KAKVE PROMENE STIŽU ZA ĐAKE U SRBIJI? Ministar Stanković za K1 otkriva: "Škole će imati veću vaspitnu ulogu"

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković gostovao je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, gde je govorio o broju đaka prvaka, demografskim kretanjima i promenama koje očekuju mrežu osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Ove godine u prvi razred polazi oko 62.500 đaka, a Stanković kaže da taj broj potvrđuje da se posledice demografskog pada i dalje osećaju.

“To je broj koji ne pokazuje uzlet kada je reč o demografskom trendu, već odražava sadašnju situaciju. Natalitet se podiže, ali to još nije skok koji nam je potreban. Situacija nije ravnomerna u celoj zemlji”, rekao je Stanković.

Prema njegovim rečima, upravo zbog promena u broju učenika jedna od važnih tema biće reforma mreže osnovnih i srednjih škola, ali i univerziteta u Srbiji.

Šta čeka mrežu škola

“Naša mreža napravljena je za neke druge socijalne, ekonomske i tehnološke prilike. Moramo da je prilagođavamo sadašnjem stanju, očekivanjima društva i tržištu. Obrazovanje moramo da pretvorimo u neku vrstu prednosti naših ljudi u tržišnoj utakmici, bilo u zemlji, regionu ili globalno”, kazao je Stanković.

K1 televizija

 

Broj prvaka je, kako je dodao, približno isti kao prethodne godine, ali će dugoročno biti neophodno prilagođavanje školske mreže.

“Moraćemo da objedinjujemo škole. Tu postoji čitav niz problema koji se odnose na smeštajne kapacitete i transformaciju škola. Pored objedinjavanja, išao bih i na infrastrukturno prilagođavanje objekata za jednosmenski, obogaćeni boravak, tamo gde je moguće da sva deca idu u jednu smenu”, rekao je ministar.

Ideja je, kako objašnjava, da škola ne bude samo mesto za sticanje znanja, već da kroz dodatne aktivnosti ima i veću vaspitnu i socijalnu ulogu.

“Škola bi, pored obrazovne i saznajne, imala i vaspitnu ulogu. Kroz slobodne aktivnosti deca bi se socijalizovala, učila različite veštine i otkrivala svoje talente” dodao je.

Novi obrazovni profili i potrebe tržišta

Govoreći o srednjim školama, Stanković je naveo da je tokom prethodne dve godine otvoreno skoro 40 novih obrazovnih profila, formiranih prema standardima kvalifikacija i potrebama tržišta rada.

Prema njegovim rečima, prilikom njihovog uvođenja vodi se računa o potrebama poslodavaca, ali cilj obrazovanja nije samo stvaranje radne snage.

“Transformišemo znanje u sticanje kompetencija za tržište rada, ali ne svodimo obrazovni proces samo na formiranje ljudi koji treba da učestvuju na tržištu. Želimo da podstaknemo decu da nakon srednje škole nastave obrazovanje i upisuju fakultete”, rekao je Stanković.

Dodao je da pažnja ne bi trebalo da bude usmerena samo na nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku, već i na društvene i humanističke nauke.

“Potrebno je da postoji prostor i za društvene i humanističke nauke, koje jesu u krizi. Jedan od dugoročnih ciljeva države trebalo bi da bude da ih postavi na nove osnove, ali to nije jednostavan proces. Mnogo toga mora da se koriguje”, kazao je Stanković.

Koji smerovi su najtraženiji

Govoreći o najtraženijim obrazovnim profilima, Stanković je rekao da su gimnazije i dalje među najtraženijim školama i da su popunjene, ali da veliko interesovanje postoji i za stručne škole, posebno za smerove koji učenicima omogućavaju da relativno brzo pronađu posao nakon završetka školovanja.

“Gimnazije su popunjene. Stručne škole i te kako imaju upisne pragove, posebno one koje imaju dobru prohodnost na tržištu rada nakon tri ili četiri godine školovanja”, rekao je Stanković.

Kao neke od najtraženijih naveo je zubotehničke i fizioterapeutske smerove, kao i profil tehničara mehatronike, koji je uveden ove godine.

“Tehničar mehatronike ima stopostotnu popunjenost. Razlog je koncept dualnog obrazovanja i kvalitetna nastava koja povezuje teoriju i praksu, ali i mogućnost da učenici vrlo brzo nakon završetka škole pronađu posao u industrijama kojima su potrebne njihove veštine i znanja”, objasnio je ministar.

RINA

 

Škole pred izazovom demografskog pada

Govoreći o obrazovnim kapacitetima, Stanković je rekao da je u prethodne dve godine uvedeno oko 40 novih obrazovnih profila, u skladu sa potrebama tržišta rada. Ipak, kao jedan od najvećih problema izdvojio je demografski pad.

“Za dve godine napravili smo 40 novih profila, prateći tržište. Kod nas je veći problem demografija kada govorimo o stručnom obrazovanju i obrazovnim profilima. Već dve ili tri decenije imamo stagnaciju ili pad broja stanovnika, što nam ne omogućava da razvijamo obrazovne kapacitete jer nemamo dovoljno đaka”, rekao je Stanković.

Kako je naveo, mali broj učenika u pojedinim sredinama može da dovede i do gubitka određenih obrazovnih ustanova.

“Mi gasimo samo odeljenja u kojima imate nula ili jednog đaka. U nekim mestima moramo da održavamo takva odeljenja kako bismo sačuvali makar neku perspektivu za život u tim sredinama. Ne vodimo se time da nešto odmah ukidamo, već pokušavamo da damo šansu manjim mestima da se oporave i ponovo ožive”, objasnio je ministar.

Investicije i opstanak škola

Prema njegovim rečima, opstanak škola u manjim sredinama тесно je povezan i sa ekonomskim razvojem i dolaskom novih investicija.

“To je povezano sa dolaskom novih investicija. Predsednik često govori da jedna opština može da živne kada dođe veća investicija. Tada se postojeća radna snaga, ali i mladi koji dolaze, više vezuju za taj kraj, jer dobijaju priliku da pronađu posao i tu grade svoju budućnost”, dodao je Stanković.

Ostavite komentar