SINIŠA MALI PREDSTAVIO PREDLOG BUDŽETA ZA 2026: Veće plate, penzije i minimalna zarada

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da predloženi budžet za 2026. godinu razvojni, ali i socijalno odgovoran, te da je usmeren ka daljem podizanju životnog standarda, daljim investicijama u javnu infrastrukturu, odnosno u ono što podiže kvalitet života građana Srbije.

Mali je na Instagram nalogu naveo da ukupni prihodi i primanja predviđeni predlogom budžeta za 2026. godinu iznose 2.414,7 milijardi dinara i dodao da je to za 68,5 milijardi dinara, odnosno 2,9 odsto više u odnosu na iznos prihoda predviđenih originalnim budžetom za ovu godinu, dok su u odnosu na ažuriranu procenu veći za 4,2 odsto.

Predloženim budžetom su predviđeni ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.751,7 milijardi dinara, naveo je ministar.

- Projektovana stopa privrednog rasta za 2026. godinu, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi tri odsto BDP. U apsolutnom iznosu to je 11.085,1 milijardi dinara, odnosno 94,6 milijardi evra u 2026. godini. To nas vodi ka ispunjenju obećanja i cilju da u 2027. godini naš BDP u apsolutnom iznosu pređe 100 milijardi evra - dodao je Mali.

Obrazlažući budžet poslanicima u Narodnoj skupštini Srbije, Mali je kazao da predloženi budžet u sebi po prvi put sadrži i takozvani zeleni budžet, odnosno izdvojeno je za sve projekte koji su vezani za zaštitu životne sredine, za zelenu agendu.

- To je veoma važno, s obzirom da na takav način pratimo i standarde i principe koji važe i u Evropskoj uniji - rekao je Mali. 

Ministar je naveo i da je kako bi se podigao nivo transparentnosti kada je budžet Republike Srbije u pitanju, po prvi put uveden i interaktivni budžet preko sajta Ministarstva finansija.

 

- Svaki građanin Srbije ima pravo da da svoju sugestiju i predlog, da postavi pitanje oko toga na koji način se eventualno troši neki novac ili da da predlog kako bi neke stvari izmenile - rekao je Mali.

Pozvao je građane Srbije da daju svoje predloge i da maksimalno iskoriste tu mogućnost da na transparentan i javan način utiču u stvaranju i kreiranju budžeta.

Uz predloženi budžet za 2026. godinu, kako je dodao Mali, postoji i takozvani građanski vodič.

- Od 2015. godine sva objašnjenja, razjašnjenja i uputstva su uz ovaj budžet i na taj način želimo da doprinesemo transparentnosti i na takav način omogućimo građanima Srbije da učestvuju u donošenju važnih odluka za njihov život - dodao je Mali.

On je istakao i da ovaj budžet pokazuje da Srbija nastavlja da raste bez obzira na izazove, kako globalne, tako i izazove sa kojima se naša zemlja suočava u regionu, ali i u zemlji.

Podsetio je da su globalne krize prisutne od 2020. godine i da su od kovida, do sukoba u Ukrajini, umnogome uticale na globalni rast.

- Sve je to okruženje u kojem smo pripremali predlog budžeta za narednu godinu. Onda kada pogledate rezultate, videćete da uprkos svim tim izazovima naša zemlja će imati ove godine rast između dva i 2,5 odsto. Uprkos onim blokaderima koji su želeli da zaustave napredak naše Srbije, uprkos onima koji su želeli da onemoguće dalji ubrzani rast i razvoj - kazao je Mali. 

Podsetio je da je prošle godine Srbija bila treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi. 

- Uprkos svemu tome nisu uspeli i ove godine ćemo da rastemo. I ko pogleda, uprkos krizi 2020. godine, svake godine Srbija je rasla i mi ćemo na takav način ispuniti obećanje koje smo dali da do kraja 2027. godine sa završetkom projekta i programa 'Skok u budućnost', Ekspo 2027, pređemo taj nivo BDP-a ukupno od 100 milijardi evra. Poređenja radi, 2012. bruto domaći proizvod u našoj zemlji bio je oko 33 milijarde. Tri puta manje tokom veoma izazovnih godina je ogroman uspeh svih građana Srbije i na to posebno treba da budemo ponosni - istakao je Mali. 

FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ/ nr

Dodao je da je zabeležen ubrzani rast uz otvaranje novih fabrika, novih radnih mesta, ulaganje u infrastrukturu, putnu, železničku, kliničke centre, poljoprivredu i ostale oblasti.

Uprkos svemu tome, kaže Mali, sačuvali smo makroekonomsku stabilnost. 
Kada je reč o udelu javnog duga u BDP-u, on je 43 odsto, što je duplo bolje nego što je prosek Evropske unije. 

Istakao je i da Srbija ima nikada veće rezerve zlata, više od 52 tone u zlatu, što je, kako je dodao, više nego sve republike bivše SFRJ zajedno.

- Imamo više od 29 milijardi evra deviznih rezervi, imamo nikada manju nezaposlenost, 8,5 odsto, nikada veći broj ljudi koji u Srbiji radi, 51,5 odsto nam je stopa zaposlenosti i ono što je meni posebno važno, od 2013. godine sačuvali smo stabilni devizni kurs koji dovoljno govori u prilog tome da se odgovorno ponašamo kada je naša ekonomija u pitanju - rekao je on. 

Podsetio je da je Srbija pre godinu i po dana po prvi put u našoj istoriji dobila investicioni kreditni rejting.

Kada je reč o ulaganjima, odnosno onih stavki koje su vezane za životni standard građana Srbije, Mali je istakao da se ide sa povećanjem plata od 1. januara u javnom sektoru za 5,1 odsto. 

- Samo ove godine, od 1. januara imali smo povećanje plata za sve zaposlene u javnom sektoru od osam odsto, osim za one u prosveti koji su imali 11 odsto. Imali smo vanredno povećanje zarada u prosveti od pet  odsto u martu mesecu. Pri tome smo za one koji su bili zaposleni i koji su zaposleni u visokom obrazovanju imali dodatno vanredno povećanje zarada od čak 16 odsto. Imali smo vanredno povećanje zarada od pet odsto od 1. oktobra, za sve zaposlene u prosveti, sve zaposlene u zdravstvu. Idemo i sa povećanjem od 1. januara 5,1 odsto, ako pogledate kumulativno zarade samo u prosveti, dakle za ovih 12 meseci povećanje je 28,2 odsto. Ako pogledate povećanje u zdravstvu, povećanje je čak 19,6 odsto - rekao je Mali.

Upoređujući to sa stepenom i nivoom inflacije koji je u oktobru 2,8 odsto, može se videti da kada se govori o povećanju zarada, uvek se govori u realnom iznosu, dakle daleko iznad nivoa inflacije. 

Kada je reč o prosečnoj zaradi, Mali je kazao da je u septembru mesecu iznosila 931 evro, a da se u decembru već očekuje da će preći 1.000 evra.

- Paralelno sa podizanjem plata, obezbedili smo i dovoljno novca u budžetu za rast penzija. Rast penzija od 1. decembra ove godine, naravno sa efektima na celu 2026. godinu, 12,2 odsto. Na takav način, prosečna penzija u Srbiji ide na nekih 485, 490 evra", istakao je Mali i dodao da je prosečna penzija 2012. godine bila oko 202 evra kada je čak 48,2 odsto, budžeta PIO fonda, dotiran iz budžeta Republike Srbije. 
Sada je taj podatak 20,4 odsto - rekao je Mali i dodao da se samo 20,4 odsto neophodnih sredstava obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije.

- Sve ostalo, zahvaljujući punoj zaposlenosti, doprinosima koji se redovno plaćaju - dodao je ministar.

Kao treći veoma važan aspekt kada je podizanje životnog standarda građana Srbije u pitanju, Mali je istakao rast minimalne zarade. 

- Bili ste svedoci ove godine, u oktobru, išli smo sa vanrednim povećanjem minimalne zarade na 500 evra, idemo sa još jednim povećanjem minimalne zarade od 1. januara naredne godine, i minimalna zarada u Republici Srbiji od 1. januara 2026. godine biće 551 evro - kazao je Mali. 

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar