ISTORIČAR UŽIVO IZ PARIZA ZA K1: Otkriva šta je ključno za sprečavanje novog talasa žestokih nereda u Francuskoj

Francuske vlasti pokušavaju da smire društvene tenzije pojačavanjem bezbednosnih mera i otvaranjem kanala za pregovore sa građanima koji mirno protestuju, izjavio je istoričar dr Stanislav Sretenović u emisiji “Uranak” na televiziji K1, koji se u televizijski program uključio iz Pariza.

Dva pravca delovanja francuskih vlasti

„Vlada i predsednik Republike su, u stvari, počeli da se organizuju na dva koloseka. Pojačavaju se bezbednosne mere kako se ne bi ponovilo ono što se desilo 17. oktobra, posebno u Parizu, ali i u Lionu i Marseju. Bilo je strahovitog nasilja na ulicama ovih gradova, kakvo do sada nije primećeno“, rekao je Sretenović.

Prema njegovim rečima, drugi pravac delovanja francuskih vlasti jeste razgovor sa onima koji žele mirnim putem da iskažu nezadovoljstvo.

„Drugi način je otvaranje kanala za pregovore sa onim grupama koje nisu nasilne, koje žele da razgovaraju i koje mirno protestuju i iskazuju svoje nezadovoljstvo“, naveo je istoričar.

Zašto građani izlaze na ulice?

Govoreći o razlozima protesta, Sretenović je odbacio pojednostavljeno tumačenje prema kojem Francuzi izlaze na ulice samo zato što je protestovanje deo njihove političke kulture.

„Mislim da je olako rečeno to da Francuzi isključivo protestuju i da im je to politička kultura. Postoje i takvi delovi francuskog društva, posebno na ekstremnoj levici, koji imaju tu političku kulturu. Ali Francuzi su, kao prvo, jedan vrlo racionalan narod koji pokušava da svoje probleme najčešće rešava kroz pravni sistem“, rekao je Sretenović.

On je ukazao na to da napetosti nastaju kada se odluke institucija ne poklapaju sa očekivanjima dela stanovništva.

„Javio se jedan generalni problem kada se pravne mere razlikuju od zahteva dela populacije, naročito onih zahteva koji su proizvod straha ili nezadovoljstva budućnošću i trenutnom ekonomskom situacijom. Kada dođe do te razlike između pravnog sistema i političkih zahteva, onda se dobijaju ovakve napete situacije“, objasnio je Sretenović.

AP Photo/Teresa Suarez

 

Kako sprečiti novo nasilje i otvoriti dijalog?

Prema njegovoj oceni, francuske vlasti će nastojati da odlučno reaguju na nasilje, ali i da omoguće razgovore sa građanima koji žele da svoje zahteve iznesu mirnim putem.

„Pokušaće se da se spreči novo nasilje, a sa druge strane otvoriće se kanali komunikacije sa onim grupama stanovništva koje su nezadovoljne i koje uspeju da formulišu to svoje nezadovoljstvo“, rekao je istoričar.

Sretenović je upozorio da opšte poruke protiv visokih troškova života same po sebi ne nude rešenje za probleme građana.

„Ne treba da zaboravimo da je formulacija od prošle subote, 17. oktobra, kada je rečeno da su svi protiv skupoće života, potpuno nejasna i vrlo opširna. Svi su protiv skupoće života, svi su za bolje uslove života, svi su za manje cene goriva, ali osnovno pitanje je kako da se to ostvari. E, to je problem“, istakao je on.

Dodao je da je važno razlikovati nasilne grupe od građana koji imaju konkretne zahteve i žele da ih iskažu na prihvatljiv način.

„Ne treba da zaboravimo da drugi delovi stanovništva i dalje funkcionišu i žive najnormalnije. Dakle, kako, s jedne strane, izolovati ekstremiste, a sa druge strane saslušati jasno formulisane zahteve onih koji nisu zadovoljni? To su pitanja ključna u ovom trenutku“, naveo je Sretenović.

Bezbednosne mere i funkcionisanje institucija

Osvrćući se na bezbednosne mere u Parizu, istoričar je objasnio da pojačano prisustvo policije i ograničenja kretanja u pojedinim delovima grada imaju za cilj sprečavanje novih incidenata.

„Osnovni problem je kako pronaći pravu meru za sprečavanje ispada koji dovode do ovako velikog nasilja na ulicama“, rekao je Sretenović.

Govoreći o odnosu izvršne i sudske vlasti, ocenio je da mogućnost da pravosudni sistem zaustavi ili uspori određenu odluku predsednika države predstavlja deo funkcionisanja demokratije.

„Činjenica da pravni sistem može nekada da blokira ili uspori odluku predsednika Republike govori o funkcionisanju tog sistema“, zaključio je Sretenović, ističući da nezadovoljstvo treba usmeravati ka institucijama i mirnim demonstracijama, koje su legitimni načini izražavanja građanskih stavova.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar