PUTIN U ŠVAJCARSKU ŠALJE ČOVEKA KOG UKRAJINCI NE PODNOSE! Rusima četiri oblasti više nisu dovoljne: U Ženevu stiže sa ultimatumom!

Ukrajina i Rusija počinju u utorak novi krug pregovora pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Država. Ovaj put se pregovori održavaju u Ženevi, nakon što su prethodni krugovi u Abu Dabiju zapeli na pitanju teritorijalne kontrole i bezbednosnih garancija, dve ključne tačke sporenja. Vašington odbija da dâ dugoročne bezbednosne garancije Kijevu dok se ne postigne širi sporazum sa Moskvom, a Rusija i dalje insistira na punoj kontroli nad Donbasom i odbacuje prisustvo zapadnih snaga u Ukrajini.

Ruski gubici nadmašuju regrutaciju

Predsednik Volodimir Zelenski je uoči sastanka ponovio da je spreman da održi izbore što je pre moguće, rekavši da ako već nije moguće dvomesečno primirje, onda bi barem trebalo osigurati "mnogo dana" za sve pripreme. Međutim, takođe kaže da svaki sporazum o bezbednosnim garancijama mora prethoditi sporazumu o prekidu vatre. Ukrajinski lider ističe da je pristajanje na teritorijalne ustupke agresoru velika greška koju će zemlja platiti za pet godina nakon što Rusija obnovi svoju vojsku.

"To je bila velika greška na samom početku, još 2014. godine. A i pre toga, tokom napada i okupacije delova Gruzije. I čak pre toga, kada je Čečenija bila okupirana, uz potpuno razaranje i milion žrtava, poginulih i ranjenih. Ne želim da budem predsednik koji će ponoviti greške svojih prethodnika. Putina ne možete zaustaviti poljupcima ili cvećem", poručuje Zelenski.

Istovremeno, Ukrajinu i dalje trese korupcionaška afera "Midas". U nizu smena, poslednji je razrešen ministar energetike German Galuščenko, koji je uhapšen dok je pokušavao da pobegne iz zemlje.

Diplomatija kao alat Kremlja

Ako Rusija i dalje insistira na maksimalističkim zahtevima, šta onda pokušava da postigne ovim pregovorima u Ženevi? Institut za proučavanje rata (ISW) skreće pažnju na izjavu zamenika predsednika Odbora za odbranu ruske Dume Alekseja Žuravljova, koja otkriva da Moskva koristi diplomatiju kao alat za postizanje strateških ciljeva ako ih već ne uspeva postići vojnim putem.

Konkretno, Žuravljov, kojeg ISW naziva "megafonom za istinske diplomatske i vojne ciljeve Kremlja", kaže da Rusija "neće biti zadovoljna" samo ukrajinskom predajom Luganske, Donjecke, Zaporoške i Hersonske oblasti, nego je potrebno i da Kijev promeni sadašnje navodno "rusofobno" i "neonacističko" vođstvo.

Drugim rečima, Rusija pokušava da koristi pregovore kako bi dobila strateške ustupke koji će oslabiti Ukrajinu i smanjiti uticaj Zapada u regionu. Odnosno, neće se zadovoljiti sve dok u Kijevu na vlasti ne bude proruska vlada. Rusija ponovo spominje uspostavljanje "privremene uprave" u Ukrajini pod okriljem UN-a i drugih zemalja kako bi se tamo održali izbori. SAD su ovu ideju ranije odbile, rekavši da je upravljanje Ukrajinom određeno njenim Ustavom i narodom. Čini se da u nedostatku novih predloga Rusija počinje da reciklira stare, samo kako bi zadržala privid otvorenosti za mir, dok joj je zapravo cilj da oteža razgovore.

Rubio i Healey o stanju na frontu

Državni sekretar Marko Rubio na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji govorio je o velikom broju mrtvih ruskih vojnika. "Teško je reći da ijedna strana pobeđuje", priznao je Rubio. Još zanimljivija je izjava britanskog ministra odbrane Džona Hilija koji je za Bloomberg rekao da se Rusija sve više oslanja na strane borce jer gubici na ratištu nadmašuju regrutaciju, pogotovo u poslednja dva meseca.

Zaoštravanje ruskog stava

U Kijevu procenjuju da bi, počne li Rusija da gubi oko 50 hiljada vojnika mesečno (sada gubi između 30 i 35 hiljada), Vladimir Putin mogao biti prisiljen na još jednu nepopularnu mobilizaciju. Ipak, stanje na terenu ne ukazuje na to da Kremlj brinu ove brojke. Ruske snage nastavljaju ograničen napredak na istoku, uz pojačane raketne napade na civilnu infrastrukturu. Zelenski je upozorio da se Rusija priprema za novi masovni udar.

Rusku delegaciju u Ženevi predstavljaće predsednički pomoćnik Vladimir Medinski. Kyiv Post naglašava da povratak Medinskog signalizira potencijalno zaoštravanje stava Moskve. Ukrajinci ga nazivaju "pseudohistoričarem" i podsećaju na njegovu beskompromisnu retoriku tokom pregovora 2022. u Istanbulu. Američki zvaničnici su i ranije sugerisali da bi učešće Medinskog moglo značajno da oteža napredak u razgovorima.

BONUS VIDEO: