ALARMANTNO! TATJANA MACURA U "URANKU" IZNELA PORAŽAVAJUĆE PODATKE: Nasilje nad bakama i majkama sve češće, a mnoge ćute

Danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijim osobama. Stručnjaci upozoravaju da su mnoge žrtve upravo naši roditelji, bake i deke, a da nasilje često ostaje nevidljivo i neprijavljeno. Zašto zaboravljamo one koji su nas podigli, govorila je ministarka Tatjana Macura, koja je gostovala u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

- Nasilje koje doživljavaju starije osobe najčešće se dešava u okviru sopstvenog doma i ono što može izazvati pažnju šire javnosti jeste to što ga vrše najbliži članovi te zajednice. U poslednje vreme imamo povećan broj slučajeva nasilja koje deca vrše nad svojim starijim roditeljima! – kazala je Tatjana Macura i dodala:

- Početak ove godine obeležili su smrtni ishodi, kada su sinovi ubili svoje majke. Čini mi se da se iz godine u godinu povećava broj slučajeva o kojima u javnosti govorimo. To ne znači da se povećava i broj slučajeva koji se de fakto dešavaju, ali je dobro što smo počeli da rušimo te stigme i barijere kada je reč o ovim oblicima nasilja. Mnogo češće se govori o partnerskim oblicima nasilja, posebno o oblicima nasilja nad ženama koje su mlađe dobi ili ženama koje su u srednjim godinama, ali retko govorimo o oblicima nasilja koje doživljavaju osobe starije od 65 godina – dodaje.

Zabrinjavajući rezultati istraživanja

Govoreći o rezultatima istraživanja koje je sproveo njen kabinet, Macura je istakla da podaci ukazuju na zabrinjavajući stepen izloženosti starijih žena različitim oblicima nasilja.

- U kabinetu smo se prošle godine bavili istraživanjem koje je uključilo 500 žena širom Srbije starijih od 65 godina, koje su govorile o tome da li su nekada doživele nasilje, da li su svedočile nasilju ili možda nisu imale priliku da vide nasilje. Podaci su zabrinjavajući, jer je 4 od 10 žena rekla da je doživela neki oblik nasilja ili da je svedočila nasilju – kazala je Macura i dodala:

- Najveći broj žena u ukupnom broju žena čine žene u Srbiji koje su starije od 65 godina. Čak 24 odsto od ukupnog broja žena u celoj našoj populaciji – dodaje.

Koji oblici nasilja pogađaju starije osobe

Macura je ukazala i na različite oblike nasilja kojima su starije osobe izložene, a koji često ostaju neprepoznati.

- Zanemarivanje je jedan oblik nasilja kojem su izložene starije osobe. To podrazumeva njihov osećaj, ali i iskustvo da nema ko da brine o njima, da nemaju dovoljno hrane, pristup medicinskom tretmanu, možda nemaju ni lekove. To doživljavaju kao nasilje. Seksualno nasilje je jedan od oblika nasilja. Radi se o ženama koje su ceo svoj život bile izložene seksualnom nasilju, o kome se jako malo govori, recimo u partnerskim odnosima. Da su bile primorane da ulaze u seksualne odnose čak i sa svojim partnerima, supružnicima, i da nisu znale da je to nasilje i da to mogu da prijave. Mnogi od onih koji pripadaju 65+ generaciji misle da se ovakvi odnosi, čak i kada su nasilni, podrazumevaju u bračnoj zajednici – objašnjava.

Tri četvrtine žena nikada nije prijavilo nasilje

Ministarka ističe da je istraživanje predstavljeno prošle godine u sedištu Ujedinjenih nacija.

- Primetili smo kao trend, a to se nadovezuje na neka prethodna istraživanja koja smo radili sa drugim grupama žena. Podsetiću vas na istraživanje o tome kakvom su nasilju izložene mlade žene koje imaju između 13 i 19 godina. To istraživanje je pokazalo da čak tri četvrtine njih nikada nisu prijavile nasilje koje su doživele, srazmerno godinama kojima pripadaju. Rađeno je još jedno istraživanje, paralelno sa ovim, koje je radilo Gerontološko društvo Srbije, a koje je obuhvatilo žene srednje generacije, gde je takođe tri četvrtine njih izjavilo da nikada nije prijavilo nasilje. I u ovom slučaju se taj podatak ponavlja – negde oko 75 odsto žena izjavilo je da nikada nije prijavilo da je imalo iskustvo nasilja. Kada to ukrstimo sa podacima koje imamo, shvatamo da je naš zadatak da prekinemo transgeneracijski lanac ćutanja, time što ćemo ohrabriti one koji pripadaju generaciji 65+ da glasno govore o iskustvu koje su doživele, da prijave nasilnike, da zanemarivanje doživljavaju kao nasilje, a onda da se to prenosi i na generacije koje dolaze.

- U prevenciju moraju biti uključeni mediji, posebno tradicionalni, jer je najveći broj ljudi koji pripadaju populaciji 65+ još uvek okrenut tradicionalnim medijima, dok su mlađe generacije okrenute novim, alternativnim načinima informisanja – dodaje.

Iako je nasilje nad starijim osobama ozbiljan društveni problem, veliki broj žrtava i dalje ćuti zbog osećaja stida, straha i zavisnosti od nasilnika, upozorila je ministarka Tatjana Macura.

- Moramo da ohrabrimo one koji pripadaju starijoj generaciji da prijavljuju nasilje. Oni to najčešće ne čine zato što osećaju dodatni stid i strah - dodaje.

Problem sa centrima za socijalni rad

Govoreći o radu centara za socijalni rad, ministarka Tatjana Macura istakla je da je jedan od izazova bila komunikacija sa javnošću, ali da su u prethodnom periodu preduzeti koraci kako bi se to unapredilo.

- Nešto što je problem sa centrima za socijalni rad, ili što je donedavno bio problem, jeste njihova proaktivnost kada je u pitanju informisanje javnosti. Poslednjih godinu dana smo sa direktorima centara za socijalni rad organizovali obuke koje se odnose na komunikaciju sa javnošću - kazala je Macura i dodaje da ove institucije imaju široke nadležnosti i važnu ulogu u prepoznavanju i pomoći najugroženijima.

- Centri za socijalni rad imaju i terenski rad, tako da obilaze sve one koji su im “na mapi”, oni imaju više informacija kako ko živi, u skladu sa svojim nadležnostima izlaze u susret onima koji su najugroženiji, da li je pružanje podrške usluga ili finansijske podrške, imaju mogućnost da izađu u susret. Bitno je da Centar za socijalni rad ima tu informaciju - kazala je.

- Nama nedostaju ljudi, kao i u svim velikim sistema. Slaba je motivacija ljudi da se angažuju u sistem javne uprave - objašnjava.

Ekonomsko nasilje često ostaje nevidljivo

Kada je reč o ekonomskom i finansijskom nasilju nad starijim osobama, ministarka Tatjana Macura ukazala je na to da se ovaj oblik nasilja najčešće javlja u porodičnom okruženju i da često ostaje neprepoznat.

- Osobe koje žive na selu, u nekim izolovanim sredinama, veoma često pripadaju generaciji 65+. One su imale svoja poljoprivredna gazdinstva i određena primanja koja možemo klasifikovati kao prihode na crnom tržištu, u smislu da su iznosili svoje proizvode na pijace, da nisu imali plaćene doprinose, da nisu imali registrovano gazdinstvo i samim tim nemaju pravo da ostvare penziju. Oni koji ostanu sami, a bili su zavisni od nekoga od članova domaćinstva, a godine su ih stigle, uskraćeni su za primanja. Ako su imali decu, a ona su otišla i nemaju osećaj da treba da brinu o roditeljima, to je jedan oblik ekonomskog nasilja. Postoje u partnerskim odnosima vrlo jasno definisani odnosi – ko brine o novcu, dok je drugoj osobi pristup finansijama vrlo ograničen. Nažalost, ta pojava nije prisutna samo kod žena 65+, ima dosta onih koje pripadaju našim generacijama, koje čak i kada rade ne raspolažu svojim zaradama, već o tome odlučuju njihovi partneri – dodaje.

- Može da bude u raznim situacijama, u zavisnosti od toga kako se razvija partnerski odnos i da li on ima neki patološki karakter ili ne. Ako postoji neki oblik zavisnosti, poput kockarske ili alkoholizma, koji je veoma prisutan u našem društvu, da ne govorimo o nekim drugim oblicima zavisnosti, to dovodi do situacije koju možemo klasifikovati kao ekonomsko nasilje – zaključila je.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar