AMBASADOR IRANA OTKRIO JOVANI JOKSIMOVIĆ: Evo šta se zaista dešava na ulicama Teherana i ko kontroliše proteste
podeli vest:
Masovni protesti, oštre poruke vrhovnog vođe i pritisci sa Zapada stavljaju Iran pred možda najveći test od Islamske revolucije.
Da li je reč o unutrašnjem buntu ili o sudaru velikih sila preko iranskih ulica? U emisiji "Uranak" na televiziji K1, o ovim temama razgovarali smo sa ambasadorom Irana u Srbiji, Mohamadom Sadekom Fazlijem.
- Situacija u Iranu je sasvim normalna i ono što prikazuju neki mediji je preuveličano. Pre nekoliko dana sam se vratio iz Teherana, bio sam tamo nekoliko dana. Postoji niz protesta širom zemlje, ali ne onako kako je u medijima predstavljeno - kazao je ambasador i dodao:
- Ono čemu smo svedoci ovih dana donekle se razlikuje od onoga što se dešavalo
2025. godine. Ovaj nedeljni događaj treba podeliti u dve grupe. Deo se tiče vremena kada su počeli protesti, a drugi deo se tiče vremena kada su se pretvorili u nerede - rekao je.
Vlada Irana je očekivala da će protesti stati kada se promeni rukovodstvo Narodne banke, ali se to nije dogodilo.
- Ako se malo vratimo unazad, svedoci smo događaja koji su se u Iranu dogodili
K1 televizija
Ovde vrlo hrabro tvrdim da su Izraelci pokušali da prevare Amerikance. SAD, koje tvrde da brane međunarodno pravo, učinile su suprotno međunarodnom pravu. Ti napadi su imali posledice na aktuelna dešavanja - objasnio je.
- Napali su nas onog trenutka kada smo bili na dobrom putu diplomatskog rešenja. To znači da Iran ne sme da ima dobru situaciju i da ima dobar odnos sa Amerikancima. Pred sam poslednji krug razgovora plan je išao ka tome da Amerikanci prihvate dogovor. To bi bio plan koji bi doveo do saglasnosti SAD-a, ali bi i štitio iranske interese - dodaje i objašnjava zašto u ovom trenutku dolazi do protesta.
- Kada Iran ima neko bolje rešenje, dolazi do nemira. Ono što Izraelci traže tokom dvanaestodnevnog rata da postignu, nisu uspeli i sada su uzeli drugi pravac. Tokom celog ovog perioda, izraelski zvaničnici govore da su protesti u Iranu pod njihovim nadzorom i kontrolom.
- Iranska vlada je donela niz ekonomskih mera kao i u svakoj drugoj zemlji, to su neke reforme koje će kratkoročno i dugoročno biti u interesu iranskog naroda. U početku mogu da dovedu do potresa kod privrednika i na bazaru. Desila se promena u ekonomskom sistemu u Iranu, pad vrednosti iranske valute. To je dovelo do protesta kod privrednika, bazara, građanstva. Nažalost, uvek ima onih koji to zloupotrebljavaju. Država je bila odlučna da povuče poteze koji dugoročno idu u korist građana. Nama je cilj da preduzmemo mere koje će zaobilaziti sankcije. Glavni uzročnik takvih odluka su sankcije koje su nam Amerikanci uveli. To je dovelo do protesta kod određenog broja stanovništva. Vlada je bila primorana u jednom momentu da donese teške odluke. Protesti su realizovani vrlo normalno – od 27. decembra 2025. do 7. januara 2026. imali smo takve proteste. Od 8. januara protesti su dobili drugačiji oblik, prešli su u ozbiljne nemire. Policija je do 7. januara imala naredbu da ne reaguje prema protestantima. Protesti su legalni u Iranu“ - objašnjava i nastavlja:
- Policija nije pucala na protestante, do 7. januara je sve bilo miroljubivo. Osmog januara desila se nova priča – drugi su ušli u proteste, oni su bili naoružani vatrenim i hladnim oružjem. Trebalo je iz pravca protestanata da se puca na policiju. Počelo je da se puca na ljude među kojima su bili. Veliki broj onih koji se danas tretiraju kao žrtve dobili su metak u bokove i leđa“ – objašnjava.
K1 televizija
- Sve je radilo do 7. januara. Od kada su teroristički elementi ušli među protestante, bili smo primorani da isključimo internet. Imamo dokumente koji govore da su organizatori protesta unutar mase bili u komunikaciji preko interneta sa ljudima van zemlje. Imamo snimljene razgovore van zemlje koji govore koliko i gde ljudi treba da ubiju. Uhapšen je određeni broj ljudi i priznali su naloge koje su dobili - objasnio je.
Ambasador ističe da je veliki broj terorista uhapšen, ali da mnogi od njih uopšte nisu iz Irana.
- To su građani različitih zemalja. Da bismo bili precizni, moramo da sačekamo da se istraga završi i da dokumenti o njima budu objavljeni“ – kazao je.
Ambasador Irana objasnio je i da li žene u Iranu imaju dobar položaj u društvu i da li su dobro tretirane.
- Žene u iranskom društvu i u ekonomiji, politici, u svakoj tački iranskog društva… Žene, kao svuda u svetu, imaju sva moguća prava. Imamo žene koje su veoma politički aktivne. Po ustavu Irana, žena ne može da bude predsednik, ali
potpredsednica Irana je žena, portparol iranske vlade je žena, veliki broj narodnih poslanika su žene“ – kazao je i objasnio da se ranije smatralo da je svedočenje žene manje vredno od svedočenja muškarca.
- To je bilo pre, sada žene imaju identična prava kao i muškarci. U bračnim
dokumentima su više prava obezbeđena za ženu nego za muškarca. Beneficije koje postoje u Iranu za žene ne postoje nigde u svetu.
Ostavite komentar