KUDA IDE RASPRAVA O BIRAČKIM MESTIMA U DIJASPORI? Kojčić i Bilbija u "Uranku" o izborima, ali i odnosu Evrope prema Srbiji

Politički filozof Dragoljub Kojčić i urednik političke rubrike „Politike” Bojan Bilbija govorili su o glasanju građana Srbije u inostranstvu, izbornoj kampanji, studentskom pokretu i odnosu evropskih zvaničnika prema Srbiji. Kojčić je naglasio značaj političkih programa, ostvarenih rezultata i iskustva u upravljanju, dok je Bilbija ocenio da se rasprava o biračkim mestima u dijaspori koristi za stvaranje sumnje u regularnost izbora.

Dragoljub Kojčić: Građanin pred biračkom kutijom odlučuje po svojoj savesti

Politički filozof Dragoljub Kojčić izjavio je da birače ne treba posmatrati kao jedinstvene političke blokove, niti unapred pretpostavljati da će svi pripadnici određene profesije ili zajednice glasati za istu izbornu listu.

“Ja sam sklon tome da važi princip „jedan čovek – jedan glas” i nisam sklon spekulacijama da ova grupa ili ovaj kolektivitet glasa za jedne, a neki drugi za druge. Čovek kada se nađe pred kutijom za glasanje, glasa po svojoj savesti. Neću ni sam da upadnem u zamku da razmišljam na taj način2", rekao je Kojčić.

Govoreći o političkom opredeljivanju, naveo je da birači prvenstveno treba da procenjuju program i sposobnost kandidata da obećano sprovede.

“Čovek u suštini glasa, pre svega, za jedan program koji mu nudi neku budućnost i za kandidata za kojeg je siguran da je uverljiv ili kredibilan da će to realizovati. U politici moraš da imaš teorijsko znanje o tome šta je politika ili iskustvo u vođenju politike. Moraš da imaš iskustvo u upravljanju i da umeš da upravljaš nekim procesima” – istakao je on.

Kojčić smatra da se politička ponuda Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića oslanja na ostvarene rezultate, dok delu opozicije, prema njegovoj oceni, nedostaju program i kredibilni ljudi.

“Možda će neko i iracionalno da glasa za Vučića, zato što mu je simpatičan, zato što ga voli ili voli nekoga iz njegovog okruženja. Međutim, stvar je u tome da je cela politička ponuda Srpske napredne stranke, odnosno Vučića, zasnovana pre svega na rezultatima”, naveo je Kojčić.

Dodao je da takvu političku ponudu posmatra kao kontinuitet uspešne politike, ocenjujući da protivnici vlasti treba da ponude konkretne argumente i drugačija rešenja.

O glasanju dijaspore: Očekujem usklađivanje sa procedurama

Kojčić je rekao da poznaje prilike u dijaspori iz perioda kada je obavljao dužnost zamenika ministra za Srbe van Srbije i bio član odbora za dijasporu.

Prema njegovim rečima, vremenom su se menjali razlozi odlaska iz zemlje, ali i odnos iseljenika prema političkim događajima u Srbiji. Naveo je da je emigracija ranije bila izraženije politička, dok su danas česti ekonomski i porodični razlozi odlaska.

Govoreći o organizovanju glasanja u inostranstvu, izrazio je očekivanje da će postupanje nadležnih institucija biti usklađeno sa proceduralnim zahtevima.

“Ja sam siguran da će sve biti usklađeno maksimalno sa proceduralnim zahtevima, i kada je u pitanju RIK i kada je u pitanju Ministarstvo. Ovde se pokušava da se unese razdor među glasače i da se kaže: „Ovi ne rade dobro”, ocenio je Kojčić.

Prema njegovom mišljenju, deo političkih aktivnosti usmeren je na uznemiravanje građana, umesto na raspravu o konkretnim rezultatima i programima.

“Oni koji hoće kontinuitet, normalan život, suverenitet i da demokratija pobedi, hoće da nema nasilja na ulicama ni pre ni posle izbora. Oni drugi sada pokušavaju bilo gde da uznemire. Kada ne mogu da nađu prave razloge da kritikuju vlast, pokušavaju da predstave da ona ne radi kako treba”, rekao je on.

O studentskom pokretu: Smatram da je model centralizovan spolja

Komentarišući studentske blokade i političko nezadovoljstvo mladih, Kojčić je ocenio da zahtevi moraju da se sagledavaju u odnosu na stvarne mogućnosti države.

“Političko nezadovoljstvo nije zasnovano na objektivnom sagledavanju šta jedno društvo može u ovom trenutku. Ja mislim da ova vlast čini maksimalno koliko je moguće u ovom trenutku, i s obzirom na ono što je nasledila 2012. godine. Treba pogledati ekonomske parametre, plate, penzije, autoputeve i suočavanje sa kovidom”, naveo je Kojčić.

Upozorio je da idealizovana očekivanja, prema njegovoj oceni, ne predstavljaju dovoljan osnov za odgovorno upravljanje državom.

"Hoćete utopiju, hoćete idealnu državu. Takve utopije završavaju se u distopiji. Kada bi ti mladi ljudi sa svojim idealističkim željama i procenama realnosti došli na vlast, oni bi, po mom mišljenju, Srbiju vratili više koraka unazad", rekao je on.

K1 televizija

 

Kojčić je izneo i tvrdnju da organizacija studentskog pokreta nije decentralizovana, već da se, prema njegovom viđenju, usmerava spolja.

"To nije decentralizovan model. To je vrlo centralizovan model, ali centralizovan spolja. Plenumi su samo izvršioci radova, oni samo treba da potvrde ono što im je neko naložio. Kada govorim o nekim krugovima na Zapadu, ne govorim o celom Zapadu”, izjavio je Kojčić.

Govoreći o odnosu prema izbornom rezultatu, kritikovao je stavove koje tumači kao spremnost na neprihvatanje vlasti čak i u slučaju da njeni protivnici ostanu u manjini. Takav pristup uporedio je sa istorijskim revolucionarnim modelima političkog delovanja.

O porukama Marte Kos: Politički podsticaj opoziciji

Poruke Marte Kos Kojčić je protumačio kao političku podršku opoziciji, ocenjujući da se pred Srbiju stalno postavljaju novi zahtevi.

“To je politička poruka da taj deo koji predstavlja Marta Kos stoji na strani naše opozicije. To je, u stvari, podsticaj opoziciji”, rekao je on.

Takav odnos opisao je poređenjem sa pričom u kojoj se posle svakog ispunjenog uslova postavlja sledeći, pa se cilj stalno pomera.

Prema njegovom mišljenju, odnos prema Srbiji trebalo bi da se zasniva na pravilima i principima evropskih integracija.

“Mi smo jasno rekli da idemo u Evropsku uniju, ali po principima koje su proklamovali osnivači Evropske unije i koji važe u zakonodavstvu Brisela. Nije tačno da ova vlast ne sarađuje sa Briselom. Sarađuje onoliko koliko je u srpskom nacionalnom interesu i koliko zahtevaju propisi i međunarodno pravo”, naveo je Kojčić.

Međunarodna politika zahteva predviđanje promena

Govoreći o međunarodnim odnosima i vezama Srbije sa velikim silama, Kojčić je naglasio da politika podrazumeva sposobnost predviđanja promena u svetu.

“Politika nije samo bavljenje činjenicama, šta se danas dešava i šta je bilo juče. Politika je, između ostalog, anticipiranje, predviđanje i strateško sagledavanje razvoja događaja u svetu. Menjaju se i odnosi”, rekao je Kojčić.

U tom kontekstu govorio je o Vučićevim odnosima sa kineskim rukovodstvom, ocenjujući da održavanje takvih veza predstavlja deo dugoročnog političkog promišljanja.

Istovremeno je kritikovao one koji, prema njegovom mišljenju, umanjuju značaj tih odnosa i političku strategiju zasnivaju na prevaziđenom sagledavanju međunarodnih prilika.

Bojan Bilbija: Rasprava o dijaspori stvara utisak da su izbori nepošteni

Urednik političke rubrike „Politike” Bojan Bilbija ocenio je da se polemika o glasanju u inostranstvu koristi za stvaranje šireg narativa o neregularnosti izbora.

“Suština je u tome da se stvara utisak, a ljudi su uvek osetljivi na temu dijaspore, da se izbori kradu. To je ono najvažnije. Imate stalno više paralelnih priča: kradu se na ovaj način, kradu se ovako, a sada se kradu još i ovako. Stvara se jedan širi utisak da su na svim nivoima ti izbori nefer i nepošteni”, rekao je Bilbija.

On je naveo da, prema podacima koje je izneo u razgovoru, broj birača obuhvaćenih glasanjem u inostranstvu značajno premašuje broj sa prethodnih izbora.

“Broj glasača koji će glasati u dijaspori značajno je uvećan, sa nekih 40.000 na preko 100.000. Mislim da je to više nego jasan pokazatelj da je pristup tom pravu povećan, a ne smanjen”, izjavio je Bilbija.

Dodao je da sve birače iz dijaspore nije moguće pripisati jednoj političkoj opciji i ocenio da njihov broj ne treba predstavljati kao presudan za izborni ishod.

Organizovanje glasanja zahteva ljude, vreme i resurse

Bilbija je istakao da otvaranje biračkih mesta u inostranstvu podrazumeva ozbiljnu organizaciju i angažovanje diplomatsko-konzularnih predstavništava.

“Ministarstvo mora taj proces da organizuje i dobro zna kojim kapacitetima raspolaže. Organizovati glasanje negde na kraju sveta nije jednostavno. Čak i ako imate sto ili dvesta ljudi u toj zemlji ili regiji, pitanje je da li treba angažovati sve ljude u ambasadi. To nije posao za jedan dan, već proces kojim moraju da se bave znatno duže”, rekao je on.

