ŠOK ANALIZA U "URANKU": Kuba pod pritiskom SAD - sistem na ivici raspada?

Kubanske vlasti poručile su da su spremne za svaki scenario, uključujući i potencijalnu agresiju, u trenutku kada rastu tenzije sa Sjedinjenim Američkim Državama i zaoštrava se retorika američkog predsednika Donalda Trampa, koji tvrdi da bi Kuba mogla „uskoro pasti“.

Da li je reč o stvarnoj pretnji ili političkom pritisku, i može li sistem uspostavljen još u vreme Fidela Kastra da preživi i ovu krizu, u emisiji “Uranak” na televiziji K1, analizirali smo sa Zoranom Šuvaković, novinarkom i stručkakom za Latinsku Ameriku.

- Kubanski režim je izdržao i preživeo 12 američkih predsednika. Nikada nijedan predsednik nije kao Tramp izvređao Kubu i njenu vlast, a nikada nije bila slabija reakcija, sa manje energije. Deluje kao da kubanska vlast i socijalizam koji je Čavez predvideo za 21. vek, kada je davao naftu, a kupovao kubanske lekare, sestre i nastavnike, doživljava svoj pogreb, bez pogrebnih svečanosti. Kuba je, pre nego što je Čavez umro, izvozila 40 hiljada lekara, medicinskih sestara, učitelja i nastavnika u Venecuelu, a on je davao 105 hiljada barela nafte dnevno po subvencionisanim cenama. Na godišnjem nivou kupovao je lekare u vrednosti od pet miliona dolara - kazala je Zorana.

K1 televizija

Ona dodaje da se geopolitička slika značajno promenila.

- Promenila su se vremena, sve je manje levice u Latinskoj Americi, i to je počelo već sa prvim mandatom Trampa. On je samo kulminacija - Amerikanci su od početka želeli da razbiju osovinu, odnosno trougao tiranije, u koji spadaju Nikaragva, Kuba i Venecuela. Tramp je u prvom mandatu vratio sve sankcije koje je Obama skinuo Kubi. Pri kraju prvog mandata govorio je da će Amerikanci jesti pacove i gladovati ukoliko demokrate budu izabrane umesto njega, što se i desilo, ali nisu jeli pacove. Pretio je i ‘venecuelizacijom’ Amerike. Sada je došlo vreme da se razračuna sa Venecuelom. Mada je ostao isti režim – Maduro je poslat u Ameriku, ali je ostala njegova potpredsednica. On više ne govori o demokratiji. U toku je, kako tvrde čak i organizatori konvoja solidarnosti, rekonolizacija Latinske Amerike od strane SAD - objašnjava ona.

Kako kaže, fokus američke politike se menja.

- Sada se Maduro ne pominje, išlo se na Iran - to je drugi način. Treći način bi mogla biti Kuba, kako se predviđa. Mada je njegova retorika za sada jača nego konkretni potezi - dodaje.

Zorana smatra da bi eventualni scenario mogao podsećati na period pre revolucije.

- On o demokratiji više ne govori, ni o slobodi i pravdi. Govori da želi da preuzme Kubu, kao i Venecuelu. Mislim da bi to moglo da liči na vreme Fulgencija Batiste, kada je Kuba bila pretvorena u karipski Las Vegas – sa kockarnicama, javnim kućama, barovima i klubovima koje su držali bogati američki biznismeni. To bi postalo turističko mesto za zabavu Amerikanaca. Rekao je i da Kuba nema uragane, što nije tačno - kazala je.

Dodaje i da Havana računa na međunarodnu podršku:

- Kuba se nada svetskoj i evropskoj solidarnosti.

U međuvremenu, tanker sa oko 730 hiljada barela sirove nafte, koji je isplovio iz ruske luke 8. marta, očekuje se da stigne na Kubu krajem meseca, što otvara pitanje da li bi to moglo da ublaži ekonomsku krizu na ostrvu.

- Tankeri sporo prolaze i potrebni su i drugim krajevima sveta. Mislim da to neće moći mnogo da promeni situaciju, ali možda podstakne solidarnost u drugim regionima - kazala je.

Na pitanje o unutrašnjim prilikama i protestima na Kubi, ona ocenjuje da je sistem već pod pritiskom.

Sistem se raspada iznutra, a podpomognut je spolja. Pre tri-četiri godine bile su velike demonstracije. Oni već dugo nemaju osnovne proizvode za život i suočavaju se sa ozbiljnim problemima. Samo su neki periodi bili stabilni.

Građani žele promene, ali ne žele da ponovo postanu karipski Las Vegas.

- Takođe žele da izbegnu greške koje su napravile zemlje istočnog bloka nakon pada Berlinskog zida - zaključuje ona.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar