koji zahteva vrhunsku organizaciju i maksimalnu sinhronizaciju. Na prvom mestu su nam potrebni oprema, ali pre svega kadar i njihova adekvatna edukacija“, naglašava prof. Jakovljević.

Vladimir Jakovljević K1 televizija

Gde se u svetu već primenjuje ova terapija?

Personalizovana onkologija nije ekskluzivno vezana za samo jednu zemlju ili naučni centar. Širom sveta vode se paralelna istraživanja i razvijaju različiti modaliteti lečenja.

„Ovakva terapija se ne radi samo u Rusiji. Time se bave i Amerikanci, Nemci, Švajcarci, Englezi... Imate zaista dosta zemalja koje su duboko u ovome. Svaki od tih instituta ima svoj specifičan pristup i sopstveni razvojni put“, objašnjava profesor.

Kakve su šanse Srbije i uloga Instituta „Torlak“?

Iako je reč o skupoj i kompleksnoj tehnologiji, Srbija ne kreće od nule. Profesor Jakovljević ističe da naša zemlja ima važnu startnu poziciju zahvaljujući domaćim institucijama i globalnoj naučnoj mreži.

„Postoji mreža instituta koji se bave mRNA tehnologijom. S obzirom na to da je naš Institut 'Torlak' deo te mreže, to bi trebalo značajno da nam olakša put ka usvajanju ove tehnologije. Ipak, moramo biti svesni da ta obuka sigurno košta, da zahteva vreme i, pre svega, vrhunske kadrove koji će proces izneti do kraja“, zaključuje prof. dr Vladimir Jakovljević.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar