Srbija dobija novih 487 kilometara AUTOPUTEVA i brzih SAOBRAĆAJNICA: Vesić o PLANU RAZVOJA do 2027. godine!

Poslednjih 11 godina, Srbija je ostvarila značajan napredak u izgradnji saobraćajne infrastrukture, sa gotovo 500 kilometara novih saobraćajnica. Plan za naredne tri godine podrazumeva izgradnju još toliko puteva.

U emisiji "Uranak" na televiziji K1, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, govorio je kako će se ovaj plan sprovesti, koliko će novca biti uloženo u unapređenje saobraćajne infrastrukture, koji su ciljevi i koristi za društvo, kao i koje korake Srbija planira preduzeti kako bi osigurala uspeh ovog velikog infrastrukturnog projekta.

- Ako se dobro organizujemo, završićemo 487 km koje je predsednik obećao. Od 2012. godine smo već izgradili 468 km, ali planiramo da do 2026. godine završimo nekoliko ključnih deonica. Prvo ćemo završiti Moravski koridor, koji povezuje dva autoputa - Miloš Veliki i Beograd-Niš, spajajući petlju Preljine sa petljom Pojate. Takođe, planiramo da dovršimo ceo Fruškogorski koridor, koji će povezati Rumu i Irig sa Novim Sadom - rekao je on i dodao:

- Ove godine ćemo završiti kompletan Miloš Veliki do Požege, dok će radovi na dva autoputa iz Požege trajati do 2026. godine, ali će do tada biti završeno svega tri kilometra. Radimo na autoputu Požega - Beograd - Sarajevo do Višegrada, podeljenom na dve deonice. Ugovorili smo prvu deonicu od 31 km do Mačkovog kamena, odnosno do skretanja za Čajetinu, dok će radovi na preostalih 31 km biti u toku. Takođe, započinjemo izgradnju drugog autoputa prema Boljerama, granici sa Crnom Gorom. Naš cilj je da završimo celokupni Dunavski koridor.

Objasnio je troškove izgradnje autoputa.

- Na primer, autoput Beograd - Sarajevo čini 82% cele saobraćajnice i ima veliki deo u tunelima, na mostovima i visokim nasipima, što znatno poskupljuje projekt. Na 60 km trase, gotovo 21 km je u tunelima, što se množi s dva. Cena može varirati. Kada se završi autoput, svi radovi se sabiraju kako bismo mogli tačno odrediti ukupne troškove. Procenjujemo da će oko 40% od ukupnih 17,8 milijardi evra biti utrošeno na infrastrukturu, uključujući putnu i železničku infrastrukturu. Pruga Beograd - Niš će koštati dve milijarde sedamsto pedeset miliona evra, a gradnju planiramo započeti ove godine. U budžetu Srbije za infrastrukturu ove godine je odvojeno skoro četiri milijarde evra, što je povećanje u odnosu na prošlu godinu kada je iznosilo tri milijarde evra - rekao je on.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Od Beograda do Subotice za 70 minuta

- Do kraja ove godine planiramo da završimo izgradnju tih 108 km pruge. Potrebno će nam oko tri meseca da testiramo pruge. Već smo naručili pet brzih vozova iz Kine, od kojih će dva stići već u martu, a preostala tri nešto kasnije. Građani će već sledeće godine u ovo vreme putovati od Beograda do Subotice za sat i deset minuta. Putovanje od Vrbasa do Novog Sada trajaće samo 15 minuta, dok će se od Vrbasa do Beograda stizati za 51 minut. Trenutno imamo preko dve hiljade pretplatnih karata između Beograda i Novog Sada, koje koriste ljudi koji svakodnevno putuju i žive u jednom gradu, a rade u drugom. Zato smatramo da su brze pruge i putevi od izuzetnog značaja, jer podstiču veću mobilnost stanovništva, omogućavajući im fleksibilnost da žive u jednom gradu, a rade u drugom - rekao je on.

Šta će omogućiti obilaznica koja se trenutno gradi?

- Obilaznica koju trenutno gradimo omogućiće izgradnju još dva mosta na Dunavu. Naime, planiramo izgradnju novog mosta kod Ade Huje, koji će se nalaziti na trasi produžetka autoputa Beograd - Zrenjanin. Kada završimo izgradnju ovog mosta, saobraćaj će se direktno preusmeravati na autoput Beograd - Niš, sa izlazom kod petlje Lasta. Nakon završetka mosta kod Vinče, koji se nalazi na obilaznici oko Bubanj potoka, prema petlji Boleč i Pančevu, planiramo rekonstrukciju Pančevačkog mosta. Ovaj most već neko vreme zahteva obnovu, a završetak radova na njemu značajno će promeniti izgled ovog dela grada - rekao je on i dodao:

- Nadam se da ćemo ove godine moći započeti radove na sektoru C, odnosno obilaznici koja vodi od Bubanj Potoka prema Pančevu. Ova deonica obilaznice ima posebne zahteve, s obzirom da obuhvata kako železničku, tako i drumsku obilaznicu. Planiramo prvo završiti deo do petlje Boleč, čime ćemo povezati Leštane i Boleč. Naša ideja je da sledimo smernicu četiri trake od Smedereva do Leštana, s ciljem rasteretanja Smederevskog puta kroz Beograd. Naime, proširenje Smederevskog puta kroz Beograd nije moguće, ali smo svesni potrebe za unapređenjem saobraćajne infrastrukture, stoga planiramo proširenje do Leštana. Ovo je deo našeg projekta koji dodatno potvrđuje našu posvećenost poboljšanju saobraćajne povezanosti u Beogradu.

Foto: K1 printscreen

Sto minuta do Niša brzom prugom

- Tender za nadzor raspisujemo u januaru, a planiramo da objavimo tri tenderska poziva. Ovaj projekat se realizuje u saradnji sa Evropskom unijom. Deonica na kojoj radimo podeljena je na tri segmenta. Do maja, najkasnije, planiramo raspisati tender za drugu i treću deonicu radi izvođenja radova. Za prvu deonicu, tender će biti raspisan do kraja ove godine, što znači da će radovi uskoro početi. Naš prioritet je završetak brze pruge do Niša, a nakon toga planiramo nastaviti prema Skoplju - rekao je on i dodao:

- Trenutno sarađujemo sa Evropskom unijom na deonici Niš - Brestovac, koja iznosi 23 kilometra. Ostaje još 13 kilometara kroz Srbiju do granice sa Severnom Makedonijom. Sa vladom Severne Makedonije smo potpisali sporazum o zajedničkom radu na deonici od granice do Skoplja, što će rezultirati brzom prugom od Niša do Skoplja. Takođe, pregovaramo sa vladom Bugarske o novoj trasi brze pruge između Niša i srpsko-bugarske granice. Trenurno radimo rekonstrukciju pruge Niš-Dimitrovgrad sa brzinom od 120 km/h. S obzirom da Bugarska gradi svoj deo pruge od Sofije do Dragomana, planiramo zajedno sa nima da radimo rekonstrukciju do granice.

Naše brze pruge će postati profitabilne tek kada postanu međunarodne.

- Turci takođe grade svoj deo pruge od Istanbula prema bugarskoj granici, a cilj je da se spoje Sofija i bugarsko-turska granica. Na taj način, imaćemo brzu prugu od Niša do Istanbula, a Niš će postati značajno evropsko železničko čvorište. Naše brze pruge će postati profitabilne tek kada postanu međunarodne. Planiramo da do 2026. godine imamo voznu liniju do Budimpešte, s obzirom da i Mađarska završava svoj deo pruge. Samo kada postanu međunarodne, brze pruge postaju atraktivne ne samo kod nas, već i širom Evrope, jer tada možemo ostvariti realne ekonomske cene - rekao je on i dodao:

U Srbiji brže raste građevinski sektor nego u Evropi

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

- Prošle godine smo izdali oko 52 hiljade radnih dozvola za strance, naglašavam da ova statistika ne obuhvata strance sezonce. Najveći broj sezonskih stranaca nalazi se u sektorima poljoprivrede i građevinarstva. Ako bismo uzeli u obzir i njih, broj bi sigurno premašio sto hiljada. U stvari, beležimo povećanje od skoro 50 posto u poređenju sa 2022. godinom, a uveren sam da će se ovaj trend nastaviti i tokom ove godine - rekao je on i dodao:

- Najveći broj radne snage dolazi iz zemalja poput Kine, Turske, Rusije, Indije, Nepala i Kenije, što ukazuje na rastući trend. Srbija je postala srednje razvijena zemlja, jer strani radnici dolaze ovde u potrazi za većim zaradama u poređenju sa svojim matičnim zemljama. Prisustvo strane radne snage često je karakteristično za razvijene privrede, što ukazuje na povećanu potrebu za radnom snagom i ekonomskim rastom.

Foto: Printscreen/Tanjug

Brzi rast građevinskog sektora u Srbiji

- U trećem kvartalu prošle godine, beležimo značajan porast u građevinskom sektoru od 16 odsto, dok je u Evropi taj porast iznosio svega 0,3 odsto. Brzi rast građevinskog sektora u Srbiji ukazuje na potrebu za dodatnim radnicima, što samo potvrđuje dinamični ekonomski napredak koji beležimo - zaključio je Goran Vesić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ostavite komentar