SNIMA VAS DRON, A KAZNA STIŽE BEZ POLICIJE: Kako radi novo "oko" nad srpskim putevima?

Srpska saobraćajna policija ovog leta je prvi put masovno podigla dronove iznad magistralnih pravaca, i to baš na deonicama kojima najviše vozila prolazi ka moru.

Rezultat - vozači koji su navikli da preticanje preko pune linije "provuku" kad ne vide policajca, sada završavaju na spisku prekršilaca, a da uopšte nisu primetili da ih neko posmatra.

Kako je počelo

Prve akcije snimljene su na putu Nova Varoš - Borova Glava, na jednoj od najfrekventnijih deonica ka crnogorskom primorju, baš u vikendu kada je saobraćaj bio najgušći. Za samo nekoliko sati rada, dron je zabeležio 15 nepropisnih preticanja preko pune linije - prekršaja koji spadaju među najčešće uzroke teških nesreća.

MUP potom nije krio da je ovo tek početak. Najavljeno je da će službenici odeljenja bezbednosti u svim regionalnim centrima, kao i Mobilna jedinica saobraćajne policije, tokom čitave nedelje sprovoditi pojačane kontrole uz upotrebu dronova, radara i sistema video-nadzora. Fokus je na prekršajima koji najčešće dovode do teških posledica - prekoračenju brzine, opasnom preticanju, korišćenju telefona za volanom, vožnji pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, kao i nevezivanju pojasa.

Iz policije poručuju da će se ovakav nadzor nastaviti i da vozači treba da računaju da prekršaj može biti sniman u bilo kom trenutku, bez obzira da li vide patrolu.

Šta dron zapravo hvata

Princip je jednostavan. Bespilotna letelica pozicionira se iznad kritične tačke - mesta gde se prekršaji najčešće dešavaju i koje je teško stalno pokrivati klasičnom patrolom - i iz vazduha prati ponašanje vozača. Kada operater primeti prekršaj, informacija se odmah prosleđuje ekipi na terenu koja zaustavlja vozilo, ili se, ako zaustavljanje na licu mesta nije moguće, prekršaj procesuira naknadno na osnovu snimka.

Saobraćajna policija najavljuje i digitalizaciju rada - uvođenje Android uređaja za terenske službenike i dronova koji neće služiti samo za hvatanje prekršilaca, već i za uviđaje saobraćajnih nezgoda i praćenje gužvi na putevima.

Ko odgovara kad vas snimi dron, a ne zaustavi vas patrola

Ovde se najviše vozača pita - šta ako me dron snimi, a niko me nije zaustavio? Zakon o bezbednosti saobraćaja, Zakon o policiji i Zakon o prekršajima to jasno regulišu. Policijski službenici imaju pravo da radi otkrivanja i dokumentovanja prekršaja koriste tehnička sredstva, a fotografije i video-snimci nastali tom opremom, uključujući i dronove, mogu se koristiti kao dokaz u prekršajnom postupku.

Kada vozilo nije zaustavljeno na mestu prekršaja, MUP po ustaljenoj proceduri prvo utvrđuje vlasnika vozila i traži da se izjasni ko je upravljao vozilom u trenutku prekršaja. Vlasnik je po zakonu dužan da odgovori. Ako potvrdi da je sam vozio ili prijavi ko jeste, protiv te osobe se vodi prekršajni postupak. Ako odbije da da podatke, ne odgovara za sam saobraćajni prekršaj, ali može snositi posledice zbog nepoštovanja zakonske obaveze da prijavi ko je upravljao vozilom, piše Kurir.rs.

Region prati isti trend

Slična priča odvija se i kod suseda. Crna Gora je, praktično paralelno sa Srbijom, uvela dronove na putu Podgorica - Sutomore - Bar i u okolini Ulcinja i Bara, gde su za kratko vreme zabeleženi brojni prekršaji i čak jedno hapšenje motocikliste koji je pokušao da pobegne policiji. Tamošnja policija ističe da se ovakav nadzor sprovodi po uzoru na praksu zemalja Evropske unije.

Kako to rade u svetu

Srbija i region se time nadovezuju na trend koji je već odavno zaživeo u drugim delovima sveta.

Španija je jedan od najčešće navođenih primera - Civilna garda raspolaže flotom od preko 40 dronova i 12 helikoptera opremljenih kamerama za praćenje saobraćaja, a na pojedinim deonicama vozače na to unapred upozorava poseban saobraćajni znak sa simbolom drona i helikoptera. Prekršaji se mogu prijaviti na licu mesta ili obraditi naknadno, na osnovu snimka.

Sjedinjene Američke Države imaju najdužu tradiciju u ovoj oblasti - policijske uprave počele su da koriste dronove za uviđaje nezgoda i nadzor saobraćaja još pre više od decenije, a broj agencija koje ih koriste od tada je višestruko porastao. Poslednjih godina razvija se i koncept "dron kao prvi reagovalac", gde bespilotna letelica stigne na mesto događaja pre patrolnog vozila, dok novi savezni propisi olakšavaju letove van vidokruga operatera i otvaraju prostor za još širu primenu.

Dubai pokazuje kako dronovi funkcionišu u gustom urbanom saobraćaju - tamošnja policija prati glavne saobraćajnice i tačke zagušenja u realnom vremenu, a tehnologija se posebno pokazala korisnom tokom masovnih događaja, kada je pomagala u preusmeravanju saobraćaja za milione posetilaca.

Globalni trend ide i korak dalje od pukog snimanja. Savremeni policijski dronovi sve češće koriste veštačku inteligenciju koja u realnom vremenu prepoznaje tip vozila i automatski detektuje prekršaje, dok integracija sa sistemima za prepoznavanje registarskih tablica omogućava da dron "preuzme" praćenje vozila koje pokuša da pobegne sa uviđaja, čime se smanjuje potreba za opasnim poterama na zemlji.

Šta ovo znači za vozače

Stručnjaci za bezbednost saobraćaja ocenjuju da će sistem dobro funkcionisati upravo zato što policija već ima jasnu sliku o tome koje su deonice najrizičnije, na osnovu godina uviđaja i statistike nesreća - pa se dronovi najpre šalju tačno tamo gde se najviše greši.

Sa druge strane, šire uvođenje ovakvog nadzora otvara i pitanja privatnosti, zbog čega neke policijske uprave u svetu uvode jasna pravila o tome kada i kako se snimci mogu koristiti, kako nadzor ne bi prerastao u opšte praćenje građana, a ni pravni stručnjaci ne pokazuju zabrinutost: ovo praćenje ipak ima pravni okvir, a i snima se sa daljine koja ne otkriva lica vozača.

Za vozače je poruka, ipak, sasvim jednostavna: kontrola saobraćaja više nije ograničena na ono što se vidi sa zemlje. Deo puta koji izgleda prazan možda upravo posmatra kamera sa neba.

Dronovi su tek počeli posao

Dronovi se u Srbiji danas koriste za mnogo više od kontrole saobraćaja. Njihova primena sve je šira u policiji i bezbednosti, gde mogu služiti za nadzor terena i potragu, ali i u poljoprivredi za pregled useva, mapiranje parcela i precizno tretiranje biljaka.

Dronovi se koriste i u geodeziji za izradu ortofoto snimaka i 3D modela, u građevinarstvu za praćenje gradilišta i napretka radova, kao i u energetici za kontrolu dalekovoda, solarnih elektrana i druge infrastrukture.

Sve češće se koriste i za pregled teško dostupnih objekata poput krovova, mostova, tornjeva i dimnjaka, procenu štete nakon poplava, požara i drugih nepogoda, potragu i spasavanje, nadzor šuma i zaštitu prirode.

Tu su i mediji, televizija, filmska produkcija, marketing, turizam i nekretnine, gde se dronovi koriste za snimanje atraktivnih vazdušnih kadrova.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar