SRBIJA MEĐU NAJOPASNIJIM ZEMLJAMA ZA VOZAČE Kod nas je rizik od pogibije u saobraćaju drastično veći nego u Evropi

U Srbiji u saobraćajnim nesrećama poginu 72 osobe na milion stanovnika, dok evropski prosek iznosi 48. Ovi podaci pokazuju da su građani naše zemlje znatno ugroženiji od prosečnih Evropljana, upozorio je profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Mijan Vujanić.

On je istakao da Srbija po stepenu razvijenosti nije ni među najnerazvijenijim, niti među najrazvijenijim državama, zbog čega bi bilo očekivano da bude približno evropskom proseku i kada je reč o bezbednosti saobraćaja.

Međutim, statistika pokazuje drugačiju sliku.

„Saobraćaj je odraz kulture Srbije“

Vujanić je ocenio da ponašanje ljudi u saobraćaju oslikava njihov odnos prema životu i društvu u celini.

„Saobraćaj je reprezent načina života i ono što vidimo u saobraćaju je odraz kulture Srbije“, rekao je on za Tanjug.

Prema njegovim rečima, jedan od problema je i neadekvatan način kažnjavanja vozača koji krše propise i izazivaju nezgode. Smatra da novčane kazne, naročito kada postoji mogućnost popusta za brzo plaćanje, nisu dovoljno efikasne.

Novčane kazne nisu dovoljne: Predlaže oduzimanje dozvole

Profesor smatra da bi za vozače mnogo ozbiljnija kazna bila privremena zabrana upravljanja vozilom.

Kao primer naveo je predlog da osoba koja napravi prekršaj mora nekoliko dana da ostavi automobil u javnoj garaži i plati njegovo parkiranje.

„Za vozača u Srbiji kazna je oduzimanje dozvole i zabrana vožnje. Ja stalno predlažem da ako neko pogreši u saobraćaju, da se kazni tako što će dva ili pet dana da parkira auto u javnoj garaži i da plati. Onda ima štetu jer mora da plati, a drugo, nema auto dva dana“, objasnio je Vujanić.

Čovek je odgovoran za više od 80 odsto nezgoda

Govoreći o uzrocima velikog broja saobraćajnih nesreća, Vujanić je naglasio da je ljudski faktor ubedljivo najvažniji.

Prema njegovim rečima, zbog greške na putu godišnje se dogodi najviše do 10 odsto nezgoda, dok je zbog kvara ili otkazivanja vozila uzrokovano do tri odsto.

„Šta ćemo sa ostalih više od 80 odsto nezgoda koje nisu vezane ni za otkaz vozila ni za grešku puta? Sve ovo ostalo, kad odbijete vozilo koje je zanemarljivo i greške puta, ostaje na čoveku“, istakao je profesor.

On smatra da vozači u Srbiji često potcenjuju opasnost i ne razmišljaju dovoljno o tome da neodgovornom vožnjom mogu ugroziti ne samo sebe već i živote drugih ljudi.

Kao posebno opasan primer naveo je slučajeve kada vozač autobusa zaspi za volanom, jer tada ne rizikuje samo sopstveni život već i živote putnika.

Alkohol nije glavni uzrok najvećeg broja nesreća

Vujanić je ukazao i na to da alkohol nije odgovoran za najveći broj saobraćajnih prekršaja i nezgoda, već da mnogo veći problem predstavljaju nepažnja i olako shvatanje vožnje.

Prema njegovim podacima, između 10 i 12 odsto prekršajnih prijava odnosi se na alkohol, dok je alkohol uzrok oko tri odsto saobraćajnih nezgoda.

„Onih 97 odsto nisu alkoholisani i tu je bukvalno u pitanju nepažnja i olako doživljavanje vožnje, odnosno neprihvatanje da je to opasno i da možete ugroziti i sebe i druge“, rekao je on.

Dodao je da su nezgode izazvane alkoholom često praćene teškim posledicama, ali da njihov broj nije toliko veliki kao što se često misli.

Japan primer kako se postiže bezbednost u saobraćaju

Kao primer zemlje koja je postigla visok nivo bezbednosti na putevima, Vujanić je izdvojio Japan.

Prema njegovoj oceni, tome su doprineli rigorozne kazne za kršenje propisa, bezbedna vožnja, kvalitetna vozila i semafori.

Profesor je posebno naglasio značaj poštovanja drugih učesnika u saobraćaju i svesti o vrednosti ljudskog života.

„Oni su to postigli uvažavanjem, oni su ljudi kod kojih se lako mogao dići nivo ophođenja, da se uvažava tuđi život“, zaključio je Vujanić.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar