KULTUROLOG BORIS TRBIĆ: Poznavanje istorije sprečiće rasistički i ignorantski odnos prema svetu (VIDEO)

Kulturolog i dramaturg Boris Trbić ocenio je danas u emisiji "Kulturno" na televiziji Tanjug da će poznavanje istorije sprečiti rasistički, diskriminatorski i ignorantski odnos prema svetu.

Trbić je rekao da "moramo znati o svojoj prošlosti, ne može se bez toga".

Prema njegovim rečima, zbog nepoznavanja prošlosti postoji izvesna doza konfuzije u razumevanju svega što se ovde događa u svetu.

Navodeći da su "sve kulture hibridne i relacione", Trbić je naveo kao primer kafe kulturu u Beogradu, koja je počela ovde 1922. godine i doneli su je ljudi iz Barselone.

Trbić je rekao da tada kafe kultura ovde nije postojala izuzev u kafedžinicama i kafanama, dok je "vrsta kafe kulture gde kupijete late, kapućino i makjato došla sa rastom srednje klase pre 10, 15 godina.

Kao prvi u istoriji Tehnološkog univeziteta u Svinburnu u Australiji, gde predaje istoriju filma i scenario, Trbić je pre nekoliko godina dobio nagradu za saradnju i pomirenje sa Aboridžinima.

Napominjući da mnogo radi sa autohtonim zajednicama, Trbić je pomenuo i da je bio prijatelj sa Sretenom Božićem (1932-2026), borcem za prava australijskih starosedelaca, koji mu je dao svoj poslednji intervju.

Trbić je naglasio da ga zanimaju manjine, poput rodnih i seksualnih, kao i da smatra da "postoje pozitivne stvari u vouku (woke)", ali da se njima ne govori "zato što su nam neke stvari dosadile".

"Nije dobro vređati osobu nikada i diskriminisati ljude, ali istovremeno se čini medveđa usluga ukoliko pokušavate da forsirate reprezentaciju u narativu, koju ona organski ne trpi", naveo je Trbić.

Prema njegovim rečima, zbog toga postoje veliki problemi sa gledanjem određenih serija i filmova na Netfliksu, jer ne govore ne organski način.

"Oni jesu politički korektni na način koji se unosi u lice. Govori se o stvarima da bismo o tim stvarima govorili, a ne zato što je životno zainteresovan za te zajednice i njihovu reprezentaciju. Zato je ova vrsta reprezentacije problematična", ocenio je kulturolog.

Trbić je upozorio da "to ne znači da ne treba predstavljati te zajednice".

"Nije u pitanju predstavljanje, nego 'tokenističko' predstavljanje, odnosno način da se nešto radi zbog toga da bi se zadovoljio fondaški pristup", rekao je Trbić.

Dok danas svi govore da je potrebno imati više žena na filmu i u tehničkim zanimanjima, Trbić je dodao da je u svojoj filmskoj školi uspeo sa svojim timom da poveća njihovo učešće, posebno kao direktora fotografije.

"To je jako važno i u tom smislu u poslednjih 20 godina napravili smo određeni iskorak u tom pravcu. Palestinska kinematografija ima najveći broj istaknutih žena režisera u krugu Trećeg sveta", istakao je.

Trbić je ocenio da se kod nas moraju postaviti osnovna pitanja, a to su klasna, istorijska i nacionalna, koja se odnose na "traume iz prošlosti neadresirane 50 godina", kao što su građanski rat u Drugom svetskom ratu ili Jasenovac, ali i drugo.

Zainteresovan za te teme, Trbić je sa Jelenom Tucaković bio autor knjige "Na kraju aleje lipa: triptih o poslednjim danima" (2022) o streljanju slikara u Sremu tokom Drugog svetskog rata Danice Jovanović, Rafaila Momčilovića i Save Šumanovića.

Trbić je ukazao postoje milioni ljudi u svetu koji će reći da je "ovde život neizdrživ", ali da smatra da "ako neko ide na letovanje - život mu nije neizdrživ".

Kako neko ko je napustio odavno Srbiju i karijeru gradio u Australiji, Trbić je rekao da nije napustio "zemlju od medenih kolača", nego je otišao videvši da će "neko negde drugde prepoznati da sin učiteljice i mašinskog tehničara može da se bavi svojim poslom".

Trbić je dodao da to ne govori sa ogorčenošću, ne smatra sebe za mučenika i vratio se ovde da prozvodi nešto na kulturnom planu.

Istakavši da je neko ko o stvarima priča na način koji je dozvoljiv, realan i odgovara njegovoj percepciji, Trbić je dodao: "Ne mogu da budem deo bilo kakve polarizacije. To nisam tamo, nisam ovde".

Sa Draganom Gavrilovićem je radio na filmu "Kajmakčalan" (2025) koji je prikazan na RTS-u i u Australiji, a Trbić je naveo da je imao "odličnu recepciju", a trenutno se nalazi na platformi Amazon prajm.

Naglasivši da je film radio kao "ukorenjeni kosmopolita", koji zna odakle je, ali je i građanin sveta, Trbić je rekao da to znači da može da veruje u transnacionalne veze i da svako treba da ima ista prava, ali i njih traži za sebe.

Trbić je istakao da nije konformistički kosmopolita bez korena, i smatra da je "ukorenjeni kosmopolitizam velika potreba sveta".

Prema njegovim rečima, ukorenjeni kosmopolitizam znači da nemate ni utopijski, ni distopijski odnos prema građanstvu sveta.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar