Nemačka analiza IZBORA U CG: "SRPSKO PITANJE" glavna kontroverza u ličnoj karti JAKOVA MILATOVIĆA

Jakov Milatović je izjavio da njegova prva poseta, kao novog predsednika Crne Gore, neće biti Beogradu nego Briselu, a upravo na tu izjavu podseća nemački novinar u tekstu za Deutsche Welle.

Podsetimo, predsednik Aleksandar Vučić, u izjavi medijima iz Verone, rekao je da je razmenio i privatne poruke sa Milatovićem, i da posle inauguracije u maju, očekuje njegovu posetu Srbiji.

U analizi za Deutsche Welle, naslovljenoj "Novi početak za Crnu Goru" Keno Versek (nemački slobodni novinar, koji je radio istraživačke teme, a i izveštavao iz Bugarske i Rumunije) posebno se bavi odnosom Milatovića i "srpskog pitanja", koje ocenjuje kao "glavnu kontroverzu u ličnoj karti" novog predsednika.

Milatović je tek pre samo nekoliko nedelja, u februaru 2023. godine, podneo kandidaturu za predsedničke izbore. Njegov partijski drug Spajić ranije je bio isključen iz procesa jer ima i srpsko državljanstvo. U Crnoj Gori dvojno državljanstvo je razlog za anluiranje kandidature za predsednika. U međuvremenu, Spajić je podneo zahtev za otpuštanje iz srpskog državljanstva, piše u tekstu.

Iako Milatović ne gaji simpatije prema srpskom desno-nacionalističkom predsedniku Aleksandru Vučiću, za njega se kaže da ima određene afinitete prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), navodi se u tekstu.

SPC ima veliki društveni uticaj u Crnoj Gori. Oko trećine stanovnika ove države sebe smatra za crnogorske Srbe. Ali i veliki deo onih koji sebe definišu kao Crnogorce, njih oko 48 odsto, takođe su vernici SPC. Formalno, SPC ne dovodi u pitanje crnogorsku nezavisnost. Ipak, ona se zalaže za bliske veze Crne Gore i Srbije, dodaje se.

Foto: TANJUG/ STRAHINJA AĆIMOVIĆ/ bg

Za "evropsku Crnu Goru"

I u crnogorskoj politici je odnos prema Srbiji takođe najveća tačka sporenja. Međutim, desno-nacionalističke i desničarsko-ekstremističke prosrpske stranke gube uticaj u Crnoj Gori. Čak se i mnogi crnogorski Srbi protive velikosrpskim ambicijama Aleksandra Vučića. U zemlji više nema značajnije struje protiv nezavisnosti Crne Gore, zaključuje se u tekstu.

Milatović takođe ističe da podržava nezavisnost svoje zemlje i da je glasao za nju na referendumu 2006. godine.

Iako sa njim neće biti "povratka u Srbiju", on se bar pre izvesnog vremena bavio „srpskim pitanjem“ na način koji je iznenađujući: kao ministar ekonomije, na primer, oduševljeno je tvitovao o sastanku sa Joanikijem, mitropolitom Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, gde su razgovarali o planu za povećanja nataliteta, premećuje se u tekstu.

U međuvremenu, Milatović nastupa uzdržanije: u intervjuima kaže da teži boljim odnosima sa Srbijom, ali ističe da ga prva poseta inostranstvu neće odvesti u Beograd, već u Brisel.

Prema Milatovićevim rečima, njegov primarni cilj, ali i mandat koji je dobio od svojih birača, je "bolja i evropskija Crna Gora" – i da će Crna Gora za pet godina postati članica EU, ukazuje Versek u analizi za Dojče vele.

 

 

 

Ostavite komentar