ŠTA JE NOVO U SLUČAJU MALE DANKE ILIĆ Stručnjaci u "Uranku" detaljno o gotovoj rekonstrukciji ubistva

U Srbiji je završena jedna od najobimnijih i najtežih rekonstrukcija u istoriji
pravosuđa, ona o nestanku dvogodišnje Danke Ilić 26. marta prošle godine, u selu nedaleko od Bora.

Da li je nešto novo otkriveno o ovom slučaju i šta će se dalje događati sa optužnicom
koja za ubistvo tereti Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića? To smo pitali Maju Jovanović iz Nacionalne asocijacije za borbu protiv nasilja i Predraga Savića,
advokata.

Advokat Savić pričao je o rekonstrukciji događaja. 

- Rekonstrukcija je od izuzetnog značaja u krivičnom procesnom pravu kada treba razjasniti neke činjenice u situacijama kada treba proveriti iskaz svedoka ili kada ne postoje direktni dokazi, kao što je u ovom slučaju. Još krucijalnije u ovom momentu za celu optužnicu i njeno stajanje na pravnu snagu je veštačenje koje se očekuje od saobraćajne struke pri Tehničkom fakultetu u Novom Sadu. Ono bi trebalo da da analizu – da li je moglo da dođe do saobraćajne nesreće kako je jedan od okrivljenih opisao, da li je moglo da dođe do udaranja u dete na taj saobraćajni način, da li su GPS sistemi sve to zabeležili - kaže Savić i dodaje:

- Tužilaštvo je dobilo zadatak da dopuni optužnicu i kao takva se ponovo predaje
krivičnom veću, koje je postupajuće. Branioci okrivljenih imaju pravo da ponovo
prilože prigovor. I ponovo se odlučuje da li postoji sumnja na njeno stupanje na
pravnu snagu. Veće može da potvrdi optužnicu, da je odbije ako smatra da nema
dovoljno dokaza, ili može ponovo da je vrati na dopunu - kazao je.

- U ovom trenutku biće provera priznanja. Priznanje je ovde dokaz koji najviše tereti

okrivljene. Oni imaju pravo da se brane ćutanjem, da lažu, ali ako se njihovo
priznanje uklopi u mozaik svih tih dokaza, onda postoji šansa da optužnica stane na
pravnu snagu, iako nema tela.

Maja Jovanović je objasnila zašto je rečenica ‘nema tela, nema dela’ je osporiva:

- To nije pravilo i nije tačno. Ne upiremo prstom u nikoga, ali smo razumni i pričamo realno. Mnogi roditelji odvedu decu na mesta gde nikada nisu bili, u nepoznato područje, a kamoli u neko njihovo područje iz prošlosti, pa se ne desi ništa. Imamo specifičnu situaciju – deca u osetljivom stanju, trudna žena dovodi dvoje male dece na nebezbednu lokaciju. U celom tom haosu dete nestaje i tu postoji doza neodgovornosti. Pod kojim identičnim, srazmernim uslovima, tada još neosumnjičeni – a sada osumnjičeni – pojavljuju se baš u tom periodu i na tom mestu, postoje zadržavanja i poklapanja vremenskih okvira. Kasnije se priznaje delo.Mnogo je teorija zavere, rekonstrukcija pokazuje nešto. Nisu bili u šetnji, ali čak i da jesu, kako je moguće da se u momentu nestanka deteta neko nalazi baš tamo? Gde ima dima, ima i vatre.

K1 televizija

Rekonstrukcija pokazuje gde su se učesnici nalazili nakon nestanka Danke Ilić, gde je bila majka, gde je bilo dete. Najvažniji je vremenski okvir vizuelne identifikacije deteta od strane majke – gde je poslednji put videla dete i koliko vremena dete nije bilo u njenom vidnom polju. Ne može dete za dva minuta da pređe tu destinaciju, posebno sa takvim terenom. Podsetimo, teren koji se sada prikazuje je raščišćen, a u vreme nestanka devojčice nije bio raščišćen. Osobe koje su se nalazile na tom mestu u trenutku nestanka deteta su se upravo tu zadržale, i tu su se okrenule, po navodima priznali ubistvo deteta. Zašto su određenu metražu prelazili toliko dugo? GPS sistem i sama navigacija u kolima pokazuju određene nelogične radnje. Ne možete da obmanete stručnjake, veštake, sistem i poklapanja. Veštačenje nije vezano samo za osumnjičene, već i za osobu koja je poslednja videla dete - u ovom slučaju majku. Splet događaja se ne vezuje samo za Banjsko polje, već od kretanja od stana, aktivnosti u stanu, prethodnih aktivnosti porodice, da li im je neko pretio.

K1 televizija

Da li su postojali interni problemi kod njih, koji su možda eskalirali?

- Da li postoji namensko dovođenje dece, zbog ljutnje ili revolta. Žena koja je trudna i dovede malu decu na lokaciju koja nije detektovana kao bezbedna, snosi odgovornost. Ovde imamo ozbiljnu situaciju. Previše je informacija koje treba proveriti. Najvažnija je njihova lokacija tog dana u toku nestanka deteta i vremenski okviri – koliko majka nije videla dete. Dva ili dvadeset minuta nije isto. Veštačenja su tu da pokažu poklapanja sa prethodnim izjavama. Za godinu dana ne može da se zaboravi informacija, posebno kada je u pitanju dete. Kada dovedete osobu na tu lokaciju, javljaju se i neka dodatna sećanja. Ja nikada neću izgovoriti da je Danka ubijena. Za mene je ona nestala devojčica dok se ne dokaže suprotno. Dokle god se ne pronađe telo, ona je za mene živa. Procentualno izlagati informacije je jako nekorektno prema malom detetu. Verujem da postoje pojedinci koji imaju saznanja i koji su nešto videli i mogu da izađu i anonimno. Splet okolnosti koji se dešavao tih 15 minuta ne može proći neopaženo. Bojim se da se susrećemo sa stereotipom da su to tuđa posla, ali ljudi ne shvataju da su saučesnici, jer ovde pričamo o malom detetu od nepune dve godine. Proces istrage ne može imati sva saznanja i zato nastaju teorije zavere – ljudi koji nisu stručni daju svoja viđenja i zbunjuju milionski auditorijum, stvarajući nerealnu paniku. Isto mi je nedopustivo da u jednom mestu koje nije frekventno nestane dete, a da ne znamo gde je. Zato ceo proces istrage, koji je jako temeljno vođen, uključuje određena saznanja da ne bismo uticali na tok istrage, a to nije samo vezano za slučaj nestanka Danke Ilić, već i za mnoge druge slučajeve koji su u toku - kazala je Maja i dodaje:

- Optuženi su sve vreme ćutali. Jednom od njih je umro brat u zatvoru, pa majka, i sve vreme je ćutao. Kada su videli da ne postoje nikakvi dokazi, promenili su iskaz i rekli da to nisu uradili. Zašto odmah nisu to rekli? Očekujete da budete na slobodi, ali to ne može tako. Da se desio udarac deteta, to bi bio saobraćajni prekršaj – tom brzinom i pod takvim udarcem, a nije pregaženo autom, dete bi ostalo živo. Ali da neko opiše do detalja toliko devijantnu aktivnost nad jednim malim bićem i prizna sve, a onda nakon nekog vremena kaže: "Ja nisam", to ne može baš tako. Mislim da oni na neki način igraju određenu igru, što povezujem i sa mentalnim sklopom. Ljudi koji su trenutno u zatvoru su spremni na takve aktivnosti i ne shvataju da se igraju i sa sopstvenim životima. Ne možete da obmanete gomilu veštaka, stručnjake, policiju i službena lica koja se bave teškim procesima. Isto tako, kada govorimo o roditeljima Danke Ilić, iako stalno ponavljam da ne upirem prstom, kao neko ko se bori za bezbednost dece, oni ipak imaju decu - objašnjava Maja, i dodaje: 

- U životima ljudi postoje situacije koje su nepredvidive. Tu se sve mora uzeti u obzir.
Da li postoji alkoholisano stanje? Iz takvih sredina, ko nema određen intelektualni
nivo, posebno u mestima gde dominiraju okultna shvatanja, treba da budemo spremni
na sve, i sa punim pravom to govorim - zaključila je.

Celo gostovanje možete pogledati u videu ispod:

 

Ostavite komentar