POGOĐENA DELEGACIJA EU U KIJEVU Kolaković u "Uranku" otkrila ko snosi najveće posledice rata i to nije sve

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je spisak potencijalnih zemalja koje bi mogle biti domaćini njegovog susreta sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.

I dok Kremlj tvrdi da takav sastanak još nije ni u planu, postavlja se pitanje da li je propao pokušaj Donalda Trampa da ih dovede za isti sto i kakva je budućnost uloge Vašingtona kao glavnog medijatora. Da li Evropa ima novu šansu da preuzme inicijativu u pregovorima – otkrila je u emisiji "Uranak" na našoj televiziji, dr Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije.

Noćas je u Kijevu pogođena delegacija EU. Odmah se oglasila Marta Kos, koja je nakon ruskog napada poručila da Moskva bira teror, a ne mir. Ona je izrazila solidarnost sa zaposlenima EU i Ukrajine, naglasivši da je evropska delegacija pogođena nakon ruskih vazdušnih udara na civilne ciljeve. Sve je objavila na mreži „X“.

- Mirovni pregovori se trenutno vode na jedan netradicionalan način. Tramp i njegova administracija, kao i njegova lična diplomatija u smislu konekcije sa Putinom, usmerili su razgovore o miru tako da se ratna dejstva i dalje vode. U takvim okolnostima nije nemoguće da dođe do napada poput onog u Kijevu, kada je pogođena delegacija EU. To su prosto ratna dejstva prisutna na čitavom tom terenu. Ceo mirovni proces je sada izmešten iz tradicionalnih okvira i rezultati, koji su se možda očekivali da budu brzi i efikasni, sada dolaze u ozbiljne probleme organizacije samog sastanka - istakla je dr Aleksandra Kolaković.

K1 televizija

- Imamo veliko neslaganje obe strane. Maksimalistički zahtevi su i dalje prisutni. Ostala su ključna pitanja teritorija i drugo pitanje koje se tiče bezbednosnih garancija, koje su uglavnom okrenute ka Ukrajini. Poslednjih dana i ruska strana insistira na jednom delu tih garancija - rekla je ona.

- Tramp često vodi diplomatiju koja nije usavršena. Često menja pravce, ciljeve i smer. Možda postoji krajnji cilj koji je vezan za prekid rata, međutim, Evropa je ta koja je najviše zainteresovana da situacija ne eskalira – a ona jeste eskalirala – i da se obezbedi mir. Evropske zemlje su najviše pogođene ovim ratom, jer se on vodi upravo na njihovom kontinentu - dodala je.

- Kada se rat završi, najveći teret obnove snosiće EU. Dogovori između Trampa i Putina, koji su vođeni na Aljasci i kasnije, pokazali su da će Evropska unija morati da preuzme najveće troškove, od kupovine oružja koje će koristiti Ukrajina, a koje će finansirati Evropa, do svih drugih elemenata potrebnih za obnovu - kazala je. 

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar