DRON koji je oboren u Raški je iz BONDSTILA: Poslat je da vidi ŠTA SE DEŠAVA na našoj teritoriji

Letelica koja je oborena u Raški je verovatno bila malo napredniji "svadbarski“ dron, poslat iz Bondstila da vidi šta se dešava na našoj teritoriji. Svaki pojedinac može brzo da nauči da rukuje ovakvom mašinom, ali država mora da povede računa o osobama koje ih kupuju.

Ovo je objasnio pilot Stevan Ignjatović u emisiji "Uranak" na K1 televiziji povodom vesti da je Vojska Srbije oborila dron koji se našao iznad kasarne u Raški.

- Dronovi su sada postali najsavremenije oružje, a najbolje o tome svedoči rat u Ukrajini. Komercijalni dronovi se koriste za snimanje svadbi, geodetskih, geoloških i infrastrukturnih, za snimanje utakmica, raznih manifestacija. I “civilni” dron može da bude ubojito oružje. Malih su dimenzija i teško uočljivi s obzirom na motore koji ne prave buku. Otkrivanje ovakvog drona je veoma teško iz prostog razloga jer lete nisko, sporo i tiho, a mogu da budu i tihe ubice. Radar će teško da detektuje dronove koji su napravljeni od plastike ili od kompozitnih materijala. Kako kažu, najbolji radar je oko. Pretpostavljam da je zaštita kasarne u Raški bila izuzetno dobra u vizuelnom osmatranju. Ne verujem da je dron u Raški otkrio radar. Naša je sreća što je to na vreme uočeno i odreagovano. Imali smo skandal sa dronom na utakmici reprezentacija Srbije i Albanije. To je trebalo svima da nam bude alarm šta će se dešavati u budućnosti i za šta će sve dronovi služiti - kaže Ignjatović.

Foto: Pexels.com

On je objasnio da su Iranci 2011. godine hakovali američki dron koji je mesecima leteo preko njihove teritorije i snimao Iran, Irak i Siriju. 

- Njihovi stručnjaci su uspeli da ga prizemlje. Tri godine su ga analizirali, napravili su svoj dron i isprobali ga iznad regionalnog centra CIA. Prema najnovijim podacima koji su temeljno analizirani Iran je postao jedna od vodećih svetskih sila u pravljenju i konstruisanju dronova. Prema podacima, Iran proizvodi 42 vrste različitih dronova. Njihov uspeh se vidi u Ukrajini. Iranci su sa Rusima napravili dobar dogovor. Rusi su im pomogli da njihovi dronovi dobiju mlazne motore koji imaju opseg od nekih 4.000 kilometara, koji mogu da lete prilično velikom brzinom i da budu dobro naoružani - rekao je pilot. 

Ignjatović je objasnio da Dron da danas svaki pojedinac može brzo da nauči da rukuje ovakvom mašinom.

- Dokle će to trajati ne znam. Ova država mora da povede računa o osobama koje kupuju dronove ili da odredi ko može da kupi dron. Te osobe moraju obavezno da završe školu. U prodavnici igračaka možete da kupite dron za koji apsolutno ne treba nikakva dozvola. Kod nas dozvolu za upravljanje dronom daje Direkcija za civilno vazduhoplovstvo. U Beogradu postoji jedna privatna škola koja obučava pilote dronova. U zahtevu treba da navedete da ćete recimo iznad teritorije Krnjače određenog dana u određeno vreme  snimati određene objekte. Snimatelj mora da ima dozvolu za upravljanje dronom ako je teži od 250 grama. Ostali uslovi su da osoba bude starija od 18 godina, da je završila obuku za upravljanje dronom, da je dobio dozvolu od Direkcije za civilno vazduhoplovstvo i snimatelj mora da najavi lokaciju i vreme snimanja, ali i koje objekte će snimati dronom - rekao je Ignjatović.

Foto: K1/Printscreen

Pilot je kazao i da u svim vojskama sveta postoje smerovi za elektronsko ometanje protivnika.

- To znači da recimo korišćenjem raznoraznih uređaja možete nekom zujalicom da blokirate telefon ili kompjuter, ali i nešto veće. NATO dronovi su obigravali oko Jarinja i Brnjaka, na 200 metara od administrativne linije, ali mi nemamo pravo da ih obaramo zbog Kumanovskog sporazuma. Iako je tako, svakako treba saznati čiji su dronovi ušli u Srbiju. Imate situaciju da se dron nalazi 200 metara od granice, a može da snimi sve u okolnih 500 kilometara preko granice. To je isto kao da je iznad samog objekta. Siguran sam da je dron došao iz Bondstila. Uzeli su neki "svadbarski“ dron, opremili ga boljom kamerom i poslali da vidi šta se dešava na našoj teritoriji.

On je objasnio da mora da se uvede zakon koji ograničava ko i gde sme da kupi dron i kao i veličina te letelice u prodaji.

- Takođe, mora da se zna koja je namena tog drona. Mora da se zna ime i prezime onoga ko kupuje dron. Sada treba od KFOR-a tražiti objašnjenje čiji je to dron, ko ga je poslao i zbog čega. To je naše legalno pravo pošto sarađujemo sa njima. Ako je KFOR poslao dron praviće se da nemaju pojma o čemu se radi - rekao je Ignjatović. 

 

 

 

 

 

 
 

Ostavite komentar