SAD SE KUVAMO NA +40, A ZIMA DONOSI ATMOSFERSKI PULS: QBO fenomen menja sve – evo šta nas čeka!

Dok veliki deo Evrope trenutno trpi toplotne talase sa temperaturama koje prelaze 40 stepeni, meteorolozi već sada upozoravaju da bi zima 2025/2026. mogla doneti znatno hladnije i snežnije vreme. Razlog za to krije se u fenomenu poznatom kao kvazi-dvogodišnja oscilacija (QBO) – obrascu promena visinskih vetrova u tropskoj stratosferi.

Meteorološki sajt “Severe Weather Europe” objavio je prvu prognozu za predstojeću zimsku sezonu, ističući da atmosferski podaci pokazuju da QBO može značajno uticati na oblikovanje vremenskih prilika tokom zime. Ova oscilacija, koja menja pravac vetrova otprilike na svake godinu do dve, igra ključnu ulogu u dugoročnim klimatskim obrascima.

Slično kao i okeanske oscilacije koje utiču na vreme širom sveta, QBO predstavlja važan ciklus u atmosferi. Promene u smeru vetrova visoko u tropskoj stratosferi mogu dovesti do značajnih promena u temperaturama i padavinama u različitim regionima.

Iks/Severe Weather Europe

Šta je QBO

Jaki vetrovi koji kruže oko ekvatora potpuno menjaju smer, sa istočnog na zapadni i obrnuto, otprilike svakih 17 meseci. Zbog svoje redovitosti, ovaj fenomen se često naziva „puls srca atmosfere“. Ovaj preokret, pokrenut složenom interakcijom atmosferskih talasa, utiče na celokupnu globalnu cirkulaciju.

Analiza podataka iz proteklih 20 godina jasno pokazuje da istočni i zapadni vetrovi polako silaze kroz stratosferu. Trenutni podaci potvrđuju da istočni vetrovi silaze, što znači da će negativna faza QBO biti aktivna tokom zime 2025/2026. godine.

QBO i polarni vrtlog

Glavni razlog zašto je QBO važan za zimske vremenske prognoze je njegov uticaj na polarni vrtlog. Polarni vrtlog je veliko područje hladnog vazduha i niskog pritiska iznad polova tokom zime. Njegova stabilnost je ključna za održavanje hladnoće na severu. Tokom istočne (negativne) faze QBO, stratosfera postaje pogodnija za prodor energije iz donjih slojeva atmosfere.

Iks/Severe Weather Europe

Ovo remeti i slabi polarni vrtlog, čineći ga sklonijim „raspadu“. Slab i nestabilan polarni vrtlog teže zadrži hladan vazduh, koji zatim lakše teče ka jugu, donoseći hladnije vreme SAD, Kanadi i Evropi. Jednostavno rečeno, slab polarni vrtlog je upravo ono što je potrebno za hladnu, snežnu zimu, a negativan QBO izgleda povećava šanse za takav scenario.

Prvi signali za hladniju zimu 2025/2026.

Iako je reč o dugoročnoj prognozi, prvi proračuni modela već pokazuju znake koji se poklapaju sa uticajem negativnog QBO. Analiza prošlih zima sa ovim obrascem pokazuje tendenciju formiranja blokirajućeg sistema visokog pritiska iznad polarnih regiona. Ovo remeti mlaznu struju i otvara put hladnom vazduhu. Kao rezultat toga, temperature su često bile ispod proseka u Kanadi i na Srednjem zapadu i istoku SAD.

Najnovija sezonska prognoza ECMWF modela za decembar 2025. godine pokazuje upravo takav obrazac: visok pritisak na severu i područje niskog pritiska iznad istočne Kanade, što bi moglo doneti hladne frontove ka SAD. Najzanimljiviji za Evropu je januar 2026. godine, gde prognoza takođe ukazuje na jaku severnu blokadu, koja bi kontinentu donela hladnije severoistočne vetrove i temperature oko ili ispod proseka.

Iznenadno zagrevanje stratosfere?

Najdramatičniji događaj povezan sa slabim polarnim vrtlogom je njegovo iznenadno stratosfersko zagrevanje (SSW). To je iznenadno povećanje temperature i pritiska u polarnoj stratosferi koje bukvalno uzrokuje kolaps vrtloga. Takav događaj, koji se verovatnije dešava tokom negativne faze QBO, može imati dalekosežne posledice po vremenske prilike na Zemlji.

Iks/Severe Weather Europe

Ako je potrebno nekoliko nedelja da se efekti smire, podaci kroz istoriju pokazuju da nakon događaja jugozapadnog toka, veći deo SAD i severne i centralne Evrope u proseku doživljava hladnije vreme nego obično.

Ovo je praćeno iznadprosečnim snežnim padavinama na istoku Sjedinjenih Država i većem delu Evrope, jer poremećaj cirkulacije otvara „autoput“ za prodor hladnog vazduha. Sa sve većim signalima koji ukazuju na slab polarni vrtlog, povećava se i verovatnoća hladnijeg i snežnijeg perioda tokom zime 2025/2026. godine.

Hladnija jesen, prvi sneg u novembru

Meteorolog Ivan Ristić i profesor dr Aleksandar Valjarević najavili su u zajedničkoj godišnjoj prognozi da će već u septembru 2025. godine prodori sa Severnog ledenog mora spustiti temperaturu što znači da nećemo imati puno toplih dana i neće biti previše vruće na jesen.

Iks/Severe Weather Europe

- Zato već u novembru možemo očekivati prvi sneg, sa temperaturama u granicama normale. I decembar bi mogao da bude kopija prethodnih decembara, sa povremenim blažim zahlađenjima uz padavine i blaža otopljenji. Jesen i zima će biti hladniji u odnosu na prethodne i 2025. će zato biti za nijansu hladnija - kaže Ristić.

Zbog promene cirkulacije biće primetan trend pada temperatura na Balkanu, koje su rasle iz godinu u godinu i dostigle su maksimum.

- Više nećemo biti najtoplije područje. Došlo je do stvaranja jakog polarnog vrtloga i on je doneo toplije vreme polarnim oblastima, ali zato na našoj geografskoj širini zbog dominacije vetra s istoka, dosta je ciklona tokom jeseni i još uvek dolazi sa istoka, prelazi preko nas i donosi hladniji vazduh – zaključuje Ristić.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar