GOJAZNOST će uništiti SRBIJU: Zvuči ludo, ali RODITELJI i DRŽAVA se bore PROTIV zdravlja DECE

Svetska Federacija gojaznih upozorava, da će za desetak godina polovina stanovnika planete biti u kategoriji gojaznih. U Srbiji do 2035. godine preti da gojaznost kod odraslih poraste za čak 34 odsto, dok će broj obolele dece rasti do 5 odsto.

Šta bi trebalo da se uradi po pitanju gojaznosti i kako promeniti navike, u emisiji "Mi danas" na televiziji K1, govorili su dr Snežana Lešović, Mile Gvozdenović iz Udruženja borbe protiv gojaznosti i dr Tatjana Mraović.

- Rešavanje problema gojaznosti ne treba odlagati. Moramo biti svesni činjenice da je to najčešće hronično oboljenje, nažalost i kod dece. Ono što nas najviše brine je to što naša deca ostvaruju sve teži stepen gojaznosti i da 80 odsto gojaznih adolescenata, ostaje gojazno u odrasloj životnoj dobi. Komplikacije gojaznosti se javljaju u sve ranijem uzrastu. Imaćemo puno problema, čitavi timovi stručnjaka su potrebni za rešavanje ovog problema - rekla je dr Snežana Lešović.

Doktorka je dodala i da je svako gojazno dete ono čiji indeks telesne mase je iznad 97 percentila, kao i da svaki roditelj treba da pita pedijatra prilikom odlaska na kontrolu, da li je dete normalno uhranjeno, kako bi se sprečila pojava gojaznosti ili preventivno delovalo.

- Gojaznost je hronično oboljenje i zaista ne postoji deo tela ili krvni sud, koji ne može biti oštećen ukoliko imamo višak masnog tkiva. Komplikacije se javljaju sve ranije. Uspeh lečenja gojaznog deteta je motivisanost samog deteta da bude zdravo, ali i podrška sam porodice, puno istrajnosti, ali i svakodnevna edukacija - zaključila je dr Snežana Lešović.

Foto: Printscreen/TV K1

Mile Gvozdenović i sam se borio sa gojaznošću, težio je preko 206 kg, ali je upornošću i pridržavanjem saveta lekara uspeo da se izbori sa ovim problemom. Smatra se da je u ovom slučaju, koji Srbija ima, najpotrebnija preventiva i podrška struke.

- Deca imaju ozbiljne probleme gde god se pojave. Treba da radimo na preventivi, jer bez nje, podrške struke, medija, ništa nećemo uspeti i umrećemo gojazni. Mnogi roditelji prave grešku, jer čim se dete  pobuni oni odmah reaguju instiktivno da ga zaštite. Imali smo primer u Tiršovoj, gde smo smesili dete da bude 21 dan na intoleranciji, dovedu ga ujutru, dete ima šećer 21. Šta je problem? Majka je kupila kilo baklava da se oprosti od slatkog - rekao je Gvozdenović u emisiji "Mi danas".

On je napominuo i da ovde ne greše samo roditelji, već i država.

- Da li ste videli da u nekoj školi može da se kupi zdrav hrana? Da li u Kliničkom centru imate da kupite nešto zdravo? Na svakom koraku su deca izložena, dostupno im je što više slatkiša, igrice, mnogo primaju informacija i sve više gojazne dece jede uz taj kompjuter. Fizičke aktivnosti ne postoje, druženja nisu kao što su bila i roditelji imaju ozbiljan za decu, gde dolazimo u ekstremnu gojaznost, gde zdravstveni sistem neće moći da izdrži sve to, jer bolesti su znatno izraženije kada je osoba gojazna - zaključio je Mile Gvozdenović iz Udruženja za borbu protiv gojaznosti.

Foto: Printscreen/TV K1

U proteklih pet godina, došlo je do velikog skoka gojazne dece, a doktorka Tatjana Mraović istakla je da ovakve pacijente isključivo moraju da leče doktori.

- Poslednjih pet godina je donelo sunovrat. Na prvom mestu je nesvesnost roditelja da su im deca gojazna, budite sasvim sigurno, da je mnogo dece proglašeno za krupniji su, izvući će se u pubertetu, ne znam šta im je, ne jedu puno. To je prva stvar koja treba da nam otvori oči. Ne samo za decu, već same roditelje. Trebalo bi da bude ozbiljna kampanja, u kojoj samo struka treba da se pita. Mnogo ljudi daje sebi za pravo da leči ovakve pacijente, a greške umeju da dovedu do ove bolesti. Neki imaju sreće da dođu do dijetologa, mnogi ne. Pojava bolesti je pre značajna, od toga da ta deca imaju metaboličke poremećaje sa skokom pritiska već u sedmoj ili osmoj godini, sa holesterolima, trigliceridima, povećanim šećerom, do odsustva ciklusa i neplodnosti sa 20. godina. Devojčice već uveliko gube ciklus zbog policističnih jajnika, insulinske rezistencije. Šta je razlog? Pogrešna ishrana uz minornu fizičku aktivnost i apsolutno pogrešnu - rekla je doktorka Tatjana Mraović.

Foto: Printscreen/TV K1

Doktorka je otkrila i zbog čega nas hrana razboljeva.

- Zato što je ne koristimo kao lek. Pogrešno smo shvatili, koje količine i koju vrstu hrane treba jesti. Sve se manje kuva, u pogrešnoj ambalaži, što može da bude takođe razlog za razboljevanje. Mnogo se toga u tanjiru promenilo. Ne mislim da je i hrana kao što je nekada bila. Mnogo manje individualnih proizvođači rade, delimično je i taj kvalitet hrane doveo do ovoga, ali pre svega je to način pripremanja, količina hrane koju pojedemo i brza hrana. Brza hrana nije više samo fast fud, nego sve ono što se ne sprema, što deca usput pojedu i što je jedan neregularan broj obroka. Zaboravljena je i fizička aktivnost, imali smo koronu koja je, sigurna sam, pokvarila čitavu ovu priču.

Dr Mraović je istakla da je lečenje dugotrajan proces i da roditelji snose jedan deo krivice.

- Loše stvari se ispravljaju na terapijama. Kontrolišemo na nedelju, dve, tri. Ovo je dugoročan proces lečenja i uloga roditelja je velika. Treba meriti, spremati, kontrolisati, uticati na dete. Druga kategorija je, gde roditelji već deci od godinu dana daju čija semenke. U želji da pomognu deci, oni su otišli u drugu krajnost, smatrajući da je to zdravo. Zarad te hrane koja je takva kakava jeste, mi danas imamo popriličan broj intolerancija na hranu. Posebno to ne treba da se radi deci. Jako je bitna edukacija i razgovor, ali i redovne kontrole - zaključila je dr Tatjana Mraović u emisiji "Mi danas" na televiziji K1.

Ostavite komentar