MILIVOJEVIĆ I BARAC U "URANKU": Koština poseta donela važnije poruke od izveštaja Tonina Picule

Reforme na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji značajno su usporene, a u pojedinim oblastima zabeleženo je i nazadovanje, navodi se u godišnjem izveštaju izvestioca Evropskog parlamenta Tonina Picule.

Ipak, pažnju javnosti tokom posete Beogradu privuklo je obraćanje predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, koji je zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem poslao poruke o nastavku evropskog puta Srbije i potrebi ubrzanja reformi.

Gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, karijerni diplomata Zoran Milivojević i analitičar Srđan Barac ocenili su da je Koština poseta imala veći politički značaj za buduće odnose Srbije i Evropske unije od samog izveštaja Evropskog parlamenta.

Milivojević o obraćanju Košte

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručio je da Evropska unija „ne ucenjuje nikoga i ne postavlja prepreke kandidatima“, već da otvoreno sarađuje sa vlastima Srbije kako bi se što pre ostvarili rezultati u reformskim procesima.

K1 televizija

 

Komentarišući njegove izjave, Zoran Milivojević istakao je da je Koštino obraćanje bilo znatno drugačije od tonova koji dominiraju u izveštaju Tonina Picule.

“Bilo je lepo slušati gospodina Koštu. Njegove poruke odudaraju od onoga što stoji u Piculinom izveštaju. Govorio je o interesima Evropske unije u geopolitičkom i geostrateškom smislu, što predstavlja realnu politiku. Ne bih se previše zadržavao na samom izveštaju, jer je ova poseta mnogo važnija za odnose Srbije i EU“, rekao je Milivojević.

Evropske integracije i očekivanja Srbije

On smatra da je za budućnost evropskih integracija ključno da Evropska unija pokaže konkretnu spremnost za napredak Srbije na evropskom putu.

“Nivo frustracije u Srbiji zavisiće od toga da li će EU napraviti određene korake koje Srbija zaslužuje. Blokada procesa proširenja koja traje godinama ne ide u prilog ni Srbiji ni Evropskoj uniji, niti je u skladu sa interesima o kojima je govorio Košta. Na osnovu ekonomskih pokazatelja jasno je da nema pune integracije regiona bez Srbije“, ocenio je Milivojević.

Ohridski sporazum kao ključni izazov

Prema njegovim rečima, Košta je tokom posete izdvojio tri ključna pitanja za dalji napredak Srbije ka članstvu, pri čemu su politički uslovi stavljeni u prvi plan.

„Nije sporno da reforme treba sprovoditi i objektivno vrednovati, ali suština pregovora Srbije sa EU od početka su posebni politički uslovi koji ne važe za druge zemlje. Košta je vrlo precizno govorio o dobrosusedskim odnosima i implementaciji Ohridskog sporazuma, naglašavajući da je on obavezujući. Upravo će to pitanje predstavljati najveći izazov u narednom periodu“, smatra Milivojević.

Ko odlučuje o proširenju Evropske unije

Osvrćući se na odnos između stavova evropske administracije i odluka koje donose države članice, Zoran Milivojević ukazao je na to ko u procesu proširenja Evropske unije ima poslednju reč.

“Ursula fon der Lajen ne može da stavi tačku na izveštaj Tonina Picule, već tu tačku stavljaju države članice Evropske unije. Ovo je priča Brisela i briselske administracije, ali odluke donose zemlje članice, i to onda kada pitanje proširenja dođe na dnevni red i kada se bude neposredno odlučivalo o prijemu novih država. Postoje dve važne stvari u celoj ovoj priči. Prva je vraćanje fokusa na politiku proširenja, što predstavlja pokušaj da se kroz jednu od najuspešnijih politika Evropske unije amortizuju njeni unutrašnji problemi. EU, kroz politiku proširenja, na određeni način odlaže rešavanje unutrašnjih reformi i izazova sa kojima se suočava u svom funkcionisanju. Druga, strateška dimenzija jeste da Evropska unija postaje mehanizam za širenje političkog i ekonomskog uticaja na ostatak Evrope, posebno u prostoru van ruskog uticaja. Kako NATO više nema mogućnosti za dalje značajnije širenje, EU kroz proces proširenja preuzima važnu geopolitičku ulogu u ostvarivanju svojih interesa na evropskom kontinentu“, rekao je Milivojević.

K1 televizija

 

Barac: Koštine poruke važnije od Piculinog izveštaja

Sa druge strane, Srđan Barac ocenio je da je Koština poseta donela važne političke poruke, dok je sam izveštaj Tonina Picule okarakterisao kao politički dokument.

„Košta nam je poslao važne političke poruke. Sa druge strane, imamo izveštaj koji predstavlja jednu vrstu političkog pritiska dela evropskog političkog establišmenta. Zbog toga taj izveštaj treba ostaviti po strani, jer nije važno samo šta u njemu piše, već i ko ga piše. Tonino Picula je označen kao neko ko nije prijatelj srpskog naroda i srpske države i ko nije došao na mesto izvestioca Evropskog parlamenta da bi objektivno procenio stanje stvari, već je, sa svojom političkom biografijom, postavljen kako bi Srbija bila dodatno izložena pritiscima iz Evropskog parlamenta”- kaže Barac i dodaje:

“Sa druge strane, Evropski parlament donosi neobavezujuće rezolucije, koje su najčešće političke poruke određenih krugova i vid političkog pritiska. Zato se fokusiramo na posetu Antonija Košte i na ono što će uslediti. Ono što je on rekao jeste ono što i očekujemo – da ćemo videti Srbiju u Evropskoj uniji i da je Srbija važan ekonomski i politički partner EU. Važno je da taj put bude pravno i politički predvidiv, a upravo to nas zabrinjava. Ako se uslovi menjaju, onda taj proces nije pravno predvidiv, jer ne znamo sa čim se usaglašavamo ukoliko se kriterijumi stalno menjaju. Vrednosti Evropske unije podrazumevaju pravnu sigurnost, da znate kako da zaštitite svoje interese, da znate pravac svog kretanja i da pritom ne nanesete štetu sebi. To očekujemo i kao država. Očekivali smo to u pretpristupnom periodu, očekujemo i danas”

Najveći problem – nepredvidivost procesa pristupanja

Govoreći o izazovima sa kojima se Srbija suočava u procesu evropskih integracija, Srđan Barac istakao je da najveći problem vidi u nedovoljnoj pravnoj i političkoj predvidivosti pristupnog procesa.

“Pravno jasan put za nas je i dalje nejasan. Politički jasan put takođe nam nije dovoljno jasan. Konsenzus unutar Evropske unije ne postoji ni kada je reč o tome kako se posmatra region Zapadnog Balkana. Zato je najpre potrebno da sama EU postigne unutrašnji konsenzus.

Koština poruka jeste bila jasna, ali mi imamo i pravne i političke argumente. Primer Kipra pokazuje da unutar Evropske unije postoji država sa nerešenim teritorijalnim i političko-pravnim pitanjima. Politički argument mogu biti i primeri poput Ukrajine i Rumunije. Zato se postavlja pitanje zbog čega se Srbiji postavljaju dodatni politički uslovi. To pokazuje da je i pravno i politički moguće da Srbija postane deo Evropske unije bez takvih zahteva. Insistiranje na tom pristupu šalje poruku da put Srbije ka EU nije ni pravno ni politički dovoljno predvidiv“, kazao je Barac.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar