VOZAČE ĆE VRAĆATI IZ EU OD 1. SEPTEMBRA BEZ IZUZETKA! Proverava se koliko ih Srbija uopšte ima!

Profesionalnim vozačima iz Srbije koji su prekoračili dozvoljeni boravak u Šengenskoj zoni od 1. septembra mogla bi da sledi znatno stroža kontrola, a oni za koje se utvrdi da su "potrošili" dozvoljene dane mogli bi da budu vraćeni.

Reč je o vozačima koji su prekršili pravilo 90/180, odnosno u zemljama Šengena proveli više od 90 dana tokom bilo kog perioda od 180 dana.

Naime, nakon 1. septembra više ne bi bilo tolerancije za prekoračenje boravka, što bi moglo da pogodi deo domaćih prevoznika i dodatno smanji broj raspoloživih vozača za međunarodne ture.

Istovremeno, proces usporava i činjenica da u Srbiji još ne postoji pouzdan i jedinstven podatak o tome koliko profesionalnih vozača zaista radi u međunarodnom transportu. Kako saznajemo, među transportnim kompanijama sada se sprovode ankete kako bi se utvrdilo koliko je ljudi angažovano i koliko bi ih moglo da bude pogođeno ograničenjem.

Prve procene ukazuju da vozača nema dovoljno, ali to znači i da ih nema mnogo na teritoriji EU.

Prevoznici s Balkana bez konkretnog odgovora

Predstavnici prevoznika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije sastali su se danas u Skoplju, ali sastanak nije doneo konkretan plan.

Postignuta je saglasnost da zemlje regiona moraju zajednički da nastupe prema Briselu i što pre pronađu rešenje za profesionalne vozače, ali još nije odlučeno koje će poteze preduzeti niti kada bi zajednička akcija mogla da počne.

Član Upravnog odbora poslovnog udruženja Međunarodni transport Srbije Dušan Nikolić rekao je za Tanjug da je u ovom trenutku najvažnije jedinstvo prevoznika iz regiona.

"Srpski, bosanski i makedonski prevoznici sigurno će pokušati da donesu jedinstvenu odluku i da nešto urade istovremeno. Međutim, još nismo doneli odluku šta ćemo dalje raditi", rekao je Nikolić.

On je podsetio da su vozačima 10. aprila dani ponovo počeli da se računaju od nule, zbog čega prevoznici procenjuju da imaju još približno mesec dana prostora.

"Sada treba da odlučimo da li ćemo sačekati još malo da EU možda reši taj problem ili ćemo reći: ovako više ne možemo da radimo", kazao je Nikolić.

Upravo taj rok problem čini hitnim. Vozači koji su od 10. aprila gotovo neprekidno obavljali međunarodne ture mogli bi tokom avgusta ili početkom septembra da dođu do granice dozvoljenog boravka.

Šta znači pravilo 90/180

Prema šengenskim propisima, državljani zemalja koje nisu članice EU mogu da provedu najviše 90 dana unutar bilo kog pokretnog perioda od 180 dana. U računicu ulaze i dan ulaska i dan izlaska, bez obzira na to da li je osoba u Šengenu boravila privatno ili obavljala posao.

To je suština spora između prevoznika sa Zapadnog Balkana i evropskih institucija. Profesionalni vozači ne odlaze u Šengen kao turisti, već svakodnevno prevoze robu, ali se njihovi dani boravka računaju po istom pravilu kratkotrajnog boravka.

Pravilo nije novo, ali je njegova kontrola postala znatno preciznija nakon uvođenja evropskog Sistema ulaska i izlaska, poznatog kao EES. Sistem elektronski beleži datum i mesto svakog ulaska i izlaska državljana trećih zemalja, podatke iz putnih dokumenata, fotografiju lica i otiske prstiju. Njegova svrha je, između ostalog, lakše otkrivanje osoba koje su ostale duže nego što im je dozvoljeno.

Zvanična pravila EU potvrđuju da se ograničenje odnosi na ukupno 90 dana tokom svakog perioda od 180 dana, dok se dozvoljeni boravak proverava gledanjem unazad od svakog pojedinačnog dana.

Za prevoznike to znači da se višestruki kratki ulasci sabiraju. Vozač ne dobija novih 90 dana svaki put kada izađe iz Šengena i ponovo uđe.

EU je na odmorima, rok vozačima teče

Prevoznici očekuju da bi odgovor iz Brisela mogao da stigne kada se službenici evropskih institucija vrate sa godišnjih odmora. Nikolić je rekao da bi već tokom ove nedelje moglo da bude jasnije da li je EU spremna da ponudi neko prelazno rešenje.

Jedna od mogućnosti o kojoj se govori jeste još jedno privremeno „nulovanje“ dana. Time bi vozači dobili dodatnih šest meseci, dok bi se za profesionalni transport tražilo trajnije rešenje.

Takva odluka, međutim, za sada nije doneta.

Srbija proverava koliko je vozača ugroženo

Dodatni problem predstavlja to što ne postoji precizan podatak o broju aktivnih profesionalnih vozača koji redovno ulaze u zemlje Šengena.

Transportne firme trenutno se anketiraju kako bi se utvrdilo koliko vozača imaju, koliko njih radi međunarodne ture i koliko je blizu prekoračenja dozvoljenog boravka. Bez tih podataka teško je proceniti koliko bi kamiona moglo da ostane bez posade ukoliko od septembra počne vraćanje vozača.

Nedostatak radnika u ovom sektoru nije nov. Vozači sa iskustvom i potrebnim dozvolama već godinama odlaze u kompanije iz EU, dok domaći prevoznici teško i sporo nalaze zamene. Ako deo postojećih vozača privremeno izgubi mogućnost rada u Šengenu, kompanije neće moći jednostavno da angažuju nove ljude preko noći.

Poslove bi mogle da preuzmu kompanije iz EU

Nikolić upozorava da posledice ne bi ostale ograničene na prevoznike iz Srbije i regiona. Problem bi se preneo na kompanije koje zavise od redovnog dopremanja sirovina, delova i gotovih proizvoda.

Posebno su izložene automobilska industrija, koja posluje sa precizno utvrđenim rokovima isporuke, i poljoprivreda, gde kašnjenje transporta može da dovede do kvarenja robe i gubitka kupaca.

Ako prevoznici sa Zapadnog Balkana ne budu mogli da obavljaju postojeće poslove, njihov deo tržišta mogle bi da preuzmu kompanije iz država članica EU.

On je dodao da je Srbija pokušaj rešavanja problema podigla na visok politički nivo i da je na jednom od održanih video-sastanaka učestvovao i ministar zadužen za evropske integracije.

Blokade završene, problem ostao

Prevoznici iz Srbije, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije od 26. do 30. januara blokirali su granične prelaze za teretni saobraćaj, zahtevajući da se za profesionalne vozače pronađe drugačiji režim boravka.

Akcija je završena nakon četiri dana, ali trajno rešenje nije postignuto.

Položaj nije isti u svim zemljama regiona. Srbija, BiH i Severna Makedonija imaju veliko učešće u međunarodnom teretnom transportu, dok se Crna Gora suočava sa dodatnim problemom u putničkom saobraćaju.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar