SRBIJA U BORBI PROTIV FEMICIDA: Analiziramo slučaj DVOSTRUKOG UBISTVA kod Beočina - ima li problema u SISTEMU?

Dvostruko ubistvo kod Beočina potreslo je javnost svojom surovošću i brutalnošću. Uprkos sudskoj zabrani prilaska, muž je izvršio strašan čin ubistva, oduzevši život svojoj bivšoj ženi i njenoj majci.

Ovaj tragični događaj postavlja pitanje koje se sve češće čuje u javnosti: ima li kraja femicidu? U potrazi za odgovorima i rešenjima, u emisiji "Uranak" na televiziji K1, razgovaramo sa: Vanjom Macanović iz Autonomnog ženskog centra, psihijatrom prof. dr Nevenom Čalovskom Hercog i majorom policije Bojanom Otović Pjanović. 

- Nasilje u porodici predstavlja ozbiljan društveni problem koji zahteva sveobuhvatan pristup. Naša obaveza je da se uhvatimo u koštac s ovim problemom od samog donošenja zakona, primenjujući zakonske propise koji su usmereni ka sprečavanju i suzbijanju nasilja u porodici. U okviru MUP-a, striktno se primenjuje zakon koji omogućava procenu rizika unutar prvih 48 sati od prijave, kako bismo adekvatno procenili potencijalnu opasnost i preduzeli preventivne mere. Paralelno s tim, imamo i odredbe Krivičnog zakonika koje jasno definišu krivična dela nasilja u porodici, te se i prema tim propisima postupa. U cilju efikasnog suzbijanja nasilja, zakon je predvideo saradnju institucija sistema putem koordinacione grupe, u kojoj su zastupljeni Centar za socijalni rad i tužilaštvo. Ova koordinacija omogućava kontinuirano praćenje situacije i donošenje individualizovanih planova podrške i zaštite za žrtve nasilja u porodici - ističe Bojana Otović Pjanović i dodaje:  

 - U sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprava kriminalističke policije, do sada nije bila fokusirana na problematiku nasilja u porodici iz sektora za suzbijanje kriminala. Međutim, sada vršimo analizu svakog pojedinačnog slučaja na dnevnom nivou. Iako je teško prihvatiti činjenicu da se analizom bavimo tek kada dođe do smrtnog ishoda, ipak je naša obaveza da razmotrimo šta je moglo dodatno da se preduzme kako bi se sprečilo eskaliranje situacije. Ovakav pristup nam omogućava da kontinuirano unapređujemo naše aktivnosti i preventivne strategije - napominje Bojana Otović Pjanović.

- Mogu odgovorno da tvrdim da su službenici Ministarstva unutrašnjih poslova u svakom pojedinačnom slučaju nasilja u porodici, preduzeli sve što je u njihovoj nadležnosti. Postoji sistem i društveni okvir koji se bave ovom problematikom, uključujući opšti protokol za zaštitu žena od nasilja, koji je potpisalo i nekoliko drugih ministarstava. U ovom konkretnom slučaju, imamo jednog osumnjičenog koji je višestruki povratnik za nasilje u porodici, a protiv njega je u jednom trenutku podneta krivična prijava za teške telesne povrede, što ukazuje na sklonost ka takvim delima. Protiv njega je izrečena mera bezbednosti iz člana 89a, koja obuhvata zabranu prilaska i kontaktiranja. Po mom mišljenju, trebalo je izreći dodatne mere bezbednosti nakon veštačenja za bolničko lečenje. Ministarstvo unutrašnjih poslova je preduzelo sve neophodne korake, a rukovodilac predistražnog postupka za to krivično delo nasilja u porodici je tužilac. Mi ćemo doneti rešenje o zadržavanju, sprovesti ga tužiocu, koji će zatim podneti predlog za određivanje pritvora. Konačnu odluku o izdržavanju zatvorske kazne ili izricanju mera nakon puštanja na slobodu donosi sudija. Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe vrši kontrolu nad prestupnicima  - objašnjava Bojana, dodajući da MUP vrši nadzor nad počiniocima:

 

