DRONOVI PONOVO IZNAD VOJNIH BAZA U DANSKOJ Uzbuna u Evropi, incidenti prijavljeni i u Nemačkoj, Norveškoj i Litvaniji

U blizini vojnih objekata, među kojima je i najveća vojna baza u Danskoj, primećeni su dronovi, posle niza incidenata koji su ranije ove nedelje izazvali poremećaje u vazdušnom saobraćaju.

Letelice su, između ostalih, uočene iznad vazduhoplovne baze Karup, zbog čega je privremeno zatvoren vazušni prostor za komercijalni saobraćaj.

Moguća prisustva dronova prijavljena su i u Nemačkoj, Norveškoj i Litvaniji.

Ovo je najnoviji u nizu sumnjivih aktivnosti dronova u Danskoj, što je izazvalo zabrinutost zbog ranjivosti zemlje na vazdušne napade i podstaklo strahove od moguće umešanosti Rusije.

Danske vlasti su saopštile da se incidenti od četvrtka mogu smatrati "hibridnim napadom", ali su naglasile da nemaju dokaze koji bi ukazivali na to da je Moskva odgovorna.

Incident u petak dogodio se oko 20.15 po lokalnom vremenu i trajao je nekoliko sati, izjavio je dežurni oficir Simon Skelsjer za agenciju AFP.

On je rekao da policija ne može komentarisati odakle su dronovi došli jer nisu oboreni, dodajući da policija sarađuje sa danskom vojskom u istrazi.

Iako je civilni vazdušni prostor iznad baze bio kratko zatvoren, to nije imalo uticaja jer u tom trenutku nije bilo zakazanih komercijalnih letova, naveo je Skelsjer.

Shutterstock

Dansko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da su dronovi primećeni u blizini više vojnih objekata tokom noći, ali nije preciziralo o kojim se lokacijama radi.

Ministarstvo je saopštilo da neće dalje komentarisati. Drugi vojni objekti nisu imenovani u izveštajima državnih medija. Danske vlasti nisu iznosile pretpostavke o tome ko bi mogao stajati iza aktivnosti dronova.

Oko 3.500 ljudi radi u vazduhoplovnoj bazi Karup, koja je sedište svih helikoptera oružanih snaga Danske, nadzora vazdušnog prostora i delova Komande odbrane Danske.

Upadi se dešavaju samo nekoliko dana pošto su dronovi iznad danskih aerodroma - od kojih su neki takođe imali vojne objekte - primorali aerodrome da obustave rad i zatvore vazdušni prostor.

Aerodromi u Olborgu i Bilundu zatvoreni su u sredu uveče zbog dronova iznad aerodroma, dok su i tri manja aerodroma prijavila prisustvo dronova, ali su nastavili sa radom.

U ponedeljak je aerodrom u Kopenhagenu bio zatvoren nekoliko sati nakon što je primećeno više dronova, dok su mogući dronovi privremeno zatvorili i aerodrom u Oslu, u Norveškoj.

 

Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je otvorena istraga nakon što je u petak primećeno više dronova iznad Šlezvig-Holštajna, regiona koji se graniči sa Jutlandom - delom Danske na evropskom kopnu gde se nalazi baza Karup i aerodromi oko kojih su dronovi primećeni u sredu.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint izjavio je da je pretnja od dronova velika i da će Nemačka sledećeg meseca razgovarati o tom pitanju sa evropskim partnerima.

U međuvremenu, policija u Norveškoj je za državne medije saopštila da istražuje moguće prisustvo dronova u vazduhoplovnoj bazi Orland, na zapadu zemlje, gde su stacionirani borbeni avioni F-35.

Aktivnost dronova u petak je takođe izazvala kašnjenja letova na aerodromu u Viljnusu, u Litvaniji, koja se graniči sa ruskom teritorijom, prema izveštajima državnih medija.

Postoje sumnje da je talas upada dronova u sredu možda deo ruske strategije indirektne agresije usmerene ka NATO državama koje podržavaju Ukrajinu u njenom ratu sa Rusijom - iako ta veza nije dokazana.

Ruska ambasada u Kopenhagenu odbacila je "apsurdne spekulacije" o umešanosti, nazivajući ih "insceniranim provokacijama".

Hibridni napad podrazumeva kombinaciju vojnih i nevojnih taktika, sa ciljem da se ometa infrastruktura ili institucije jedne države.

Rusija je ranije optuživana za sprovođenje hibridnih napada, a Evropa je u stanju pojačane pripravnosti nakon što je više NATO članica prijavilo ruske upade u njihov vazdušni prostor.

Estonija i Poljska su prošle nedelje zatražile konsultacije sa ostalim članicama NATO-a, pošto je oko 20 ruskih dronova prešlo u poljski vazdušni prostor, dok su ruski avioni MiG-31 ušli u estonski u odvojenim incidentima.

Rumunija, takođe NATO članica, saopštila je da je ruski dron povredio njen vazdušni prostor.

Rusija nije komentarisala incident u Rumuniji, ali je negirala da je narušila vazdušni prostor Estonije, dok je za upad u Poljsku rekla da nije bio nameran.

Nakon incidenta u Kopenhagenu u ponedeljak, premijerka Danske Mete Frederiksen izjavila je da se ruska umešanost ne može isključiti. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je ove optužbe "neutemeljenim".

Američki predsednik Donald Tramp otkrio je detalje pregovora o Gazi, a o tome možete pročitati OVDE.

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar