NAJVEĆA SUŠA IKADA ZABELEŽENA! U ovih 8 gradova u Srbiji tokom juna NIJE PALO NI KAPI KIŠE – Stručnjaci dali upozorenje

Izostanak kiše u junu 2025. potvrdio je i Republički hidrometeorološki zavod: ovogodišnji jun bio je najsuvlji otkako se vrše merenja, a na osam stanica širom Srbije zabeleženo je 0 mm padavina! To je ogroman problem ako znamo da je jun inače najkišovitiji mesec.

Tokom juna 2025, na ukupno osam meteoroloških stanica, u Valjevu, Kragujevcu, Negotinu, Požegi, Kraljevu, Ćupriji, Leskovcu i Kuršumliji – nije izmerena niti jedna jedina kap kiše. Drugim rečima, ukupne junske padavine na više stanica širom zemlje iznosile su 0 mm (litara po kvadratnom metru). A čak i na mestima gde je kiša pala, nje jedva da je i bilo.

Situaciju dodatno pogoršava činjenica da su prošlog meseca oboreni temperaturni rekordi, dok je u pojedinim mestima proglašena vanredna situacija zbog nestašice vode.

Dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta upozorava:

– Period od juna do avgusta postaje sve sušniji, a maksimum padavina se pomera ka proleću. Jun 2025. je ekstreman – skoro 80 mm manje kiše od proseka – i to ima ozbiljne posledice po vodosnabdevanje, ali i proizvodnju hrane.

U Dimitrovgradu i Gadžinom Hanu izvorišta rade na 20 odsto kapaciteta, a u čak 34 sela vode nema uopšte. Zbog toga su uvedene zabrane korišćenja vode za autoperionice i zalivanje, a kazne idu i do 250.000 dinara.

U najvećoj opasnosti je kukuruz

Kada je reč o ratarstvu, u najvećoj opasnosti je kukuruz, ali nisu pošteđene ni soja i šećerna repa.

- Indikativno je i to što je ugrožen suncokret – njegov koren je dubok što znači da je suša zahvatila i dublje slojeve zemljišta. Ugroženost voćarstva zavisi od lokacije, vrste i opremljenosti voćnjaka sistemima za navodnjavanje. Ali tu je ipak situacija nešto bolja jer su voćnjaci uglavnom zaštićeniji - navodi dr Ana Vuković Vimić.

Međutim, priča ne staje na tome… Važno je pomenuti i energetiku.

- U vreme suša, hidroelektrane raspolažu znatno manjom količinom vode u akumulacijama, a povrh toga, voda je neophodna i za hlađenje u termoelektranama. S druge strane, s obzirom na visoke temperature, potrošnja struje je povećana.

Kako ističe Vuković Vimić, na udaru suša je i naše zdravlje zato što opada kvalitet vode i hrane.

- Naposletku dolazimo do zajedničkih efekata nekoliko negativnih posledica suša koji se međusobno pojačavaju.

Jednom u 872 godina

U najnaseljenijim gradovima, Beogradu i Novom Sadu, kiša nije padala sve do samog kraja meseca, tačnije do 26. juna. Prema podacima RHMZ-a, tog dana u Beogradu, zabeleženo je svega 0,1 mm padavina, a u Novom Sadu nešto više, 1,8 mm. Niš je za svojih 4,1 mm kiše trebalo da pričeka naredni dan, 27. jun.

Dakle, tokom 29 od ukupno 30 junskih dana, nije bilo padavina u ova tri grada. A čak i kada su konačno evidentirane, bila je u pitanju količina koja tek simbolično pokvasi sredinu – poput jutarnje rose ili čaše vode prosute po asfaltu.

Tako je proteklog meseca, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, palo između 0,1 i 7,1 odsto nekadašnjeg junskog proseka kiše. To će reći da je zabeleženo i do 1.000 puta manje padavina nego što je to uobičajeno za ovo doba godine.

- Usled klimatskih promena, povećana je klimatska varijabilnost. Period od juna do avgusta postaje sušniji, a klimatski maksimum padavina pomera se ka ranijim mesecima - kazala je dr Ana Vuković Vimić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu

Ali i dalje od toga… Pre 26. juna, kiša u Beogradu poslednji put pala je 29. maja. Dakle, u najkišovitijem delu godine svedočili smo nizu od 27 uzastopnih dana bez padavina.

Kako pokazuje analiza koju je za inicijativu Pravo na vodu uradio Igor Smolić sa Instituta za fiziku u Beogradu, ovakav niz predstavlja klimatski događaj koji se dešava jednom u 872 godine – pod pretpostavkom da se klimatski obrasci ne menjaju.

Srbija postaje toplija brže od globalnog proseka

Međutim, klima se i te kako menja – Srbija postaje toplija, i to brže od globalnog proseka. Stoga ono što se nekada nazivalo "ekstremnim", postaje – naša nova normala.

Dok se u prošlosti (1961-1990) javljala tek jedna sušna godina tokom jedne decenije, danas (2011-2020) je, prosečno, svaka druga godina – sa sušom. A ova 2025, po svemu sudeći, postaće deo sumorne statistike.

Proteklog meseca, suša je zavladala čitavom teritorijom naše zemlje u svoja tri različita pojavna oblika na osnovu standardizovanog indeksa padavina (SPI): kao umerena, ekstremna i izuzetna suša.

Na čak 27 od ukupno 29 stanica sa monitoringom vlažnosti – od Palića do Vranja – suša se javila u svom najozbiljnijem obliku, kao izuzetna suša. Stanje je nešto blaže u Somboru gde je suša „samo” ekstremna, a u najpovoljnijem položaju – makar u navedenom kontekstu – jeste Sjenica gde je tokom juna suša bila umerena.

Ako se ovakav trend nastavi – u budućnosti ćemo se suočavati ne samo sa žeđi, već i sa glađu.

BONUS VIDEO: