Vesti > Svet

Holandija je odobrila eutanaziju 29 - godišnjoj devojci! Da li Srbija treba da dozvoli pravo na dostojanstvenu smrt?

Pacijenti koji pate od neizlečivih bolesti koje im izazivaju nepodnošljivu patnju imaju pravo da zatraže eutanaziju u Holandiji

Izvor: K1info

Autor: Simona Stanković

27/05/2024 > 12:09

podeli vest:

Holandija je odobrila eutanaziju 29 - godišnjoj devojci! Da li Srbija treba da dozvoli pravo na dostojanstvenu smrt?
Foto: K1 televizija


Holandija je nedavno odobrila eutanaziju 29 - godišnjoj devojci koja boluje od teške depresije, što je izazvalo brojne debate u javnosti. Eutanazija u Holandiji je legalna i regulisana zakonom, ali se primenjuje samo pod strogim uslovima. Pacijenti koji pate od neizlečivih bolesti koje im izazivaju nepodnošljivu patnju imaju pravo da zatraže eutanaziju, što uključuje ne samo fizičke već i teške mentalne poremećaje kao što su depresija, anksioznost i psihoza.

Pitanje da li bi Srbija trebala dozvoliti pravo na dostojanstvenu smrt takođe je tema od značaja. U emisiji "Uranak" na televiziji K1 Drago Jovanović razgovarao je sa psihijatrom dr Gordanom Dedeić i advokatom Anom Selak. 

- To je nešto što je za mene novo i veoma zastrašujuće, a pitanje šta će biti kasnije me zabrinjava. Bolest je fizičko, socijalno i psihičko stanje jedne osobe. Ovde se ne radi samo o depresiji, već i o komorbiditetu odnosno nekoliko udruženih bolesti i anksioznosti. U prvi plan se stavlja depresija, ali se spominje i autizam, što možda jeste bio ključ za ovu odluku. Pominje se čak i granični poremećaj ličnosti, koji je možda udružen. To znači da postoje četiri dijagnoze, bar prema štampi. Udruženi komorbiditet je možda bio odlučujući faktor u ovoj situaciji - rekla je dr Gordana i objašnjava razliku između fizičkog i duševnog bola:

- Patnja je osnovni kriterijum da pacijent počne razmišljati o eutanaziji. Eutanazija je milosrdni čin ubistva osobe koja je neizlečivo bolesna. Bol je subjektivan doživljaj. Svako ima svoj doživljaj i duševnog i fizičkog bola - kaže doktorka Gordanom Dedeić.

Poraz psihologije? 

Takođe, postavlja se pitanje da li je ovo poraz psihoterapije? Ima li leka za bolesti psihološke prirode. 

- Ne mislim da je ovo poraz medicine, jer uvek postoje načini daljeg lečenja. Ne znam zašto je ovde odobreno, mislim da nije u pitanju samo depresija, već i autizam i bolest koja ima svoju evoluciju i koja je toj osobi učinila da njen život nema smisla. Depresija se leči, postoje antidepresivi, teraporezistentne depresije, gde dolaze u obzir i drugi oblici lečenja. Imamo pacijente koji su dugogodišnji pacijenti sa depresijom, koji su u remisiji i koji mogu živeti relativno kvalitetnim životom. Sve je krenulo od toga da joj je lekar objasnio da nema više mogućnosti da joj pomogne. Pitanje je kako je ona to shvatila i kako je tim lekara procenio da nema mogućnosti daljeg lečenja. Meni to deluje vrlo površno, ali nemamo dovoljno podataka i medicinsku dokumentaciju, već samo novinske članke - istakla je doktorka.

Foto: K1 televizija

 

Ana Selak ističe da je eutanazija u Evropi dozvoljena na izričitu saglastnost

- Neko je upućen u to šta znači eutanazija, kakvo je stanje njegove bolesti, koje su njegove dijagnoze i kakvi su ishodi tih potencijalnih bolesti. Osoba koja je pristala na eutanaziju dala je svoj izričiti zahtev, što znači da je imala dovoljno podataka i informacija o tome - rekla je Ana Selak i dodala:

- Ona je imala pravo na drugo mišljenje. Da li ga je bilo, ne znamo, ili je bilo saglasno i slično. Eutanazija zahteva ozbiljnu proceduru. Potrebno je iscrpiti sva sredstva kako bi se došlo do konačnog ishoda. Eutanazija nije jednostavan čin, nije reč o tome da danas izjavim da želim prekid života i sutra će to biti urađeno. Ona zahteva vreme, proceduru i informacije - zaključila je Selakova. 

Eutanazija je predviđena kao alternativa u Srbiji 

U Srbiji je prednacrt građanskog zakonika o eutanaziji napisan je 2015. godine i od tada se ništa nije polemisalo.  Eutanazija je predviđena kao alternativa. Ili ćemo je predvideti na način da dozvolimo dostojanstvenu smrt ili je nećemo predvideti uopšte. Tek određene radne i stručne grupe će odlučiti da li ćemo je dozvoliti ili ne.

Foto: K1 televizija

 

Ana Selak isitče da u Srbiji postoji pasivna eutanazija

Pasivna eutanazija je kada pacijent odluči da tokom teške bolesti više ne želi da se leči. To je oblik pasivne eutanazije, a Zakon o pravima pacijenata dozvoljava pacijentu pravo na takav izbor. To se dešava u praksi. Pacijent napusti bolnicu, bude sa porodicom, i taj dan dođe. Ali moramo da koristimo tačne termine. Dakle, u Srbiji imamo pasivnu eutanaziju. Problem je u aktivnoj eutanaziji i licima koja bi trebalo da je izvrše, da ne predstavljamo da je to problem ljudi koji ne žele. Ne može mene neko da natera na dostojanstven prekid života, ako ja to ne želim. Trebamo da targetiramo šta je pravi problem - dodala je Ana Selak.

Asistirani suicid

Doktorka se slaže sa Anom Selak. Treba da targetiramo šta je pravi problem. 

- Slažem se da je ono što je Ana rekla pasivna eutanazija, ali mi to ne nazivamo pravim imenom. Postoje i asistirani suicid, što je takođe oblik eutanazije. To je kada lekar pruža pacijentu određenu količinu lekova, koje pacijent sam uzima kada poželi. Aktivna eutanazija može biti voljna ili nevoljna i potpuno se razlikuje od pasivne eutanazije. Međutim, naš zakon još uvek ne dozvoljava ove prakse prema članovima krivičnog zakona. Ipak, nisam za to, smatram da je dužnost lekara da pacijent dobije pomoć do samog kraja. Lekar je tu da leči - zaključila je doktorka u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ana Selak smatra da treba u Srbiji da se reguliše pitanje eutanazije, jer nas nedovršenost zakona dovodi u problem. 

- Mi treba kroz pravene norme da regulišemo, jer ako ne budemo regulisali imaćemo problem. Ljudi će ići negde drugde da to urade. Ne mora da znači da će bitii eutanazije u našem drugom građanskom zakoniku, jer druga alternativa jeste, kroz stručne grupe ćemo dozvoliti - kaže Ana i objašnjava da li ubistvo iz milosrđa po zakonu, može da traži porodica:

- Može, naravno. To je uvek neki sledeći korak, jer se prvo polazi od pacijenta. Ukoliko on nije u mogućnosti da da svoju izričitu saglasnost, tada se traži od porodice. U tom slučaju, kao i kod pitanja o surogatima, mi ćemo prebaciti teret na sudstvo. Mi kao država moramo da napravimo sistem, jer ne možemo strah od zloupotreba da opravdamo time što nešto ne možemo da uvedemo. Zbog toga što nekoliko kilometara odavde, u drugim državama na istom kontinentu, se neke procedure sprovode, a u istom trenutku kod nas je to krivično delo. Treba da se zapitamo zašto smo na tako različitim stranama sveta. Nešto treba dozvoliti. Ne sme se dozvoliti deci, oko toga će se svi složiti. Od nečega treba da se krene - zaključila je Ana Selak u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ostavite komentar