ZAŠTO JE EUTANAZIJA DOZVOLJENA SAMO U SEDAM ZEMALJA: U Francuskoj je sada legalna, a šta je sa Srbijom?

Na televiziji K1, u emisiji Uranak koja je izazvala veliku pažnju javnosti, gostovali su dr Gordana Dedić i advokat Nebojša Perović. Oni su razgovarali o jednom od najosetljivijih i najkontroverznijih pitanja današnjice – legalizaciji eutanazije. Povod za ovu temu bio je nedavni potez francuskog parlamenta, koji je usvojio predlog zakona kojim se predviđa legalizacija eutanazije u toj zemlji. I dok Francuska donosi odluku koja izaziva brojne etičke, pravne i medicinske dileme, postavlja se pitanje: zašto je eutanazija dozvoljena zakonom u samo sedam zemalja sveta? Ko o tome odlučuje?  

Da li je to pitanje prava, etike ili medicine? I na kraju, da li bi Srbija trebalo da omogući pravo na dostojanstvenu smrt? Odgovore na ova teška i važna pitanja dali su upravo gosti u emisiji Uranka na K1. 

Dr Gordana Dedić je istakla da je rešavanje smrti na ovaj način u Srbiji kažnjivo.

- To je multidisciplinarno pitanje i ne može se posmatrati jednostrano. Kada govorimo o osam zemalja koje su dozvolile eutanaziju, važno je istaći da lekari imaju svoj stav, pravnici svoj, a etička pitanja se dodatno postavljaju. Prema našem zakonodavstvu, postoje dva člana koja rešavanje smrti na ovaj način tretiraju kao krivično delo, uključujući i pomaganje pri samoubistvu - objasnila je dr Dedić.

Dodala je i da je važno razgovarati sa pacijentom, posebno ako je u terminalnoj fazi bolesti.

- Zašto pacijentu ne bismo rekli da boluje od teške bolesti i da je potrebno da se leči i ide na dodatnu dijagnostiku? Postoje i takozvane dobronamerne laži, ali ovde nije reč o tome. Neophodno je voditi iskren razgovor sa pacijentom koji je u terminalnoj fazi, jer on možda mora da razreši neke stvari u životu, pravne ili porodične odnose - kazala je doktorka.

Ona je objasnila da li bi se pristup lekara morao promeniti ukoliko bi se zakon izmenio.

- Pitanje je samo na koji način lekar saopštava pacijentu informacije, ali pacijent mora da zna istinu. Lekar je dužan da objasni od čega se pacijent leči i u kojoj fazi se bolest nalazi. Ne mora mu reći direktno da umire, ali mora biti jasan da bolest napreduje - istakla je dona.

Prava pacijenata

- Pacijent ima pravo da bude lečen, to je naš zakon, ali može i da odbije. Ukoliko odbije, bez obzira na razlog, mora da bude dokumentovano, pismeno, da lekar to ostavi u istoriji bolesti - rekla je doktoraka.  

Pasivna eutanazija 

Ako je u Srbiji neko bolestan i zavisan od aparata za održavanje života, postavlja se pitanje: koja prava ima taj pacijent i o čemu može da odlučuje njegova porodica?

- Hipokratova zakletva nas obavezuje da lečimo pacijenta do samog kraja. To je medicinski deo i to je ono što postoji u Srbiji. U trenutku kada se proceni da više nema svrhe u nastavku lečenja, kod nas se to ne naziva eutanazijom – to se naziva prestanak lečenja uz saglasnost porodice. Takvi slučajevi su retki - objasnila je doktorka. 

Advokat Nebojša Perović podsetio je da se pitanje „dobre smrti“ pominje i u nacrtu Građanskog zakonika iz 2005. godine.

- Dvadeset godina traje izrada našeg Građanskog zakonika, a u tom nacrtu je, između ostalog, predviđeno da se u srpsko zakonodavstvo uvede pojam ‘dobre smrti’. To je koncept koji funkcioniše u sedam zemalja: Holandiji, Belgiji, Luksemburgu, Kanadi, Kolumbiji... U proseku, u zemljama gde je rađena statistika – mislim da je u Belgiji – oko 1.400 ljudi je godišnje biralo tu mogućnost, a većina njih su mlađe osobe, oko 40 godina, obolele od karcinoma. Kod nas, to je i dalje krivično delo, prema Krivičnom zakoniku, sa kaznom od 6 meseci do 5 godina. Ako se radi o punoletnoj osobi, onda se to tretira kao pomaganje pri samoubistvu - objasnio je Perović.

Advokat Nebojša Perović screenshot/K1TV

Potom je advokat Perović izneo i oštriji stav o samoj suštini ovog pitanja.

- To je apsolutno samoubistvo, jer je čovek odlučio da, usled nekih životnih okolnosti – u ovom slučaju bolesti i bolova koje ne može da istrpi - reši da izvrši samoubistvo. Nije u mogućnosti da to uradi sam, pa traži pomoć. I sada bi zakon trebalo da napiše da onaj koji hoće da izvrši samoubistvo dobija našu saglasnost da mu pomognemo da to učini. Mnogo je važno da se stvari nazovu pravim imenom i da se jasno označi šta je šta. Mislim da je Kanada ili Holandija donela odluku da se eutanazija dozvoli čak i za decu mlađu od 12 godina - rekao je Perović.

- Naš građanski zakon koji se piše dve decenije u delovima. U tom zakoniku iz tih radnih grupa koje su se menjale, sve novotarije koje su postojale, one su ih napisale u tom zakoniku. Tu imate od eutanazije do surogat majčinstva preko istopolnih brakova, zajednica, ali to je samo nacrt - rekao je on.  

Na kraju, Perović je istakao i širi kontekst ovog pitanja u okviru domaćeg zakonodavstva.

- Naš Građanski zakon koji se piše dve decenije, piše se u delovima. U tom zakoniku, iz tih radnih grupa koje su se menjale, sve novotarije koje su postojale, one su ih napisale u tom zakoniku. Tu imate od eutanazije do surogat majčinstva, preko istopolnih brakova i zajednica. Ali to je i dalje samo nacrt - rekao je on. 

Bonus video:

 

Ostavite komentar