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

- Mi u Ministarstvu unutrašnjih poslova sprovodimo te kontrole. Kada sud donese takve mere, obaveštava nas, a primerak mere se čuva u našim dežurnim službama. Međutim, ne možemo obezbediti stalno lično obezbeđenje tim porodicama; mere se sprovode sporadično. Možda je postojala mera zabrane prilaska i kontaktiranja, možda je čak i sprovedeno veštačenje koje je pokazalo da je osoba mentalno zdrava. Međutim, imajući u vidu sve prethodne događaje i anamnezu prethodnih incidenata, kao i period zatvorske kazne koju je osoba izdržavala, smatram da bi trebalo uraditi dodatno veštačenje njenog mentalnog stanja. Po mom mišljenju, osoba koja je mentalno stabilna i zdrava nije mogla izvršiti takvo ubistvo na ovakav način. U većini slučajeva, počinilac je višestruki povratnik, ili žrtva nikada nije prijavila nasilje - kazala je i dodaje:  

- Mi se trudimo da doprinesemo koliko možemo, ali nismo ti koji donose konačne odluke; radimo isključivo po nalogu. Što se tiče kontrole mera, MUP kroz grupu za koordinaciju i saradnju, kada dobijemo informaciju da je neko oslobođen nakon završene zatvorske kazne, vrši kontrolu kroz razgovor sa žrtvom i posetom na adresu stanovanja. Međutim, ovo nije trajno rešenje. Policijski službenici takođe rade na proceni rizika od neposredne opasnosti od nasilja u porodici. Nadalje, kada žrtva iznese svoje iskustvo, mi to uključujemo u procenu rizika i iznosimo na grupu za koordinaciju. Smatram da bi u nekim slučajevima bilo potrebno veštačenje, posebno kada su u pitanju mentalno zdravlje i lečenje. Nedavno smo po naredbi načelnika policijske uprave i načelnika službe počeli sprovoditi dodatne korake: ako je izrečena mera bezbednosti, odmah se prosleđuje nadležnoj policijskoj upravi, obaveštava se Centar za socijalni rad, i vrši se kontrola po odredbama krivičnog zakonika. Takođe, vršimo i kontrolu izvršenja sudske odluke, posebno kada je izrečena mera obaveznog lečenja, kako bismo osigurali da osoba redovno posećuje lekara i prima propisanu terapiju, sprečavajući tako prelazak iz akutnog stanja u hronično - zaključuje Bojana Otović Pjanović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra smatra da institucije moraju da daju saopštenja

 - Ovde se radi o višestrukom povratniku. On pripada onom jednom procentu onih na koje ni zatvor ne utiče. Može da ode više puta u zatvor, ali će biti fokusiran da uradi ono što je namerio, a to je da ubije ženu, kao što je i učinio. Za sada nemamo zvanična saopštenja zvaničnih institucija koja bi nam omogućila da utvrdimo da li su ili nisu radili svoj posao kako treba. Međutim, centralna stvar u ovom slučaju je da, kada imate ovako opasnog nasilnika i kada treba da izađe iz zatvora, zadatak koordinacione grupe je da napravi plan zaštite i podrške žrtvi i da ga sprovodi na odgovarajući način. Žrtva se po njegovom izlasku ponovo nalazi u visokom stepenu opasnosti da bude ubijena  - kaže Vanja i dodaje:

 - Verujem da se unutar ovih institucija analizira kako je došlo do propusta. Međutim, ono što nedostaje je transparentnost u informisanju javnosti o tome šta se tačno preduzima. Nedostatak ovih informacija dovodi do toga da u javnosti kruže različite teorije o tome šta se zapravo desilo, što može stvoriti atmosferu linča protiv institucija. Ovo je posebno loše jer nedostatak informacija stvara negativnu percepciju javnosti o radu institucija. Predstavnici ministarstava trebaju da shvate da nedostatak transparentnosti u radu može naškoditi njihovoj reputaciji. Stoga je važno da se javnost redovno informiše o aktivnostima i merama koje se preduzimaju. Strože kazne same po sebi neće rešiti problem - kaže Vanja i napominje da samo kažnjavanje nije rešenje, već da mora da postoji samo izvesnost da će stvarano biti kažnjen. 

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Na pitanje, šta nedostaje da bi se femicid smanjio ili iskorenio potpuno, Vanja kaže: 

- Nama nedostaje nešto što je Hrvatska uvela pre deset i više godina, a što postoji u drugim zemljama sveta, a to su mere nadzora nakon izvršenja kazne zatvora. Naša država nema mogućnosti, institucije nemaju kapacitete da propišu nadzor za osobe koje su izvršile ovako teška dela, gde bi te osobe bile obavezne da se redovno javljaju određenoj instituciji, da se obavljaju nenajavljene posete, i da se proverava njihovo kretanje. Ministarstvo pravde već deceniju odbija da razmatra takve mere i da ih uvrsti na dnevni red - kaže Vanja koja smatra da  ovakve situacije samo ohrabruju nasilnike:

- Nažalost, ovakvi slučajevi šalju poruku nasilnicima da nastave sa zastrašivanjem žena. Žene koje nisu prijavile nasilje možda će se osećati nesigurno, kao i one koje jesu. Nasilnik će otići u zatvor, izaći će i ponoviti isto. Ovakvi slučajevi doprinose tome da žene izgube poverenje u institucije, što je upravo ono protiv čega se borimo. Važno je da žene prijave nasilje, ali pre toga trebaju pozvati SOS telefone ženskih organizacija i napraviti bezbednosni plan kako bi bile sigurne nakon prijave. To je suština, i moraju imati alternativu za postupanje u konkretnim situacijama - zaključila je Vanja Macanović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Psihijatar Nevena Čalovska Hercog smatra da se u ovom slučaju radi o potpunom poremećaju ličnosti

- Ovaj čovek demonstrira strukturu i dinamiku ličnosti koja bi se verovatno svrstala unutar spektre poremećaja ličnosti. Međutim, važno je napomenuti da takvi poremećaji variraju u svojim mehanizmima i mogu se klasifikovati u različite subkategorije. Definitivno je evidentno da ovaj pojedinac pokazuje nedostatak empatije, teškoće u kontroli svojih postupaka, emocionalnu nestabilnost, kao i katativnu želju da nanese štetu svojoj žrtvi. On je spreman da pređe sve granice i ne reaguje na penalne mere. Za njega, ništa ne daje rezultat osim ostvarenja svoje životne misije, koja se može opisati kao sumanuta - ističe psihijatar i napominje da ovakvi poremećaji nisu posledica nekog događaja: 

- Poremećaj ličnosti je rezultat kombinacije genetske predispozicije, faktora u razvoju i kontekstualnih uticaja na način života. Međutim, važno je istaći da je osoba koja pokazuje ovaj poremećaj recidivista. To nije posledica jednog incidenta ili nepovoljne situacije, već je deo njenog ponavljajućeg obrasca ponašanja. Kada govorimo o partnerskim odnosima koji uključuju nasilje, oni imaju specifičnu dinamiku. Ako žrtve nemaju doživljaj ili iskustvo da će društvo pružiti zaštitu, njihova unutrašnja kontrola je ograničena. Stoga je neophodna socijalna kontrola društva kako bi se sprečili ponovni incidenti. Nedostatak efikasnog i funkcionalnog sistema u koji žrtve imaju poverenja dovodi do dugotrajnog tolerisanja zlostavljanja, često zbog nade u promenu i negacije situacije. Ovo može dovesti do ponovnog postajanja žrtvom - kaže dr Nevena i objašnjava kako žene osnažiti da prijavljuju nasilje: 

- Pre svega, neophodno je da građani vide da sistem funkcioniše, što zahteva koordinaciju između institucija. Kulturološki smo opterećeni brojnim mitovima o partnerskim odnosima, gde se ljubomora često tumači kao ljubav, posesivnost kao izraz pripadanja, a strah kao sredstvo za održavanje odnosa. Veliki deo ovih mitova proističe iz patrijarhalnih normi, ostavljajući loše posledice koje često dovode do pasivnosti žena. Umesto preuzimanja akcije, one često biraju da se nadaju, što dodatno otežava situaciju - zaključila je Nevena Čalovska Hercog u emisiji "Uranak" na televiziji K1. 
 
 
 

Ostavite komentar