DA LI SU GRAĐANI SRBIJE BEZBEDNI?! Gašić u "Uranku" otkrio koliko je jaka naša vojska i sve o vraćanju vojnog roka

Modernizacija vojske i jačanje odbrambenih kapaciteta jedan su od ključnih ciljeva strategije razvoja "Srbija 2030". Nabavka savremenog naoružanja, obnova postojeće opreme i ulaganja u domaću vojnu industriju deo su šireg plana da se Vojska Srbije učini tehnološki naprednijom i operativno spremnijom.

Da li su jake oružane snage, opremljene najsavremenijim odbrambenim sredstvima, garant sigurnosti i neutralnosti zemlje, pitali smo ministra odbrane Bratislava Gašića.

“Prošlo je 27 godina od početka NATO agresije. Još uvek su vidljivi tragovi napada na našu zemlju i još uvek nismo uspeli da očistimo sve ono što su nam NATO agresori 1999. godine uništili u Srbiji, pogotovo kada su sistemi i infrastruktura Vojske Srbije u pitanju. U periodu od 2000. i posle 5. oktobarske revolucije do 2012. godine na tome se uopšte nije radilo, gledalo se samo da što dalje bude od njih ta problematika i ostavili su da se svih tih 12 godina ništa nije promenilo u objektima koji su srušeni tokom bombardovanja“, kazao je Gašić.

K1 televizija

Kako dodaje, u poslednjih dvanaest godina situacija se značajno promenila.

“Ovih 12 godina, jednom planskom aktivnošću, ulaganjem, značajno su unapređeni kapaciteti. U vojsci se ništa ne dešava danas za sutra, već su to planovi koji treba da budu implementirani u narednih četiri do pet godina“, dodaje.

Gašić ističe da je Vojska Srbije spremna da odgovori svim savremenim izazovima.

“Jedan od dobrih primera je parada 2015. godine. Tada smo se potrudili, učinili sve u te tri godine da osposobimo sve ono što su potpisujući ugovore sa NATO-om i sa drugima o kontroli naoružanja želeli da unište, a mi smo uspeli da sačuvamo. Tada je vojska vrlo predano radila da se pokaže u najboljem svetlu. Imamo paradu ‘Jedinstva’ 2025. dijametralna razlika. Tu se vidi koliko je Srbija uložila u odbrambene snage i koliki je vidan napredak napravljen u 10 godina. Vojska Srbije se naoružava ne da bi bilo kome pretila, već da bismo mogli da sačuvamo teritorijalni integritet, suverenitet i bezbednost naših građana. Da i naši građani mogu da se pohvale da su u Srbiji bezbedni i sigurni i da vojska može da sačuva ove tri stvari koje sam naveo“, rekao je Gašić.

Ministar odbrane osvrnuo se i na pitanje nabavke naoružanja i ulaganja u vojnu industriju.

“Bazni deo svih budžeta je budžet za odbranu i koliko su ga svi povećali. Otvaranje novih fabrika namenske industrije u Rumuniji, Bugarskoj i drugim zemljama. Kupovina naoružanja, municije – po čemu je Srbija različita? Srbija nikome nije pretnja, za razliku od drugih u našem okruženju ne pravi nikakve saveze na kojima se sastaju načelnici generalštaba. Za šta? Protiv koga?“, kazao je Gašić.

Govoreći o bezbednosnim izazovima u regionu, komentarisao je i potencijalne saveze.

“Naravno da je pretnja, njena jačina i intenzitet... U narednim danima videćemo kako će u narednom periodu razvijati njihove, kako oni kažu, vojne vežbe, ali načelnici generalštaba se ne sastaju samo da bi pravili vojne vežbe, već da bi razvijali pravce kretanja nekog sutra sukoba. Srbija ništa drugačije ne radi nego što to rade sve zemlje EU. Sve ovo proteklih godinu i po dana što se dešava u Srbiji je da se zaustavi Srbija i njen razvoj vojske. To nekim drugima ne odgovara. Sve ono što nisu uspeli da urade pre 27 godina, i bili iznenađeni kako je Vojska Srbije vodila 78 dana borbu protiv 19 zemalja NATO-a, sa takvom vojnom silinom kojom su krenuli na našu zemlju, i kada su videli šta je Vojska Srbije sačuvala mudrim i inteligentnim vođenjem ratnih sukoba, onda su to probali u periodu posle 5. oktobarske revolucije drugačije. Uz pomoć svojih čauša koji su bili na mestima načelnika generalštaba da probaju da Srbiju unište drugačije, pa su potpisivali razne sporazume. Pa su došli do toga da Srbija ne sme da ima toliko tenkova, već da mora da smanji i da uništi svoje tenkove, da moramo da smanjimo vojsku. Tada, 2004. godine, oni koji su branili svoju zemlju i bili pod zakletvom oterani su u penziju. Mladi, sposobni, hrabri ljudi – svima njima je zabranjen ulazak u kasarnu. Samo zato što su se suprotstavili snazi koja je krenula 1999. godine. Onda smo imali period od 12 godina kada je ono što je moglo da se uništi u Vojsci Srbije – uništeno. Na sreću, bilo je ljudi koji su uspeli deo tih sredstava da sačuvaju i da ne dozvole da budu uništeni 2.400 objekata, kasarni, magacina za naoružanje i municiju. Sve što je bilo uništeno i stavljeno po strani 12 godina da propada, i onda se sada isti ti ne raduju razvoju i napretku Srbije“, kazao je Gašić.

Srbija ostaje vojno neutralna

Ministar odbrane istakao je da Srbija ostaje dosledna politici vojne neutralnosti, koju vidi kao ključnu prednost u savremenim geopolitičkim okolnostima.

“Srbija ostaje i ostaće vojno neutralna. To je jedini pravi put za Srbiju u ovom i budućem trenutku, da možemo da imamo prijatelje na istoku i na zapadu. Razvoj Vojske Srbije duboko je vezan sa svim prijateljstvima koje smo izgradili i sa Kinom, Amerikom i Rusijom. Da možemo danas, kao vojno neutralna zemlja, da imamo vojne vežbe i sa jednima i sa drugima. Danas imamo tu privilegiju da nabavke za našu vojsku možemo da vršimo gde god želimo i kad god želimo. Nije to lak proces.“ - objasnio je.

K1 televizija

Bezbednosni izazovi i odnos prema NATO-u

Na pitanje o bezbednosnoj situaciji u regionu, uključujući potencijalne saveze i prisustvo međunarodnih snaga, ministar odbrane Bratislav Gašić ocenjuje da je scenario iz prošlosti malo verovatan.

“Mala je verovatnoća da može da se ponovi 1999. godina, kako je to tada bilo, bez odluke Saveta bezbednosti i bez drugih odluka. To je bio presedan kako je tada napadnuta Srbija. Pogaženo je i međunarodno pravo i mnoge rezolucije UN i to se kao bumerang vraća u mnogim delovima sveta, ali mala je verovatnoća da to može da se ponovi Srbiji“, kazao je Gašić i objasnio.

Govoreći o potencijalnom uključivanju drugih zemalja u eventualni konflikt, istakao je:

“Sumnjam da bi samo to što su članice NATO-a bilo dovoljno da mogu i sve ostale zemlje da se uključe u jedan takav napad na Srbiju. Srbija nikome ne preti, nikome nije pretnja, mi želimo dobrosusedske odnose, ali je Srbija i spremna da se odbrani od sve te siline tih mnogo jakih vojski“, kazao je Gašić.

Na kraju, ministar poručuje da je cilj dalje jačanje odbrambenih kapaciteta:

“Želim da budemo najbolji, jesmo najjači u tome, nedovoljno je to, mora još.“

Promene u formacijskom smislu

Ministar odbrane ukazao je i na važne promene u organizaciji i razvoju Vojske Srbije, posebno u kontekstu savremenih tehnologija i kadrovskog jačanja.

“Bitne su promene koje se dešavaju u formacijskom smislu. U novim jedinicama koje razvijamo sada došlo je vreme savremenih tehnologija, veštačke inteligencije. Srbija od juna želi da krene sa implementacijom digitalne vojske, što samo po sebi nosi jako puno promena. Uvodimo nove programe na Vojnoj akademiji, širimo kapacitete, da ono što smo imali pre 2000. godine, tu decu vratimo u školske klupe i ponovo imamo dovoljan broj oficira. Tada su ugašene vojne škole, vraćene su 2015. godine. Vojna akademija je sa određenog broja kadeta koje je imala, koji je bio dovoljan da zadovolji potrebe Vojske Srbije, smanjena na minimalan broj dece koja su upisivala Akademiju. To je proces da bi se vratilo u onoj meri koja je potrebna“, dodaje.

Vraćanje vojnog roka

Ministar odbrane govorio je i o vraćanju vojnog roka, ističući da su prethodnih godina stvoreni uslovi za njegovo ponovno uvođenje, kroz ulaganja u opremu, infrastrukturu i logistiku.

“2.400 objekata je gurnuto sa strane i zapostavljeno. Niko se time nije bavio. Nije to tako lako vratiti. Pored toga, 2012. godine nismo imali čizme da obujemo sve vojnike u Vojsci Srbije. Trebalo je osposobiti sve to ponovo. Yumco je bio na kolenima i u štrajkovima jer nisu imali šta da rade. Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane su jako puno učinili za Yumco da zaposle 2.200 radnika. Danas su nam magacini puni energenata, dobili smo zadatak da to moramo da povećamo u nekim artiklima i do 200 procenata. Magacini hrane su nam puni, opreme, uniformi, čizama i svega onoga što je potrebno za mladog vojnika. Novih puški sa kojima će sutra da vežbaju i obavljaju svoju obuku“, kazao je Gašić i dodaje:

“Srbija je poslednjih 13 godina jedna ozbiljna država i planira sve. Vojska Srbije je uvek na raspolaganju državi da pomogne sa svim onim čime raspolaže u svojim magacinima, pa i to je državno, da možemo da prevaziđemo krizu. Da li će biti lako? Pa neće, ako se nastavi ovaj rat sa Iranom“, rekao je Gašić.

K1 televizija

Odgovarajući na pitanje kada bi vojni rok mogao da počne, ministar ističe da će odluka zavisiti od globalnih okolnosti.

“To ćemo videti. Odluka će biti doneta shodno razvoju svih ovih kriza. Ostaje 75 dana, od toga 60 u kasarni vojna obuka, 15 dana u kasarni. Predvideli smo i svake godine u narednim određenim brojem godina da će oni biti pozivani da mogu svoje znanje da nekim boljim vežbama unaprede“, dodaje.

Zašto vojni rok traje 75 dana

Ministar odbrane objasnio je i zbog čega je vojni rok koncipiran u trajanju od 75 dana, ističući da je prilagođen savremenim generacijama.

“Nije tek tako dato 75 dana. To je da mnogi ne izađu iz zone svog komfora, da ne budu mnogo udaljeni od svojih tehničkih sredstava, mobilnih telefona. Mnogo toga mogu da nauče za 75 dana, što će im sutra trebati u životu. Vojska je učiteljica života.“ - objasnio je.

Obezbeđenje kritične infrastrukture

Ministar odbrane osvrnuo se i na zaštitu ključnih energetskih objekata u Srbiji, ističući da su određene jedinice već angažovane na njihovom obezbeđenju.

“U ovom trenutku obezbeđujemo veliko skladište gasa u Banatskom Dvoru, gde imamo velike količine gasa, koje su rezerva za čitavu Srbiju. 72. specijalna brigada je angažovana, zajedno sa PVO jedinicama. To je preventivna odluka. Svuda je ugrožena ta infrastruktura i želimo da obezbedimo te objekte i širićemo na neke druge objekte koji su Srbiji jako značajni“, zaključio je.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar