RUSKA DOKTORKA OTKRIVA ZA K1INFO: Kako Srbe vidi iz prve ruke – i šta misli o ruskoj vakcini protiv raka (FOTO)

Aleksandra Gusak, ruska lekarka iz Moskve, svoj život i karijeru odlučila je da nastavi u Srbiji. Prvi put je posetila našu zemlju 2014. godine, dok je bila studentkinja na razmeni u Nišu. Već tada je, kako kaže, bila fascinirana srpskom kulturom, ljudima i načinom života.

Međutim, preseljenje na duže staze desilo se tek u maju 2022. godine, kada je iz Moskve stigla u Beograd sa željom da živi i radi ovde.

Sada, sa bogatim iskustvom u medicini i životom u Srbiji, dr Aleksandra Gusak za K1info otkriva kako je kao Ruskinja pronašla svoj novi dom, kako se prilagodila srpskim pacijentima i šta misli o razlikama u pristupu medicini u Srbiji i Rusiji.

Razlike između Rusa i Srba

Na pitanje koje su razlike između Rusa i Srba i da li su one zaista male, dr Aleksandra odgovara: 

- Na prvi pogled, razlike su male. Dva slovenska naroda, dve azbuke, dve kuhinje, dve tuge – koje se prepoznaju bez prevoda. Ali čovek nije samo jezik i zastava, već priča koja mu živi u kostima. Ruski talas koji se doselio u Srbiju poslednjih godina nije klasična migracija. To je nešto mnogo starije, duboko arhetipsko – odjek iz 1917. godine, kada su ruski oficiri, lekari, profesori i arhitekte iskrcavali na obale Kraljevine Jugoslavije, napuštajući sve što su voleli. Kao što je kasnije govorio knez Feliks Jusupov, najveća rana čoveka je ona koju nosi iz zemlje u kojoj je ostalo njegovo detinjstvo.

Privatna arhiva

Dodaje da i današnji ruski emigranti nose sličan teret.

- Nisu se preselili zato što su želeli avanturu, već zato što je s vremenom ostati postalo teže od pakovanja kofera. Takvi ljudi deluju zatvorenije, ne zato što ne vole svet oko sebe, već zato što se tek snalaze i prilagođavaju. Srpsko srce je mekše i brže se otvara: "Ajde bre, sedi, popij kafu." Srbin ostaje u svojoj zemlji uprkos istoriji, dok Rus dolazi u tuđu uprkos sebi. I ta razlika stvara različite nijanse duše.

Govoreći o metodama lečenja, dr Gusak objašnjava da se pristupi u dve zemlje značajno razlikuju.

- Srbi u ordinaciju unose toplinu i ljudsku neposrednost, koja lekaru olakšava dan. Kada nešto nije jasno, pitaju sa iskrenom željom da shvate. Kada odu, često kažu: ‘Hvala, doktorka’ – i to je dovoljno da podseti zašto radimo ovaj posao. Rusi su drugačiji. Dolaze iz sistema gde je lekar više usluga nego autoritet. Veoma su zahtevni i obraćaju pažnju na svaki detalj: da li ima čaja ili kafe, kakav je enterijer, koliko brzo se dobijaju rezultati. Ostavljaju recenzije, ocenjuju i porede standarde.

Metode lečenja u Srbiji i Rusiji

Aleksandra Gusak otkriva da lekari u Rusiji i Srbiji leče na različite načine.

- U Rusiji medicina stoji na čvrstim i striktnim temeljima protokola i nacionalnih kliničkih preporuka. Lečenje je strogo standardizovano: postoji jasan algoritam, klinička ekspertiza, pa čak i kazne za lekare koji neopravdano odstupaju od propisanog protokola. Protokoli se obično obnavljaju svake godine, u skladu sa rezultatima najnovijih istraživanja. Sistem je precizan, čvrst i tehnološki orijentisan. Preventiva je razvijena – od obaveznih godišnjih pregleda (tzv. dispanzarizacija) do projekata poput ‘Zdorovaja Moskva’, gde se pregledi rade u paviljonima postavljenim po gradskim parkovima.

Privatna arhiva

S druge strane, u Srbiji, kako kaže, veliku ulogu ima poverenje.

- Ovde mnogo znači autoritet, znanje i ime lekara. Pacijenti biraju lekara zato što mu veruju i često dolaze na preporuku. Srpski sistem daje lekaru veću slobodu u odlučivanju. I oba pristupa imaju svoju vrednost: jedan donosi strukturu, drugi poverenje.

Ruske vakcine protiv raka

Doktorka Gusak je za K1info dala svoje stručno mišljenje o ruskoj vakcini protiv raka. 

- Rusija danas razvija nekoliko vrsta protivkancer vakcina, ali važno je razumeti da to nisu klasične vakcine koje sprečavaju bolest, kao što smo navikli. To su terapijske imunološke vakcine, namenjene lečenju već postojećeg tumora. U poslednje tri godine završena su obimna klinička istraživanja, koja su pokazala da mRNK i peptidne vakcine mogu smanjiti veličinu tumora za 60–80% i usporiti njegov rast. Na osnovu tih rezultata ruska Federalna biomedicinska agencija podnela je dokumentaciju za početak kliničke primene, najpre kod kolorektalnog karcinoma - kaže ruska doktorka i dodaje:

- Paralelno se razvijaju i drugi preparati, poput vakcine ‘Enteromiks’ i terapija zasnovanih na onkolitičkim virusima, koji smanjuju veličinu tumora. Ruska nauka ima dugu tradiciju u ovom području: dendritske vakcine koriste se više od 15 godina, a novi talas istraživanja omogućen je napretkom u sekvenciranju tumorskih gena i veštačkom inteligencijom, što omogućava izradu personalizovanih vakcina za svakog pacijenta.

Prostim rečima, ona kaže, da to nije univerzalna vakcina protiv raka koju mogu primiti svi.

- To je visoko personalizovani imunoterapijski pristup, koji je tek na pragu široke kliničke primene. Prvi rezultati su obećavajući, ali put do rutinskog korišćenja zahteva još faza ispitivanja. Takve vakcine će verovatno u budućnosti biti deo kombinovanog tretmana zajedno sa imunoterapijom, u čemu leži njihov pravi potencijal.

JOVANA JE PRVA SRPKINJA KOJA PRIMA VAKCINU PROTIV RAKA Evo kada putuje na Istok i šta je očekuje

BONUS VIDEO: 

 

 

Ostavite komentar