AI ZA ŠEST SATI RAZBIO NAPOLEONOVU ŠIFRU STARU 217 GODINA: Otkriven tajni izveštaj!
podeli vest:
Inženjer Karter Čerč uspeo je da pomoću veštačke inteligencije (AI) za šest sati dešifruje pismo napisano po nalogu Napoleona Bonaparte pre 217 godina, prenosi danas Juronjuz.
Dokument nije bio pismo koje je lično napisao Napoleon, a poticao je iz štaba vicekralja Italije, Ežena de Boarnea, i predstavljao je šifrovani izveštaj o stanju trupa, prosleđen po Napoleonovom nalogu.
Čerč, inženjer u kompaniji za sajber bezbednost “SentinelOne”, objavio je na društvenim mrežama da je model GPT-6 Astra kompanije OpenAI dešifrovao šifrovano pismo iz 1809. godine, poslato francuskom generalu Ogistu de Marmonu.
On je naveo da je model veštačke inteligencije transkribovao sliku kako bi razbio šifru za otprilike šest sati. “Astra je podelila sliku dimenzija 1.202 sa 1.836 piksela na redove, pročitala znakove, utvrdila koji od 175 ručno crtanih simbola predstavljaju isti znak napisan dvaput, i tek tada počela sa razbijanjem šifre”, napisao je Čerč u blog objavi.
Napoleon Bonaparta wikipedia.org
Nekoliko istraživača je tokom decenija pokušavalo da rekonstruiše sadržaj dokumenta, ali niko nije uspeo da ga potpuno dešifruje. Kako se navodi, Astra je obavila ceo posao od početka do kraja, uključujući transkripciju slike, analizu šifre homofone zamene, pisanje koda i ukrštanje podataka sa istorijskim zapisima. Tekst je otkrio položaje bavarskih, poljskih i francuskih snaga u vreme kada se Evropa približavala ratu.
Marmon, koji je komandovao francuskim trupama u Dalmaciji, rizikovao je da ostane odsečen u slučaju austrijskog napada. Napoleon je 16. marta naložio Eženu da obavesti Marmona o položajima glavnih francuskih i savezničkih snaga, uz instrukciju da poruka bude napisana šifrom i preneta posredstvom pouzdanog oficira.
Koristeći dešifrovane podatke o brojnosti trupa, oficirskim činovima i položajima jedinica, Čerč je ponovo datirao dokument na kraj marta 1809. godine, oko dve nedelje pre nego što su austrijske snage pokrenule ofanzivu. Čerč je 18. septembra objavio celokupnu dokumentaciju svog istraživanja, uključujući transkript, šifrantske tabele i skripte koje drugima omogućavaju da reprodukuju rezultat.
Prema Čerčovim rečima, istraživač iz Tokija, Satoši Tomokijo, koji vodi sajt “Cryptiana”, pregledao je rešenje i označio unos kao “rešen”.
BONUS VIDEO: Može li tehnologija da čita naše misli? | URANAK1
Ostavite komentar