Vesti > Svet

DRŽAVNI UDAR u Nemačkoj i sećanje na HITLERA: Prvi put NIJE USPEO...

Zaverenici nisu nepoznati u Nemačkoj

Izvor: K1info/Tanjug

09/12/2022 > 16:52

podeli vest:

DRŽAVNI UDAR u Nemačkoj i sećanje na HITLERA: Prvi put NIJE USPEO...
Foto: YouTube screenshot


Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović, izjavio je da je jučerašnje hapšenje desničara u Nemačkoj, pod optužbom da su pripremali državni udar, senzacija i događaj sa mnogo bizarnih elemenata. 

On kaže da je ta situacija istovremeno i nešto što se ne sme zanemariti i što niko u Nemačkoj ne podcenjuje.

On objašnjava da zaverenici nisu nepoznati u Nemačkoj. Kako kaže, oni se ponašaju kao čudaci, autsajderi koji su izašli iz društva i ne priznaju Nemačku kao državu, niti bilo kakvu nemačku političku tvorevinu od 1918. pa na dalje, pošto su sledbenici Drugog Rajha.

Bivši ambasador kaže da je sve to u toj državi primano sa ironijom i podsmehom, a da je cela stvar sa navodnim pokušajem državnog udara urađena diletanski i neuko.

- Ovo jeste jedan događaj sav od čudnih elemenata, ali se ne sme podceniti i ne potcenjuje se u Nemačkoj. Da ne povlačim paralele, ali  podsećam da je Hitler imao dva pokušaja državnog udara, od kojih prvi nije uspeo, a bio je po mnogim elementima sličan ovome. Hitler je tada uhapšen i završio je zatvoru - podseća bivši ambasador. 

Foto: Tanjug/ AP Photo/Boris Roessler/dpa

 

On dodaje da je sada sama opcija državnog udara puštena u javnost i da je ta mogućnost doprla do svesti ljudi. 

- Nemačka sada ima izrazito nacionalističku i desničarsku partiju kao što je Aft, Alternativa za Nemačku. Postaviće se pitanje da li će to biti političko krilo nekih struktura koje će biti zainteresovane da se aktivnije borbeno suprotstave onom što danas vide da je Nemačka, a Nemacka se menja - kaže Božinović.

Današnja Nemačka, nastavlja, nije Nemačka iz vremena Adenauera, Branta, Šmita, Kola, a posebno Merkelove, država koja je 60-tih, 70-tih i 80-tih godina po pravilu bila vrlo pozitivan element evropske politike u vreme hladnog rata, gde nije bilo manje kriza nego što je danas. 

- Uvek ste sa nemačke strane mogli čuti neke pozitivne i pomiriteljske predloge, smirivanje situacije. Ovo sada što imamo, to su političari koji traže rat u Ukrajini do kapitulacije Rusije. To njihova ministarka otvoreno traži i od takvih ljudi ne možete očekivati da će smiriti situaciju - poručuje Božinović. 

On smatra da toj državi predstoji ekonomski pad, koji će se možda kompenzirati političkom potrebom da Nemačka bude jača nego što je bila.

- Oni su preduzeli mnogo koraka koji se ne dopadaju Evropi. Od 100 milijardi evra za naoružanje, do 200 milijardi koje će se dati za oporavak preduzeća što nijedna druga zemlja ne može ni približno svojim preduzećima da obezbedi. To bi lansiralo nemačku privredu još više u narednim decenijama koje će verovatno biti decenije stagnacije - navodi Božinović.

Kako smatra, tek će se videti da li će to tako funkcionisati, ili će se Nemačka postepeno izdvajati kao američki eksponent u Evropi, što će je konfrontirati sa mnogima u Evropi.

- To je sada jedna militantna pozicija, jer nemojte zaboraviti da su sada u vladi Zeleni, koja je, prema onome što kaže, jedna pacifistička i ekološka organizacija, ali u stvarnosti oni su partija sa mnogo totalitarnog u sebi. Na primer, kada pričaju o tome šta bi reformisali u društvu, a znamo da to tako brzo i radikalno ne ide -  upozorava bivši ambasador. 

U spoljnoj politici, dodaje, oni su ekstremni NATO lobisti i predvodnici rusofobnog ponašanja, a kaže da ne bi mnogo pogrešio, ako bi rekao i  srbofobnog.

- Od dolaska Zelenih na vlast imamo i imaćemo još više problema - upozorava Božinović.

Na pitanje da li to znači povratak nemačkog militarizma koji ništa dobro nije doneo svetu, Božinović kaže da toliko daleko ne bi išao, ali da već sada vidi jedan grublji politički jezik i radikalniji pristup stvarima:

- Oni su začuđujuće jednostavni manihejski orijentisani lobisti NATO. Mislim da je to pogrešno i da ne vodi boljoj budućnosti Nemačke, a s obzirom na njenu veličinu,  i evropske politike.

 


 

Ostavite komentar