OBJAŠNJENJE PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA: U postupku izglasavanja nepoverenja vladi ne može se raspustiti Skupština

Predsednik Ustavnog suda prof. dr Vladan Petrov izjavio je danas da se sve dok traje postupak izglasavanja nepoverenja vladi ne može raspustiti Narodna skupština Srbije niti raspisati vanredni parlamentarni izbori.

Petrov je za Tanjug podsetio da u ovom trenutku postoji predlog za izglasavanje nepoverenja vladi u Narodnoj skupštini.

"Taj predlog je davno podnet, ali nekako ta sednica nikako da se održi. Po Ustavu stoji izričito - dokle god traje postupak, odnosno ukoliko je pokrenut postupak za izglasavanje nepoverenja vladi, ne može se raspustiti Narodna skupština i raspisati prevremeni parlamentarni izbori. Drugim rečima, u ovoj situaciji koja sledi, moraće da se otkloni ta smetnja", kazao je Petrov.

Kako je pojasnio, ta smetnja bi mogla da se otkloni tako što bi se išlo na sednicu na kojoj bi se raspravljalo i glasalo o nepoverenju vladi, pa bi jedna mogućnost bila da se izglasa poverenje i u tom slučaju otpada više taj predlog.

Druga mogućnost bi bila da se izglasa nepoverenje što je, kako dodaje, malo verovatno.

Petrov je naveo da postoji i mogućnost da sam predsednik vlade u nekom trenutku odluči da podnese ostavku.

"Od tog momenta kada podnese ostavku, odnosno kada se ona konstatuje u Narodnoj skupštini, teče rok od 30 dana za formiranje nove vlade. To je ona situacija koju su neki spominjali ne shvatajući suštinski politički državotvorni habitus Aleksandra Vučića, a to je da bi on eventualno mogao da postane premijer jedne takve vlade", kazao je Petrov.

Ukazao je da takva ustavno-pravna mogućnost postoji i da je i legalna i legitimna.

"Ali ne toliko legitimna za Aleksandra Vučića, ja bih rekao. Zato što bi onda on mogao po Ustavu da postane premijer vlade koja jeste dobila mandat od Skupštine koja je izabrana na parlamentarnim izborima, ali to nije ona vlada koja je direktno proizišla iz parlamentarnih izbora", naglasio je Petrov.

Govoreći o ustavnom uređenju u vezi podnošenja ostavke predsednika Republike, Petrov je kazao da Zakon o predsedniku Republike kaže da nakon prispeća ostavke u Narodnoj skupštini počinje da traje rok od tri meseca za sprovođenje predsedničkih izbora i izbora novog predsednika.

"Od onog momenta kada pismena ostavka predsednika Republike stigne u Narodnu skupštinu, od tog momenta počinje da teče taj rok od tri meseca. Ne od 90 dana, od tri meseca, u kom je potrebno organizovati, sprovesti predsedničke izbore i izabrati novog predsednika", kazao je Petrov.

U slučaju da je predsednik raspustio na predlog vlade ranije parlament, v.d. predsednika može biti i predsednik tog raspuštenog parlamenta zato što on obavlja neodložne poslove.

"Neodložni posao bi bio upravo taj. Zašto neodložan? Zato što Ustav određuje tri meseca u kojem se moraju organizovati izbori ako predsednik Republike podnese ostavku", kazao je Petrov.

Ukazuje da se u trenutnoj situaciji u Srbiji može desiti da ne bude istovremeno parlamentarnih i predsedničkih izbora.

"Može se desiti da predsednik Republike u jednom trenutku na obrazloženi predlog vlade raspusti Narodnu skupštinu i raspiše prevremene parlamentarne izbore, a da ne podnese odmah posle toga ostavku. Da ne stvorimo zabunu kod građana da su to dve radnje, koje idu po nekakvom automatizmu. Dakle, postoji ta mogućnost da se vanredni parlamentarni izbori održe, recimo, na jesen, a da predsednički izbori budu nešto kasnije ili čak i u redovnom roku. Iako, prema onome što smo poslednje čuli od predsednika Republike, očigledno je da će on najverovatnije ranije podneti ostavku", naveo je Petrov.

Govoreći o pravima vršioca dužnosti predsednika Republike, koji je u tom trenutku predsednik bilo raspuštene bilo neraspuštene Narodne skupštine, Petrov je istakao da u statusu v.d. predsednika ne može da raspusti Narodnu skupštinu na obrazloženi predlog vlade.

BONUS VIDEO: