ŠTA JE "MAKRON-MERC" PLAN I DA LI BI OLAKŠAO OTVARANJE KLASTERA? Apostolović za K1 o ključnim koracima za Srbiju ka EU

Evropska unija ponovo stavlja fokus na Zapadni Balkan, naglašavajući značaj regionalnog tržišta za proces pristupanja. O tome može li novi francusko-nemački plan ubrzati evrointegracije Srbije i koji su ključni koraci do otvaranja novog klastera, razgovarali smo sa Danijelom Apostolovićem, šefom Misije Srbije pri EU, koji je gostovao u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

Šta Srbija mora da ispuni za otvaranje klastera

Apostolović ističe da su pred Srbijom jasni zadaci kako bi se proces otvaranja klastera vratio u fokus:

- Evropska unija pred nas, u kontekstu vraćanja na dnevni red otvaranja klastera, postavlja zahtev da uskladimo set pravosudnih zakona koje smo krajem januara usvojili u Narodnoj skupštini. Oni moraju u potpunosti biti usklađeni sa preporukama Venecijanske komisije, a potrebno je da usvojimo zakone i uskladimo se sa ODIHR preporukama u vezi sa izbornim zakonodavstvom. Tu smo već usvojili četiri zakona, komesarka Marta Kos je pozdravila njihovo usvajanje, a ostaju nam u tom domenu još dva važna zakona: zakon o finansiranju političkih aktivnosti i zakon o sprečavanju korupcije. Oba ova zahteva su završena i poslata ODIHR-u; čim dobijemo njihovo mišljenje, i ova dva zakona će biti usvojena.

Kao treći uslov, Apostolović navodi formiranje Saveta REM-a, što je tema koja je dugo na dnevnom redu.

- Sa naše strane smo pokušali sve. Nuđena su razna kompromisna rešenja, ali za nevladine organizacije i opoziciju to nije dovoljno. Oni hoće većinu u REM-u, a to se neće desiti. Pokušaćemo da nađemo kompromis. Ono što je dobro, mislim da i EU vidi da to ne zavisi samo od nas. Sutra u Beograd dolazi direktor DG NEAR Evropske komisije za proširenje, Kristijan Danijelson (Kristijan Hofman), i sa njim će ovo biti jedna od tema razgovora. Od nas se još očekuje da vidimo da li možemo malo više da se uskladimo u oblasti zajedničke bezbednosne i spoljne politike sa EU - objasnio je Apostolović.

Izazovi u dijalogu i inkluzivnost procesa

Šef Misije Srbije pri EU osvrnuo se i na ulogu opozicije i civilnog sektora:

- Opozicija ni u Skupštini nije glasala za zakone koji su važni za evropsku agendu i za ispunjavanje reformskih koraka koje je EU postavila pred nas – zakone za koje je Evropska komisija dala zeleno svetlo da su u potpunosti usklađeni sa evropskim standardima, odnosno evropskim zakonodavstvom. Od kada sam došao na čelo operativnog tima, pružio sam ruku i nevladinim organizacijama. Proces je inkluzivan, svi moramo da učestvujemo.

Dodao je da je pokušao da uspostavi neposrednu saradnju sa organizacijama civilnog društva:

- Imao sam ideju da ih pozovem na sastanak operativnog tima, ali mi je rečeno da oni ne žele na taj način da dođu, konkretno Nacionalni konvent, tako da je ostalo da ja bilateralno razgovaram sa Bojanom Selakovićem. Nacionalni konvent držimo u toku svega onoga što radimo, jer je važno da i oni daju svoje komentare u procesu javne rasprave. Nijedan zakon ne možemo da donesemo bez javne rasprave i civilnog sektora. Ključnu ulogu ima Nacionalni konvent za EU, dok je jedna od obaveza i usvajanje medijske strategije. Ministarstvo za informisanje je uputilo poziv novinarskim udruženjima, ali većina njih se uopšte nije odazvala. Mi u taj proces, da bi bio kredibilan, ne možemo da uđemo bez njih. Moramo svi da sednemo i da se dozovemo pameti. Dijalog je jako važan, moramo da krenemo od nečega.

