Bilo da je bio VIZIONAR ili RATNI HUŠKAČ, Henri Kisindžer je PRIVLAČIO veliku PAŽNJU! Kakav je njegov ZNAČAJ U SVETU?

Bivši američki državni sekretar i jedan od najuticajnijih diplomata svih vremena, Henri Kisindžer, preminuo je u 101. godini.  Njegovo ime se veže za ključne trenutke u svetskoj politici, a posebno je istaknut njegov doprinos u otopljavanju odnosa za vreme hladnog rata između SAD-a i Sovjetskog Saveza.

Osvojivši Nobelovu nagradu za mir, Kisindžer se često smatra ključnom osobom za otopljavanja odnosa između suprotstavljenih strana, ali njegova dugovečna i složena diplomatska karijera ostavlja svet u dilemi. Da li je bio politički vizionar čije su odluke usmeravale svetske događaje ka miru, ili je možda bio kontroverzni ratni huškač, čije su odluke izazivale polemike i podeljenost?

U emisiji "Uranak" na televiziji K1, govorio je Dragan Bisenić, stručnjak koji je pokušao da objasni značaj ličnosti Henrija Kisindžera i njegovu ulogu u oblikovanju sveta.

- On je jedan od ključnih ljudi svetskog poretka koji je oblikovao naš svakodnevni život sve do pre samo dve godine, kada su se stvari počele preusmeravati. Henri Kisindžer  je u vreme Hladnog rata, posebno tokom sedamdesetih godina prošlog veka dok je obavljao dužnost državnog sekretara i savetnika za nacionalnu bezbednost, uspeo da utemelji globalne odnose na nekoliko ključnih tačaka koje su i danas od vitalnog značaja. Jedan od njegovih najznačajnijih poduhvata bio je okončanje Vijetnamskog rata, zatim restrukturiranje odnosa snaga na Bliskom istoku, što je rezultiralo potpisivanjem prvog mirovnog sporazuma između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata posle Jom Kipurskog rata - rekao je on i dodao:

- Nastavljajući s tim, došlo je do detanta u Evropi, s popuštanjem napetosti između Istoka i Zapada, što je kulminiralo stvaranjem Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji. Ono što je posebno istaknuto u ovom kontekstu je Kisindžerovo uvođenje Kine u svetski poredak i njen integrisan ulazak u globalni sistem. Pre nego što je preduzeo ove korake, Kina nije bila članica UN, niti aktivni učesnik u međunarodnim poslovima. Integracija Kine omogućila joj je da postane ključna figura u savremenom svetu. Kisindžer je imao duboko razumevanje pravca kojim se Kina kretala i shvatao je da se globalni odnosi ne mogu zanemariti bez uvažavanja uloge Kine. Sve ovo odvijalo se u kontekstu Hladnog rata između SAD-a i Sovjetskog Saveza, gde je pojava trećeg subjekta donela novu ravnotežu. Kisindžer je naglašavao potrebu za dobrim odnosima između SAD-a, Moskve i Pekinga, prepoznajući da ti odnosi igraju ključnu ulogu u kompleksnim međunarodnim situacijama. Njegov pristup nije bio negativan; naprotiv, tražio je poboljšanje odnosa SAD-a sa Kinom i Rusijom, s ciljem postizanja kompleksne ravnoteže u globalnim poslovima.

Foto: Tanjug/AP

Godine 1974., Kisindžer je posetio Beograd i sreo se s Josipom Titom.

- Lideri se pojavljuju u okolnostima koje su adekvatne. Prošle godine je objavio knjigu, u kojoj je uzeo šest primera liderstva, svi oni potiču iz vremena Hladnog rata. Tu su i predsednik Nikson, Margaret Tačer, Šal Degol. To su ljudi koji su bili spremni da povlače velike i značajne poteze, i da na adekvatan način menjaju svet. Hladni rat je bio jedna globalna konfrotacija i ticao se celog sveta i cele zemljine kugle. U tom smislu, svaki lider koji se pojaviljivao ili lider koji je pretendovao na vlastiti značaj, morao je da misli o globalnim posledicama svog delovanja. Kisindžer je imao veliko interesovanje i veliku brigu za ono kako se tadašnja Jugoslavija ponašala na svetskoj sceni - rekao je on i dodao:

- To nije bilo manje važno za njega, jer je Jugoslavija u tadašnje vreme imala jednu ozbiljnu grupu iza sebe u zemalja u razvoju,  koje su svojim stavom u UN na međunarodnoj sceni, određivale manevarski prostor velikih sila, pa i SAD-a. Kisindžer je bio u to vreme veoma osetljiv na kritiku, koja je često dolazila iz Beograda. Dva velika nesporazuma, ticala su se državnog udara na Kipru i državnog udara u Čileu, kada je tadašnji Jugoslovenski predsednik okrivio Ciju za oba događaja. Tada je Kisindžer napravio posebnu listu tzv. kazni za Jugoslaviju, ukoliko bi ona nastavila dalje da provocira držanje i položaj SAD-a na svetskoj sceni. Te 1974. godine, došao je u Beograd i sreo se sa Titom, izgladili su svoje odnose, koji su imali i neki lični karakter, on se ticao Nobelove nagrade. Tito i on su bili finalisti, a Kisindžer je dobio nagradu odlukom žirija 3:2, i ta nagrada je već u to vreme za javnost bila sporna zbog načina na koji se okončavao rat u Vijetnamu, Kambodži, jer je on polazio od pretpostavke da SAD ne sme da pobegne, nego da završe sukob sa dostojanstvom. Jasno je da su američki interesi u vijetnamu poraženi, ali je on želeo da izgleda kao jedno čuvanje obraza SAD-a.

Bisenić ističe, da je Kisindžer još davne 1972. godine predvideo raspad Jugoslavije.

- Kisindžer je dugi niz godina posvetio pažnju pitanjima koja se tiču Jugoslavije, a njegova veza s jugoslovenskim krugom ima značajnu istoriju. Osoba koja ga je praktično lansirala u političke krugove Vašingtona bila je Hamilton Fiš Amstrong, dugogodišnji glavni urednik "Foreign Affairs", najistaknutijeg svetskog spoljnopolitičkog magazina. Amstrong je bio duboko povezan s Jugoslavijom, delio je prijateljstvo s Aleksandrom Karađorđevićem i knezom Pavlom Karađorđevićem. Iako je imao svoje ideološke rezerve, Amstrong je preneo svoje simpatije prema Jugoslaviji i posle Drugog svetskog rata. Odlučujući trenutak bio je 1956. godine kada je Kisindžer objavio svoju prvu knjigu o nuklearnom razoružanju, suprotstavljajući se konceptu obostranog uništenja. Amstrong je podržao ovu ideju da se diplomatskim sredstvima postignu ciljevi umesto samo silom - rekao je on i dodao:

- Ova podrška imala je značajan uticaj, pa je Amstrong preporučio knjigu predsednikovim savetnicima, uključujući tadašnjeg predsednika Dvajta Ajzenhauera. Amstrongeva veza s Jugoslavijom nije bila usamljena, jer je i Alen Duls, šef CIA-e, imao povezanost s tom zemljom kao kopredsednik prijatelja Jugoslavije između dva rata i na početku Drugog svetskog rata. Njegov brat je u to vreme bio vršilac dužnosti Državnog sekretara. U razgovoru koji smo vodili 1994. godine u Drezdenu, Kisindžer je naglasio značaj asocijacije s Hamiltonom Fiš Amstrongom za njegovu dalju karijeru. Već od 1971. godine, Jugoslavija je privlačila veliku pažnju u okviru Hladnog rata, a Kisidnžer se suočavao s mogućim posledicama raspada Jugoslavije mnogo pre drugih. Sačinio je dva obimna dokumenta već 1972. godine predviđajući moguće scenarije. Njegovo viđenje sukoba u Jugoslaviji tokom devedesetih godina proizlazi iz tog ranijeg opusa i označava duboko ukorenjeno interesovanje za ovu oblast.

Foto: Tanjug/AP

Stručnjaci koji su se bavili jugoslovenskim pitanjima posedovali su duboka saznanja o dešavanjima u zemlji.

- U to vreme, američka diplomatija je pokazivala izuzetnu snagu i efikasnost. Stručnjaci koji su se bavili jugoslovenskim pitanjima posedovali su duboka saznanja o dešavanjima u zemlji. Tokom 1971. godine, istakao se poznati događaj poznat kao Hrvatsko proleće, jasno ukazujući na buđenje nacionalizma u Jugoslaviji. O ovim događajima detaljno je pisao bivši američki ambasador u Jugoslaviji, Džordž Kenan, čija je precizna analiza pokazivala duboko razumevanje međunacionalnih sukoba u jednoj multinacionalnoj zemlji kao što je Jugoslavija. Ovo razumevanje delilo se i među onima u administraciji. Tadašnji lider Jugoslavije, Josip Broz Tito, imao je 80 godina, što je izazivalo zabrinutost o tome šta će se desiti posle njegove dugogodišnje vlasti.  S obzirom na njegovu 35-godišnju vlast, postavljalo se pitanje šta će se dalje dešavati i kako će zemlja evoluirati posle njegovog odlaska - rekao je on.

Bio je protiv bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

- Henri Kisindžer je prvobitno smatrao da Jugoslavija neće doživeti raspad, verujući da je zemlja bila čvrsta i stabilna unutrašnjom zajednicom. Njegov stav prema nekom događaju se menjao s vremenom, jer je bio skeptičan prema mogućnosti raspada Jugoslavije, ali događaji su pokazali drugačije. Kisindžer je bio protiv bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, ali kada je akcija počela, priznao je da Amerika nema drugi izlaz osim da ostvari svoje ciljeve. Njegovo prvobitno protivljenje bombardovanju jasno je izražavalo njegovu duboku zabrinutost. Kao neko ko je imao značajnu ulogu u istoriji Balkana i evropske diplomatije, Kisidnžer je bio svestan privremenih rešenja i verovao je da dugoročni dogovori moraju biti postignuti kako bi zadovoljile sve strane. Njegovo gledište bilo je usmereno ka održavanju stabilnosti i zadovoljenju svih uključenih strana - rekao je on.

Bisenić ističe da je  Kisindžer dugo bio osporavan.

- Tokom svoje karijere, Henri Kisindžer je bio često suočena s oštrim osporavanjima. Pripisivani su mu događaji i akcije koje su neki videli kao osnovu za potencijalno izvođenje pred međunarodnim sudom. Nekoliko zemalja je čak razmatralo izdavanje poternica za njim, stvarajući kompleksnu platformu stava prema njegovoj osobi. Bio je ličnost koja je privlačila veliku pažnju i bila izložena svetlima reflektora, ali istovremeno izazivala velike kontroverze. On je, međutim, gledao na ove izazove kao podsticaj za svoju dugovečnost. Upitan 2016. godine kako uspeva da održi svoju mentalnu i fizičku aktivnost, Kindžer je odgovorio da vidi sreću u činjenici da ima grupu veoma snažnih neprijatelja. Ovi neprijatelji su, prema njegovim rečima, svake godine objavljivali kritike i teorije protiv njega, što ga je motivisalo da nastavi sa radom i da odgovori na izazove. Kao rezultat toga, oko Henrija Kisindžera, stvorena je izuzetna količina mitologije i teorija zavera - zaključio je Dragan Bisenić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ostavite komentar