Na jučerašnji dan, pre tačno tri godine, u jednom od najprometnijih delova Istanbula, okončan je život Jovana Vukotića, čoveka koji je godinama važio za vođu škaljarskog klana i jednog od najtraženijih ljudi u regionu. Njegova smrt nije bila iznenađenje za bezbednosne službe — ali način na koji je ubijen, i ko je sve bio svedok tog trenutka, ostavio je dubok trag u javnosti.
Bilo je to popodne 8. septembra 2022. godine. Vukotić se nalazio u automobilu sa suprugom Mašom, koja je tada bila u poodmakloj trudnoći, i njihovom maloletnom ćerkom. Njihovo vozilo zaustavilo se na semaforu kada su im sa motocikla prišli napadači. Ispalili su četiri hica — precizno, brzo, profesionalno. Vukotić nije imao šanse.
Maša, koja je sedela pored njega, gledala je sve. Njegova smrt dogodila se bukvalno pred njenim očima, dok joj je život u stomaku tek rastao. Ćerka na zadnjem sedištu prošla je nepovređena. Nikakvo slučajno preklapanje — napadači su tačno znali koga gađaju, a koga ne smeju ni da dotaknu.
Printscreen Facebook
Tog dana, Maša nije izgubila samo muža — izgubila je i osećaj bezbednosti, život kakav je poznavala, možda čak i veru u bilo kakvu budućnost. Biti svedok ubistva u kojem metak ne pogađa telo, ali dušu rani do kraja života — to nije nešto što se može objasniti.
U danima koji su sledili, istraga je pokrenuta u saradnji turskih i regionalnih službi. Brzo se došlo do informacija: vozilo u kojem je Vukotić putovao bilo je praćeno pomoću GPS uređaja, a ubice su pratile svaki njegov korak. Bio je meta precizno planirane likvidacije, za koju se kasnije pokazalo da je naručena i organizovana iz više država, u režiji ljudi povezanih s rivalskim kavačkim klanom.
Godinama unazad, sukobi između škaljarskog i kavačkog klana odneli su desetine života. Iako su obe strane znale da ovakva pravila igre neminovno vode u smrt, čin ubistva pred očima žene i deteta unosi novi nivo brutalnosti. Bio je to trenutak kada kriminal prestaje da bude stvar "njih" i postaje tragedija "nas" — društva koje to posmatra, analizira, ali retko razume.
Instagram Printscreen
Vukotićeva sahrana održana je nekoliko dana kasnije u njegovom rodnom kraju, pod jakim policijskim obezbeđenjem. Sahranjen je tiho, ali pod pažnjom celog regiona. Za sobom je ostavio četvoro dece, od kojih je jedno rođeno nakon njegove smrti.
Danas, tri godine kasnije, glavni organizatori i izvršioci ubistva osuđeni su na doživotnu robiju. Kazne su izrečene u Turskoj, ali rana koju je ovaj zločin ostavio, posebno na porodicu, ne može se zatvoriti presudom.
Ulica u Istanbulu gde se sve desilo danas izgleda kao i svaka druga — ljudi prolaze, svetla se pale i gase, deca trče. Ali za jednu ženu i jednu porodicu, to mesto je zauvek ostalo smrznuto u vremenu. Trenutak kad se svet slomio, a sve što je ostalo jeste tišina i sećanje.
Printscreen Facebook
Instagram Printscreen
Ostavite komentar