EKSKLUZIVNO U "URANKU" MINISTAR PRAVDE O NAJAKTUELNIM TEMAMA Evo šta kaže o Selakoviću, Dolovac i vrhovnom tužiocu

Oštre poruke ministra Nikole Selakovića upućene Tužilaštvu za organizovani kriminal izazvale su snažne reakcije u javnosti.

Selaković je ocenio da će „doći vreme odgovornosti“ i da će, kako je naveo, "Srbija obračunati sa blokaderskom organizovanom kriminalnom bandom, kao što je Tužilaštvo za organizovani kriminal".

Istovremeno, otvoreno se postavlja pitanje da li je poziv za njegovo saslušanje u

svojstvu osumnjičenog u slučaju „Generalštab“ povezan sa predlogom reorganizacije
tužilačke mreže.

O ovim temama, kao i o radu Odbora za pravosuđe i obavezama vrhovnog javnog
tužioca, govorio je ministar pravde Nenad Vujić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
Vujić je u razgovoru istakao da su rad i nadležnosti Odbora za pravosuđe jasno
definisani:

- Kada govorimo o radu Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije - to je njihova nadležnost. Njegova je nadležnost da razmatra izveštaj vrhovnog tužioca, koji je dužan da ga podnese Narodnoj skupštini. Odbor i Skupština imaju pravo da taj izveštaj razmatraju i iznesu svoj stav.

Prema njegovim rečima, iznenadila ga je tvrdnja da Narodna skupština nema pravo da odlučuje o izveštaju, kao i činjenica da se vrhovni javni tužilac nije pojavio na sednici Odbora.

- Ustav je tu jasan: izveštaj podnosi Narodnoj skupštini vrhovni tužilac, ne tužilaštvo. Svaki akt ide na odgovarajući odbor koji ga razmatra, i potom šalje na plenarno zasedanje. To je po Ustavu - naglasio je ministar.

Na pitanje da li je Zagorka Dolovac bila obavezna da prisustvuje sednici, Vujić odgovara:

- Čitajući Ustav, koji kaže vrhovni javni tužilac - znači jednina. Dužnost Zagorke Dolovac je bila da se pojavi. Ona se faktički oglušila o Ustav. Skupština će odlučivati

o daljim koracima. Ukoliko se vrhovni tužilac ne pojavi ni na plenarnoj sednici, to bi, prema njegovim rečima, predstavljalo nastavak kršenja ustavnih obaveza:

- Ako se ne pojavi ni u Skupštini da obrazloži izveštaj, to je dalji nastavak kršenja Ustava. To povlači određene sankcije, i Skupština može da pokrene postupak razrešenja vrhovnog javnog tužioca - rekao je Vujić.

K1 televizija

- Odbijanje izveštaja može otvoriti pitanje poverenja vrhovnom tužiocu - Vujić je dodatno pojasnio i potencijalne korake koje Narodna skupština može preduzeti:

- Kod nas se do sada nije desilo da je neki vrhovni tužilac razrešen dužnosti. Ovde

imamo jednu drugu situaciju: ukoliko bi Skupština odbila izveštaj na plenarnoj
sednici, onda faktički može otvoriti i pitanje poverenja vrhovnom tužiocu. To može da se postavi kao posebna tačka dnevnog reda u Skupštini. Skupština onda može uputiti i Visokom savetu tužilaštva da da mišljenje.

Govoreći o velikim sudskim postupcima iz prethodnih godina, Vujić je upozorio na
posledice koje neuspešni predmeti ostavljaju na budžet države:

- Kada govorimo o velikim predmetima, svedoci smo da smo iz budžeta platili 43 miliona evra odštete kada je pao predmet poznat kao stečajna mafija. U predmetu
"đubretarska mafija" platili smo oko 37 miliona evra. U pojedinim predmetima plaćali smo i po 30 miliona.

K1 televizija

Vujić je naglasio da je odgovornost tužilaštva ključna za izbegavanje takvih situacija:

- Stalno upozoravam da ne može ulica da sudi, ali mora da se vodi računa kako se vode predmeti, da se proceni mogućnost uspeha. Postavlja se pitanje zašto se neki
predmet vodi toliko dugo, zašto se blagovremeno ne koriguje optužnica ako je jasno
da sledi oslobađajuća presuda. To se radi u svim zemljama.

Dodao je da je samoprocena učinka neophodna:

- Odbor je u svom obraćanju javnosti pitao gde je samoprocena, koliki je broj predmeta koji završavaju odbacivanjem ili oslobađajućim presudama. Kroz takvu samoprocenu treba da vidimo gde su slabosti, kako bismo ih izbegli.

Vujić se osvrnuo i na komunikaciju tužilaštva sa javnošću:

- Zakon o javnom tužilaštvu propisuje obavezu tužioca i javnog tužioca da istupa u
javnost, da u određenim periodima obaveštava javnost o svom radu. Međutim, ne postoji sankcija ako ne istupaju u javnost - kazao je Vujić.

Kako funkcioniše postupak razrešenja: Sedam glasova za inicijativu

Govoreći o nadležnostima Visokog saveta tužilaštva (VST), Vujić je podsetio da ovo telo ima 11 članova, te da su pravila za pokretanje postupka protiv vrhovnog javnog
tužioca jasno definisana izmenama zakona.

- Inicijativa za smenu, kada je u pitanju disciplinska odgovornost, zahteva sedam glasova da bi se uputila za smenu vrhovnog javnog tužioca - to je procedura, isto kao i za postavljanje. To je prema izmenama zakona koje su donete - objasnio je ministar.

Podsetio je da je ranije procedura bila drugačija:

- U ranijem periodu predlog je išao Vladi, pa je Vlada slala Skupštini. Sada je procedura izmenjena, jer je promenjena i vrsta nadležnosti i odgovornosti.

 

Vujić je naglasio i da su u Visokom savetu tužilaštva sva glasačka prava ravnopravna:

- Branko Stamenković je predsednik Visokog saveta tužilaštva, ali smo svi članovi jednaki u smislu prava glasa. Leks specijalis i slučaj "Generalštab".

Govoreći o postupku koji se vodi u slučaju „Generalštab“, Vujić je posebno istakao
značaj leks specijalisa, donetog nakon pokretanja ovog predmeta.

- U pitanju je odlučivanje o slučaju Generalštaba. Imamo leks specijalis koji je donet u međuvremenu. Nemojmo u medijima presuđivati. Ministar Selaković se uredno
odazivao na pozive i ne vidim razlog zašto je određeno njegovo privođenje, kada svi znamo gde je ministar Selaković - rekao je Vujić.

Prema njegovim rečima, donošenje posebnog zakona može uticati na dalji tok
predmeta:

- Donošenjem leks specijalisa - pošto ne znamo šta je optužnica, to nismo videli -
može da se dovede u pitanje da li se taj postupak uopšte može voditi dalje. Zato što ste leks specijalisom određene stvari rešili na odgovarajući način. Ne mislim u krivično-pravnom smislu, već u tome što je tim zakonom čitava oblast bolje uređena - zaključio je Vujić.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar