IMA MIRIS POKVARENIH JAJA, ALI LEČI MNOGE BOLESTI Banja u Srbiji je čudo: Dolazili na štakama, pa ih zauvek ostavili

U podnožju planine Jelice leži pravi dragulj zdravlja Slatinska Banja, čije lekovite vode vekovima privlače ljude u potrazi za olakšanjem i zdravljem. O blagodatima ove banje iz ugla struke govorio je profesor dr Branko Đurović, neurohirurg i klinički neurofiziolog-epileptolog.

- Čuvena voda Slatinske banje, sa karakterističnim mirisom pokvarenih jaja, zapravo je bogata vodonik-sulfidom, koji je ono po čemu je voda ove banje najpoznatija. Šta je vodonik-sulfid? To je esencijalno pogonsko gorivo, neophodno za rad svakog organizma. U osnovi svake bolesti nalazi se oksidativni stres. To znači da se u organizmu dešavaju reakcije koje stvaraju slobodne radikale, a upravo ti slobodni radikali uzrokuju bolest bilo određenog organa, bilo čitavog organizma. Dakle, voda Slatinske banje, zahvaljujući vodonik-sulfidu, neutrališe slobodne radikale i kada pijemo ovu vodu, to je divna prevencija za kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti - objasnio je za RINU prof. dr Đurović.

Pre Drugog svetskog rata, priče meštana govore o tome da je pola tadašnje velike Jugoslavije dolazilo ovde na lečenje. Zbog čega? Zbog reumatskih bolesti, degenerativnih promena kičmenog stuba, kao i kožnih oboljenja.

- Rezultati su u svakom slučaju bili povoljni, a najbolji dokaz za to je činjenica da su se ljudi vraćali. Nažalost, kako se država smanjivala, tako infrastruktura koja je bila vezana za Slatinsku Banju nije pratila njen značaj onako kako je trebalo. Međutim, u poslednjih nekoliko godina - uspeli smo! Moram da odam priznanje lokalnoj samoupravi Slatinska Banja, koja je godinama i decenijama nezvanično bila banja, konačno je dobila status banje - zaključio je prof. dr Đurović.

Slatinska Banja danas ne nudi samo tradicionalnu vodu bogatu vodonik-sulfidom, već i autentičan spoj prirode, zdravlja i istorijskog nasleđa koje traje. Kao što bi rekli mnogi koji su ovde pronašli spas: bolje putićem do Slatinske Banje uz reku, nego u apoteku!

- Dolazili su ljudi sa svih strana, sve je bilo puno, rođena sam ovde i pamtim da su ljude ovde donosili na nosilima, posle lečenja oni ustanu, neki dođu sa štakama i štapovima, pa posle 15 kupanja bace - rekao je za RINU svojevremeno jedna meštanka.

- Ovde sam se lečila i od psorijaze i od reume, zbog zglobova, bila sam prilično nemoćna, prsti su mi bili ukočeni - rekla je jednom prilikom žena koja je posetila banju.

BONUS VIDEO