Prema njegovoj oceni, zahtevi za dodatnim biračkim mestima moraju da se razmatraju u odnosu na raspoložive kapacitete.

“To je ozbiljan posao i proces. Angažuju se ljudi, a da ne govorimo o finansijama. To je ozbiljan administrativni resurs koji vi naprežete. Ministarstvo spoljnih poslova ne može da se bavi samo izborima, ima i mnogo drugih zadataka”, naveo je Bilbija.

Region ima poseban značaj zbog povezanosti birača sa Srbijom

Govoreći o rasporedu biračkih mesta, Bilbija je ocenio da region ima poseban značaj zbog broja birača i njihove svakodnevne povezanosti sa Srbijom.

“Ne možemo da otvorimo neograničen broj biračkih mesta. Neka selekcija mora da se napravi. Ipak je prioritet region, gde su ljudi koji zaista jedan deo godine žive u Srbiji. Naravno, svi su jednaki pred zakonom, ali postoje ljudi koji stalno dolaze u Srbiju, imaju ovde nekretnine i vezani su za nju”, rekao je Bilbija.

Posebno je govorio o ljudima koji su tokom ratova napustili svoje domove, živeli u Srbiji, a kasnije se vratili u mesta porekla.

“To su ljudi koje je muka naterala na takav život. Mnogi su bili proterani iz svojih domova, pa su živeli deset, petnaest ili dvadeset godina u Srbiji, a onda su ponovo izgradili svoje kuće i vratili se, ali su i dalje vezani za Srbiju”, naveo je on.

Dodao je da iseljenici u udaljenim zemljama imaju važnu ulogu u očuvanju srpske kulture i tradicije, ali da organizacija glasanja zahteva određivanje prioriteta.

“To su isto naši dragi ljudi. Organizuju se u kulturnim klubovima, održavaju naše prisustvo u dijaspori, našu kulturu i tradiciju. Sve je to u redu, ali kada morate da odredite prioritete, imate ograničene resurse”, rekao je Bilbija.

K1 televizija

 

O evropskim kriterijumima: Sistem pokretnih meta

Bilbija je kritikovao ono što smatra nedoslednim odnosom evropskih zvaničnika prema izbornim pravilima i glasanju dijaspore. Kao primere naveo je Crnu Goru i Moldaviju, tvrdeći da se u različitim slučajevima prihvataju različiti kriterijumi.

Govoreći o Crnoj Gori, kritikovao je tadašnji odnos prema mogućnosti glasanja ljudi poreklom iz te zemlje koji su živeli u Srbiji. U slučaju Moldavije osporio je način na koji je organizovano glasanje njene dijaspore u Rusiji i ocenio da se na te okolnosti u evropskim institucijama gledalo drugačije nego na raspravu o Srbiji.

Takav pristup opisao je kao „sistem pokretnih meta”.

“Šta god uzmete i kažete: „Sada ćemo da primenimo ovaj princip”, pa ga primenite dosledno, oni kažu: „Ne, taj princip više ne važi, sada važi drugi”. Onda primenite i taj drugi, namučite se, a oni kažu da sada važi treći. Tih igara smo se nagledali” – izjavio je Bilbija.

Prema njegovoj oceni, povećanje broja birača obuhvaćenih glasanjem u inostranstvu trebalo bi posmatrati kao napredak.

“Dosledno je stalno povećavati broj birača koji mogu da glasaju. Hajde da budemo realni i da kažemo da je to demokratski napredak, a ne da tražimo dlaku u jajetu. Uvek ćemo naći nešto ako je cilj samo da se zakačimo za bilo šta i tvrdimo da su izbori pokradeni”– rekao je on.

O medijima: Kritika različitih standarda

Govoreći o uređivačkoj nezavisnosti i pravilima za rad medija, Bilbija je ocenio da se zahtevi različito tumače u zavisnosti od toga na koga se odnose.

“Vaša televizija ima dozvolu u Srbiji. Kada se traži da to bude potpuno normalno i uređeno ovde, onda se to predstavlja kao veliki problem i pritisak na slobodu medija i uređivačku nezavisnost. Ti dvostruki, trostruki i višestruki standardi ponovo su pokretne mete” – naveo je Bilbija.

On je ocenio da se pitanja dozvola, registracije i odgovornosti medija često predstavljaju kao politički pritisak, umesto da se razmatraju kroz pravila koja važe za emitere.

Poziv stranim zvaničnicima da se uzdrže od mešanja u izbore

Bilbija je kritikovao učestale izjave stranih zvaničnika o unutrašnjim političkim prilikama u Srbiji, ocenjujući da one mogu da predstavljaju podršku određenim izbornim akterima.

“Nemojte se toliko mešati u naše unutrašnje stvari, a pogotovo u naše parlamentarne izbore. Kada imate izjave iz dana u dan, iz časa u čas, kada svaki birokrata nižeg ili srednjeg ranga misli da ima pravo da se direktno ovde meša i učestvuje u izbornoj kampanji određenih lista, onda to niko ne primećuje” – rekao je Bilbija.

Ostavite komentar