Revizija biračkog spiska među ključnim preporukama

Govoreći o reviziji biračkog spiska, Apostolović je naveo da je to jedna od ključnih preporuka ODIHR-a.

- Komisija je formirana na inkluzivan i transparentan način; sedi pet eksperata koje je predložila vladajuća koalicija, tri koje su predložile tri najveće opozicione partije i dva eksperta koje su predložili predstavnici nevladinih organizacija. U početku su počeli da rade, ali u pojedinim trenucima je došlo malo do politizacije u radu. Želim da verujem da će rad biti uspešan. Važno je za sve nas da, zbog predstojećih izbora, birački spisak bude besprekoran - kazao je Apostolović, napominjući da nijedna druga evropska zemlja nema ovakvu vrstu komisije za reviziju biračkog spiska.

- Nijedna. Većina država članica ima mnogo više ODIHR-ovih preporuka koje nisu sprovodile poslednjih petnaest godina. 'Dvostruki standardi' najbolje opisuje situaciju. Mada, mi smo sami sebi najveći problem. U Briselu ne postoje drugi kandidati čije su opozicione partije i nevladine organizacije toliko glasne protiv države. Svake nedelje u Briselu imate razne skupove gde čujete najgore stvari o Srbiji. Problem je i u nama; kao da postoje delovi društva koji ne žele da se otvori sledeći klaster u procesu pristupnih pregovora, jer možda misle da bi se to pripisalo predsedniku Vučiću, a to je toliko važno za sve nas.

Tanjug/KABINET PREDSEDNIKA CRNE GORE/bs

 

 

Apostolović zaključuje da nedostaje preko potreban konsenzus u društvu:

- Nema konsenzusa, a trebalo bi da postoji, kao što postoji kod drugih kandidata. Albanija je nedavno u parlamentu usvojila neku vrstu dokumenta gde su se sve političke partije dogovorile da se neće prepirati i svađati, da im je zajednička tačka okupljanja proces pristupnih pregovora.

Perspektive "Makron-Merc" plana

Komentarišući inicijativu o kojoj se sve više govori, Apostolović pojašnjava očekivanja:

- Ovo je inicijalna faza predloga. Kancelar Merc je uputio pismo svim liderima. 'Non-paper' je predstavljen na samitu u Tivtu, što je praktično razrada tog pisma. Iza njega su stale Nemačka i Francuska i verujem da će sukcesivno početi da ga podržavaju i druge države članice. Pretrpeće i dodatna podešavanja. Biće sigurno formirana radna grupa u okviru EU koja će se baviti korekcijama metodologije proširenja. Ono što sam video u 'non-paperu' dobro je za Srbiju u smislu pojednostavljivanja procedura u otvaranju klastera. To znači da bi se, kada Evropska komisija utvrdi da je određeni kandidat spreman i da je ispunio uslove, otvaranje klastera desilo po automatizmu. To bi bilo veoma važno kada bi zaživelo. U drugom delu, zatvaranje pojedinačnih poglavlja ostaje u saglasnosti svih 27 država članica. To bi sada ubrzalo ovu fazu procesa otvaranja klastera.

Podseća da je sa novom metodologijom od pre nekoliko godina, predsednik Makron insistirao da članice EU šalju svoje izveštaje Evropskoj komisiji kako bi njeni izveštaji bili što potpuniji.

- Za otvaranje klastera mora da se usaglasi svih 27 članica. Tu sada imate različite interese, članice koje će nas kritikovati što nismo uveli sankcije prema Rusiji. Naš proces evropskih integracija je zastao od početka rata u Ukrajini; do tada smo otvarali poglavlja klastera, otvorili smo 22 od 35. Ukoliko bi zaživeo ovaj plan, otvaranje klastera bi bilo mnogo jednostavnije - zaključuje Apostolović.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar